Kurtijeve predizborne poruke: Do glasača i „zveckanjem oružjem“

Poruke kratke i efektne. I zveckave. Kosovski premijer Aljbin Kurti predizbornu kampanju koristi kako bi naglasio ubrzanu obuku i naoružanje KBS-a i Kosovske policije, ali i spremnost da se odbrane od svakog pokušaja agresije Srbije. Za analitičare nesumnjivo zveckanje oružjem u propagande svrhe. Podsećaju - strategija već viđena. Pre četiri godine Kurtiju je donela mandat premijera.

Piše: Arsenije Vučković

„Za mlade imamo zaposlenje, za žene imamo ravnopravnost, za decu imamo dodatke, za opoziciju imamo opoziciju, za Srbiju imamo policiju i vojsku, za stare imamo penzije, za sve zdravstvo. Vaša volja je naša odgovornost, vaša odluka je naša zemlja“, kazao je Kurti na prvom predizbornom skupu u Đakovici 11. januara.

Od tada su se smenjivali gradovi i sportske hale gde je održao predizborne mitinge, ali poruke su bile gotovo istovetne.

„Ko nam dirne granicu gonićemo ga preko ograde“, poručio je Kurti na predizbornom skupu u Gnjilanu i dodao da je budžet za policiju povećan za 66 odsto, utrostručen budžet za obuku, a izdvajanja za naoružanje su povećana strostruko.

Zapaljiva retorika

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković smatra da je „zveckanje oružjem“ kosovskog premijera Aljbina Kurtija tokom predizborne kampanje očekivana retorika i nastavak njegove politike konfrontacije u kojoj je Srbija „zamišljeni ili stvarni neprijatelj“.

„On mora da se nametne kao neprikosnoveni lider Kosova. Njegova politika je u velikoj meri bila politika konfrontacije. Politika nametanja volje, naročito građanima koji žive na severu. Ali, to je bila i politika u kojoj se sve vreme spekuliše da je Srbija taj zamišljeni ili stvarni neprijatelj, to ne možemo do kraja da znamo, sa kojim će Kosovo jednog dana ući u konflikt. Zbog toga mora da se opremi modernijim oružjem, izgradi nova savezništva“, kaže Savković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Zapaljivu retoriku posmatra kao jasnu Kurtijevu poruku svojim biračima.

„To je poruka koju šalje svojim glasačima da će sa njim Kosovo biti jako, samostalno u odlučivanju, suvereno na celoj teritoriji i spremno ako je potrebno da se sukobi sa onima koje vidi kao neprijatelje“, precizira Savković.

Upitan koliko je realno da dođe do takvog scenarija, Savković smatra da zbog prisustva Kfora to nije realno, ali jesu mogući sukobi lokalnog karaktera.

„Lokalno uvek postoji rizik od izbijanja sukoba. Ne verujem u širi sukob, i dalje. Najviše zbog prisustva Kfora i rizika po oba režima“, naglašava Savković.

Smatra da Kurti ovakve poruke upućuje onima koji žele da ih čuju, a najviše dijaspori koja je za njega - „baza podrške“.

„To je opet paradoks Balkana. Dijaspora je često radikalnija u stavovima i mislim da je u jednom delu zaslužna za njegov uspeh, ali isto tako i sećanje na neuspehe prethodnih vlada. Nije baš da su prethodne vlade na Kosovu bile preterano uspešne, bilo sa stanovišta postignuća tih nekih nacionalnih ciljeva, bilo sa stanovišta ekonomije“, kaže Savković.

Podseća da je Kurti dolazeći na vlast 2020, a zatim i 2021. godine . godine obećavao i „poslove i pravdu“.

„Oni koji ga kritikuju kažu da nije obezbedio ni jedno ni drugo“, precizira Savković.

Izborna strategija

Na sličan način razmišlja i stručnjak za bezbednost iz Prištine Bedri Eljezi.

On u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da kosovski premijer Aljbin Kurti koristi bezbednosna pitanja kao izbornu strategiju zato što je na takvoj retorici pobedio na prošlim izborima.

Komentarišući Kurtijevu tvrdnje izrečene na predizbornom skupu u Kosovskoj Kamenici da će njegova vlada garantovati granice sa susedima, ali i da će svi koji naruše bezbednost Kosova biti strogo kažnjeni, Eljezi kaže da ih treba posmatrati isključivo u kontekstu predizborne kampanje.

„Kurti je više puta davao slične izjave tokom prethodnih izbornih ciklusa, što mu je donelo političke poene i omogućilo da formira vladu. Ove izjave su, pre svega, političke prirode i deo su njegove strategije da osvoji poverenje birača“, ističe Eljezi.

Podsećajući da je do sada bilo više bezbednosnih izazova, od hapšenja kosovskih policajaca i događaja u Banjskoj, ali da je pitanje bezbednosti granica u isključivoj nadležnosti Kfora.

„Bezbednost Kosova je ključno pitanje, ali važno je naglasiti da, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kfor ima mandat da garantuje suverenitet i bezbednost Kosova i istovremeno obezbeđuje bezbednost na granici. Kosovske institucije moraju da koordiniraju svoje aktivnosti sa Nato misijom, a ne da deluju unilateralno“, rekao je Eljezi.

On je dodao da nakon incidenta u Banjskoj i u Severnoj Mitrovici Kfor pojačao svoje prisustvo na severu Kosova što je dovelo i do stabilizacije situacije.

Ipak, upozorava da je mnogo faktora koji mogu da utiču na narušavanje bezbednost i da na to može da utiče i nestabilnost unutar Srbije navodeći proteste studenata.

„Kosovo mora biti oprezno i nastaviti da sarađuje sa međunarodnim partnerima kako bi izbeglo eskalaciju tenzija“, rekao je Eljezi.

On je naglasio da Kosovo ne sme preduzimati akcije koje bi mogle ugroziti građane susednih zemalja ili narušiti granice.

„Kosovo ima pravo da brani svoj suverenitet, ali to mora da radi u skladu sa međunarodnim pravilima i uz saradnju sa Kforom i drugim akterima“, ističe Eljezi.

Podseća da je Kurti do sada imao više neispunjenih predizbornih obećanja kada je reč o bezbednosnom sektoru i apostrofira Kosovsku policiju.

„Kosovska vlada nije ispunila ni minimum obaveza koje je preuzela u prošloj izbornoj kampanji, posebno u pogledu zdravstvenog osiguranja pripadnika Kosovske policije. Realno, možemo reći da Kosovska policija nije u dobrom stanju zato što Kurtijeva vlada nije bila na pravi način posvećena tome“, smatra Eljezi.

Apostrofira i problem oko povećanja budžeta za KP, ali i snabdevanja, od municije do odeće.

„Videli smo i ozbiljne probleme sa nedostatkom dodatnih plaćanja za kosovske policajce koji su radili van zvaničnog radnog vremena“, kaže ovaj analitičar.

Dodatni problem je angažovanje policije u spornim slučajevima koji su bili zasnovani na lošim analizama.

„Videli smo pokušaje premijera Kurtija da angažuje policiju na spornim slučajevima zasnovanim na lošim analizama. Kosovska policija je institucija koja garantuje bezbednost svim građanima bez obzira na pol, rasu, starost i etničku pripadnost. Shodno tome, ne bi trebalo da se preduzimaju akcije bez prethodne koordinacije sa Natom, SAD i EU“, smatra Eljezi i dodaje da Kosovska policija treba da garantuje bezbednost svim građanima, a posebno Srbima koji žive u četiri opštine na severu.

„Kosovska policija mora da bude posvećena svojim dužnostima i istovremeno mora da ima podršku koja joj je nedostajala“, zaključuje Eljezi.

Zbog toga očekuje i više pripadnika drugih zajednica u Kosovskoj policiji jer će na taj način biti zagarantovana bezbednosti svim građanima bez obzira na nacionalnost ili polnu pripadnost.

„Srpski faktor“

Za vojnog analitičara iz Beograda Aleksandra Radića, Kurtijeva taktika je jasna: korisiti „srpski faktor“ svaki put kada zatreba.

„Unutrašnje-političko pitanje za vlasti iz Prištine je podizanje tenzije. Ne postoje realne okolnosti u kojima se može zamisliti radikalizacija situacije pred Kforom, pritiskom stranog faktora. Zato Kurti može relativno bezazleno, u kontekstu međunarodnih posledica, da kroz medijski pritisak, demonstraciju sile na terenu, stvori sliku o tome kako eto preti opasnost Prištini i da pokuša sa tim da postigne neke efekte koji treba da se odraze i vide na prebrojavanju glasova u februaru“, kaže Radić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima pojačana ratna retorika, ali i „zveckanje oružjem“ rezultat su i činjenice da je za Kurtija „srpski faktor“ sredstvo kojim pridobija podršku.  

„Kurti naravno da svaki dan čita izveštaje, analizira javno mnjenje i jedno od retkih sredstava koje su mu od koristi za podizanje podrške je zapravo ’srpski faktor’. Dok god postoji ta priča u vazduhu, dok god postoji nerešeno pitanje odnosa prema Srbiji, Kuri, kada zatreba, može da podigne tenziju“, naglašava Radić.

Dodaje da u situaciji kada Zapad pažljivo prati situaciju na Balkanu podizanje tenzija jedino moguće kroz priču o jačanju borbene gotovosti Kosova.

„Kada je jasna poruka svih relevantnih da ne sme da dođe do turbulencija onda je tu priča o oružju, o KBS-u, šta može da se uradi. I naravno, podigne se tenzija i računa se na to da su neke glave pridodate onima koji će glasati Kurtiju“, precizira Radić.

Na pitanje kome Kurti šalje ovakve poruke ovaj vojni analitičar upućuje na generacije koje su živele u Jugoslaviji i Srbiji.

„To su ljudi koji su davno premašili pedesetu godinu starosti, vrte kanale na televiziji i idalje žive u nasleđenom sistemu vrednosti“, objašnjava Radić.

Kratkovidost i tradicija

Izborna taktika Kurtija deo je kratkovide politike koja će se na duže staze negativno odraziti na „dovoljno gorke i zategnute“ odnose Srba i Albanaca na Kosovu, ocenjuje za Kosovo onlajn istoričar Stefan Radojković.

„Što se tiče socioloških, ekonomskim i drugih prilika na Kosovu, nema puno čime da se pohvali. Uvek je bila tradicija među albanskim narodom da svoje neuspehe zataškavaju time što će pokazivati mišiće, posebno na Srbima Kosova i Metohije. To im je u tradiciji od osamdesetih godina. Sve drugo je nastavak toga“, kaže Radojković za Kosovo onlajn.

Smatra da u tom svetlu treba posmatrati i napade na srpske institucije na Kosovu koji su se dogodili tokom izborne kampanje.

„To samo govori koliko je to kratkovida politika Aljbina Kurtija jer s jedne strane nije ponudio ništa drugo stanovnicima, posebno albanskom. A sa druge strane antagonizira odnose između Prištine i Srbije, između srpskih institucija i Prištine. Na duže staze to će se nepovoljno odraziti na odnose Srba i Albanaca čiji odnosi su već ionako dovoljno gorki i zategnuti“, ističe ovaj istoričar.

Upozorava da Kurtijeve tvrdnje da je Kosovo osnažilo svoje bezbednosne snage i policiju nije utemeljeno u činjenicama.

„Ukoliko vidimo indikatore i statističke pokazatelje prištinskih snaga bezbednosti one su u donjoj trećini po svojoj snazi među onim zemljama koje se rangiraju. Snage bezbednosti, vojska i policija Srbije su u gornjoj trećini. Drugim rečima, on nije ’velika osoba sa velikom palicom’ i to njegovo ponašanje je, što bi naš narod rekao ’pas koji laje ne ujeda’. Nažalost, mislim da će dugoročno posledice takvog ponašanja biti izrazito negativne“, smatra Radojković.

Upitan da li se Kurti ovakvom zapaljivom retorikom obraća određenom sloju birača Radojković naglašava da je upravo suprotno.

„Ono što je specifično za Samoopredeljenje je da zapravo imaju glasače i elektorat iz raznih segmenata albanskoj društva: ruralno, urbano, starije i mlađe. I oni su jedan od retkih političkih pokreta i snaga koji ima takav domašaj“, kaže Radojković.

Ipak, neuspesi tokom četiri godine na vlasti mogu da poremete takvu kombinatoriku.

„Čini se da će neuspesi na drugim poljima, pre svega u ekonomiji, dovesti do toga da ipak ta popularnost neće biti kao na predhodnim izborima“, smatra ovaj istoričar.

Pretpostavlja i da Kurtijeve „pozitivne poruke“ najviše čuje mlađa populacija.

„Verovatno su tu mladi najviše zainteresovani za neku vrstu ’pozitivnih poruka’ koje šalje Aljbin Kurti da ima pozitivne rezultate poput ograđivanja Kosova, potpuno uspostavljanje teritorijalnog suvereniteta... To je jedino što ima da ponudi“, precizira Radojković..

Kao specifičnost Kurtijeve kampanje navodi činjenicu da se on obraća i onim sredinama na Kosovu iz kojih dolaze vojni i politički predvodnici bivše OVK.

„Kao što su stranka Ramuša Haradinaja koja je jaka u Metohiji, DSK koja je jaka u urbanim sredinama ili DPK koja je jaka tradicionalno u onim sredinama odakle dolaze vojni i politički predvodnici OVK“, ističe Radojković.