Dvanaest godina od Briselskog sporazuma i bez ZSO: Da li je EU zaista nemoćna?

Ono što je Evropska komisija pre 12 godina videla kao istorijski sporazum koji Srbiji i Kosovu utire put za napredak u evrointegracijama, danas je dokument na koji Beograd i Priština sasvim različito gledaju. Iz ugla Beograda, formiranje Zajednice srpskih opština, koju je Briselski sporazum definisao kao obavezu Prištine, preduslov je za početak suštinske normalizacije odnosa, za još aktuelnu vladu u Prištini ZSO nije tema koja treba da bude u centru odnosa dve strane. EU se načelno drži stava da ZSO „treba da bude formirana bez odlaganja“, ali im svako novo otezanje očito ne zadaje glavobolju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Objašnjavajući kako je došlo do sporazuma 19. aprila 2013. bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton prošle godine je rekla da je stranama u dijalogu postavila pitanje kako će se osigurati da Srbi na severu Kosova uspostave odnose sa Prištinom i da imaju svoj glas kada Beograd bude povukao svoje prisustvo na severu, na šta je odgovor bila - ideja Zajednice srpskih opština.

Ideja je pretočena u Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i na njega su parafe stavili tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači.  

U junu 2013. osnivanje ZSO postalo je međunarodna obaveza Kosova jer je kosovski parlament ratifikovao Briselski sporazum, ali opominjuće reči koje su tokom godina stizale iz Brisela da je osnivanje Zajednice zakonska obaveza Prištine bile su bez oštrice, dok je paralelno u kosovskoj javnosti ZSO pominjana isključivo sa negativnom predznakom.

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže za Kosovo onlajn da vlasti u Prištini nisu imale interes da sprovedu Briselski sporazum jer im je cilj bio da Srbi polako napuštaju Kosovo. Kosovski Albanci, kako smatra, morali bi da uspostave ZSO da ih je Evropska unija više pritiskala.

Zečević ističe i da nije jedini razlog zbog kog danas nema ZSO to što se u Prištini ona „pojednostavljeno predstavljala kao Republika Srpska“.

„Razlog je i to što je ZSO osnov da Srbi ostanu na Kosovu, naročito na severu gde su Srbi kompaktni, a to njima nije bilo u interesu. Cilj im je bio da Srbi polako odlaze i napuštaju Kosovo i da idu ka Srbiji. Albanci na Kosovu zapravo nisu imali interes, nisu želeli da sprovedu taj sporazum“, ocenjuje on.  

Da je Evropska unija bila energičnija i da je više pritiskala Albance, kako dodaje, oni bi morali da razmišljaju da sprovedu Briselski sporazum i da uspostave Zajednicu srpskih opština. 

„Pošto su videli da EU ne predviđa neke jake sankcije protiv njih koristili su situaciju da bi postigli svoj cilj, a mislim da je njihov cilj u političkom smislu dugoročno ono što je Franjo Tuđman govorio - ispod tri odsto Srba u Hrvatskoj, odnosno ovde ispod tri ili dva odsto Srba na Kosovu i time je problem rešen. Tako da su i Albanci i  Evropska unija krivi što ovaj sporazum nije sproveden, a najmanju krivicu ima Srbija koja je pristala na jedan u stvari vrlo težak i nepovoljan kompromis za nju jer je prepustila sever Kosova nekoj budućoj Zajednici srpskih opština, koja nikad nije napravljena“, ističe naš sagovornik.

Postizanjem Briselskog sporazuma, prema oceni Marka Milenkovića iz NVO „Nova društvena inicijativa“, u tom trenutku je napravljen zamah na terenu. On podseća da je srpska zajednica prihvatila, iako ne sa velikom voljom, integraciju u kosovski sistem i da se ona dešavala tokom godina, ali da sve vreme nedostaje Zajednica srpskih opština. 

ZSO je, kako dodaje, trebalo da obezbedi dodatne mehanizme za srpsku zajednicu kada je reč o samoupravi i organizaciji zdravstvenih, obrazovnih i drugih institucija koje funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije. Pošto su ti mehanizmi izostali, integracija se nije odvila do kraja.

Pod uticajem nekonstruktivnog delovanja Prištine, prethodne vlade Aljbina Kurtija, mnoštva jednostranih koraka u proteklih nekoliko godina, kao i zbog neformiranja ZSO, prema oceni Milenkovića došlo je do razgradnje i dijaloga i integracije koja se desila nakon Briselskog sporazuma.

Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti kaže da su Beograd i Priština potpisujući sporazum 2013, kao i 2015. godine, a što je ponovo potvrđeno i Ohridskim sporazumom izrazili spremnost, ali da se u stvarnosti video nedostatak spremnosti obe strane za primenu odredaba koje proizilaze iz tih sporazuma. 

„Kosovske institucije nisu formirale Zajednicu srpskih opština, dok je srpska strana organizovala kampanje protiv priznavanja Kosova i druge stvari. Čini se da su koraci koje je preduzimala jedna strana uzeti kao razlog za drugu stranu da ne sprovodi sporazum. To je po mom mišljenju glavni razlog zašto smo danas ovde i zašto nema stvarne primene sporazuma“, rekao je Hoti za Kosovo onlajn.

Po njegovoj oceni, Evropska unija je ovu situaciju shvatila kao lekciju, kako se ona više ne bi ponavljala, i smatra da će nove institucije u Briselu sada krenuti u pravu primenu sporazuma.

Govoreći o tome kakav odnos društvo na Kosovu ima po pitanju formiranja ZSO, Hoti kaže da je „kosovsko društvo saglasno sa implementacijom i stvaranjem takvog entiteta“.

„Kosovski lideri, uključujući i aktuelnog premijera, dali su saglasnost na sporazum čiji je deo Zajednica srpskih opština. U tom pogledu je i kosovsko društvo saglasno sa implementacijom i stvaranjem takvog entiteta jer za takav entitet data saglasnost svih strana uključujući i lidera Samoopredeljenja“, navodi Hoti.

Politički analitičar Visar Imeri izjavio je, međutim, nedavno da je Samoopredeljenje svojim protivljenjem Zajednici, ZSO predstavio kao monstruma. Imeri smatra da Kosovo ne treba da se plaši osnivanja ZSO jer ona neće biti destruktivna po Kosovo, pa ipak, pitanje je koliko će biti potrebno vremena da se slika „ZSO kao monstruma“ promeni. 

Zečević smatra da to neće biti moguće dok je na vlasti Aljbin Kurti jer je njegovo programsko opredeljenje da Srba na Kosovu bude što manje.

„Od ZSO je svesno napravljen monstrum u albanskoj javnosti da bi se albanska nacija homogenizovala protiv Zajednice, a samim tim i protiv opstanka Srba na teritoriji Kosova i protiv multietničkog Kosova. Ta slika bi mogla da se promeni ako Kurti ne bi bio na vlasti i ako bi došla neka druga vlast koja bi albanskom narodu rekla da to nije tako strašno u krajnjoj liniji. Mada bi i nova vlast morala da bude pod nekakvim pritiskom Evropske unije da se realizuje Zajednica srpskih opština kako bi mogla da se pravda pred albanskom javnošću da to EU traži od njih i da oni na to moraju da pristanu“, ocenjuje Zečević.

Prema oceni Milenkovića za bilo kakvu promenu biće potreban nov pristup najpre međunarodne zajednice sa konretnijim uticajem na političke aktere, pre svega iz Prištine, kako bi došlo do promene kontaminiranih narativa.

„Dogovorene stvari u dijalogu, a pre svih Zajednica srpskih opština, kontaminirane su od strane Prištine i mislim da je to nepovratan proces. Za bilo koju drugu političku opciju iz Prištine biće teško da formira ZSO, ne iz razloga što je to neki mehanizam koji će oduzeti prava albanskom delu društva, već što je i sam izraz 'Zajednica' kontaminiran i zloupotrebljen i ima mnogo negativnih konotacija kada se pominje u kosovskom društvu. Slična stvar se desila sa kompletnom srpskom zajednicom. Cela priča oko kosovskih Srba je na neki način kontaminirana, sa mnogo negativnih reakcija unutar kosovskog društva. Tu je zaista potreban jedan drugačiji pristup“, ukazuje Milenković.

Inače, osim ZSO koja treba da ima predsednika, potpredsednika, Skupštinu, Veće.., pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja, Briselski sporazum je predviđao i integraciju policije na severu u okvir Kosovske policije, kao i integraciju srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravosudni sistem, što je srpska strana vremenom i ispunila.

Takođe, prema sporazumu, regionalni komandir policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić) treba da bude kosovski Srbin.

Do promene na terenu došlo je u novembru 2022. godine, kada su Srbi zaposleni u ovim institucijama u znak revolta zbog politike Prištine prema njihovim sunarodnicima napustili kosovske institucije.