Ekonomija i politika: Šta tera investitore sa Kosova?

Reagujući na čitav niz zapaljivih izjava kosovskih zvaničnika pre i tokom izborne kampanje predsednik Privredne komore Ljuljzim Rafuna upozorio je da su tvrdnje o opasnosti od rata oterale strane investitore. Pretnje mogućim sukobima, stalne tenzije i stvaranje atmosfere neizvesnosti ne pogoduju ekonomiji, a posebno ne kapitalu zato što je „najplašljivija roba“, objašnjavaju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Đorđe Barović

Tokom predizborne kampanje kosovski premijer, sada u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti nije propuštao priliku da upozori na mogućnost agresije zbog čega se i sve više ulaže u naoružanje i vojnu opremu.

„Ko nam dirne granicu gonićemo ga preko ograde“, samo je jedna od jasnih poruka Kurtija.

Nesumnjivo „zveckanje oružjem“ nastavio je i nakon izbora, porukama da će u novom mandatu za vojsku biti uloženo više od milijardu dolara, ali i da će KBS dobiti „Crne jastrebove“ - američke jurišne helikoptere.

„Potreban nam je premijer koji garantuje mir, prosperitet i bezbednost. Potreban nam je premijer koji govori o ekonomiji i razvoju. Ne treba nam premijer koji vlada kroz traume, pretnje i izmišljene strahove“, uzvratio je Lider Socijaldemokratske inicijative Fatmir Ljimaj.

Ekonomski stručnjaci već duže vremena upozoravaju da se zbog političke i ekonomske nestabilnosti i izostanka reformi u strateškim sektorima, Kosovo suočava sa velikim izazovima upravo u segmentu - privlačenja stranih direktnih investicija.

„Nepromišljene izjave državnog vrha da smo na udaru Srbije izazvale su oklevanje stranih investitora da dođu“, tvrdi predsednik Privredne komore Ljuljzim Rafuna.

Kaže da su ga mnogi investitori i lično kontaktirali zbog ovog problema.

„Zvali su me investitori i pitali da li počinje rat na Kosovu“, objasnio je Rafuna.

Prema podacima Centralne banke Kosovo je prošle godine zabeležilo rast direktnih stranih investicija od 7, 7 odsto.

„Direktne strane investicije na Kosovu dostigle su 806,95 miliona eura. Ovo predstavlja povećanje od 7,70 posto u odnosu na isti period 2023. kada su iznosile 749,24 miliona eura. Ako se ovaj trend nastavi, SDI je na putu da se ili izjednači ili nadmaši ukupni godišnji iznos od 840,1 milion eura zabeležen u 2023.“, navode u CBK.

Turbulencije i kapital

Komentarišući ovu statistiku, ekonomski analitičar Saša Đogović precizira da su direktne strane investicije na Kosovu prošle godine bile među najnižim u ovom delu Evrope.

„Na samom Kosovu prošle godine je bilo nešto iznad 800 miliona evra stranih direktnih investicija, dok je u centralnoj Srbiji bilo rekordnih 5, 2 milijarde evra. Jedino je u okviru Zapadnog Balkana Kosovo bolje od Bosne i Hercegovine. BiH je imala blizu 800 miliona evra direktnih stranih investicija zbog naglašene političke krize koja postoji na ’nišanu’ dva entiteta. To svakako ne doprinosi razvoju ekonomskih odnosa i podizanju životnog standarda stanovništva i svakako nije ’win-win’ pozicija ni za jednu stranu, bilo da je reč o Kosovu, bilo da je reč o centralnoj Srbiji, a pogotovo stanovnicima na Kosovu“, ističe Đogović u razgovoru za Kosovo onlajn.

Uveren je da ključni razlog leži u stalnom izazivanju „turbulencija“.

„Političari su tu da nalaze rešenja diplomatskim i mirnim putem, a nikako da izazivaju turbulencije koje su negde na ivici noža u smislu da će doći do ratnih eskalacija. To nije dobro za kapital, jer je to najplašljivija roba. Vrlo brzo se seli i odlazi sa ovih prostora, ne samo sa Kosova jer smo svi povezani“, kaže Đogović.

Naglašava da je predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna dao preciznu „dijagnozu“ - ključ problema su zapaljive izjave zvaničnika u Prištini.

„Takve izjave nisu dobre i mogu samo dalje da podižu tenzije, da plaše potencijalne investitore i one koji su već došli da ih ’zagreju’ za odlazak sa tog tržišta“, naglašava ovaj ekonomski analitičar.

Zbog toga, precizira, Kosovo i BiH imaju najniži priliv stranih direktnih investicija, manji čak i od Crne Gore.

„Upravo zbog takvih, izuzetno naglašenih političkih nestabilnosti i nemogućnosti da se dođe do dogovora mirnim putem, kompromisom, bez podizanja tenzija i bez ekstremnih zahteva. Političari jesu tu da donose dobrobit narodu, bilo kom narodu na toj teritoriji i da unaprede njihov kvalitet života i nisu tu dovedeni da bi izazivali neke tenzije, pozivali na ratne eskalacije“, kaže Đogović.

Pupulizam i investicije

Ni ekonomski stručnjak iz Prištine Mustafa Kadriaj nema dilemu da su populističke izjave nanele veliku štetu privredi Kosova.

„Tvrdnje Vlade Kosova nikada nisu bile održive i na to sam više puta i sam upozoravao. Kosovo ni pod kojim okolnostima nije ugroženo od strane nijedne države zato što ga štite međunarodne snage, konkretno Kfor. Ovakvim izjavama Vlada Kosova je zapravo naštetila sama sebi jer kada strani investitor oseti, ili čak i nasluti da postoji neka vrsta pretnje ili nestabilnosti, sasvim je normalno da se povuče“, kaže Kadriaj u razgovoru za Kosovo onlajn.

Tvrdi, u pitanju je populizam vlasti.

„Ovde je reč o populizmu vlade koja pokušava da prikaže da radi u interesu Kosova, a u stvarnosti to više služi za skupljanje političkih poena nego za stvarne interese države ili građana Kosova“, ističe Kadriaj.

Dodaje da je ovakva propagandna kampanja legitimna, ali da nanosi štetu ekonomiji i stvara ozbiljne posledice.

„Ovakve izjave su donele veliku štetu privredi zemlje, jer kao i svaka druga država i Kosovo zavisi od investicija. Dakle kada postoje ulaganja, na neki način raste nivo ekonomske i regionalne saradnje i samim tim bi države regiona i Zapadni Balkan u celini postali deo Evropske unije“, zaključuje ovaj ekonomski analitičar.

Mantre i biznis

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin ocenjuje da stalnim „mantrama o mogućem ratu“ Aljbin Kurti održava svoj rejting, ali da je takva retorika ne samo oterala postojeće investitore, već i one koji su želeli da ulažu na Kosovu.

„Ako vi konstantno ponavljate, sada već mantru, da će tobože doći do nekog sukoba i da tobože Beograd želi sukob, to samo može odbojno delovati na bilo koga ko je možda planirao da investira u privredu na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, kada čuje takve poruke ne samo da će odustati od toga, nego najverovatnije teško da će ponovo uopšte i razmišljati o takvoj opciji“, ističe Miškeljin za Kosovo onlajn.

„Mantra o ratu“, precizira, bila je i glavni adut Pokreta Samoopredeljenja tokom februarskih izbora.

„Kada pogledamo istupe u javnosti kompletne administracije koja je do sada bila u Prištini možemo osetiti te tonove praktično u svakoj izjavi. Ono što je fakat jeste da je to prosto način na koji je Kurti pokušavao da održi svoju rejting i da pridobije nove glasove pred izbore, ali i da skrene sa fokusa druge teme“, precizira Miškeljin.

Objašnjava da su ekonomske teme na Kosovu od početka morale biti u prvom planu.

„Ekonomska situacija na Kosovu i Metohiji nije sjajna. Privreda je u velikim problemima. Nema tih faktora koji prouzrokuju privredni rast, a stabilnost je ono što iznad svega privlači investicije i što iznad svega može prouzrokovati rast“, precizira Miškeljin.