Ekonomije Zapadnog Balkana treba da sarađuju sa EU, ali i da traže nova tržišta

Ekonomije Zapadnog Balkana će u ovoj godini zavisiti i od globalne stabilnosti, ali se već sad može očekivati da će Srbija stabilizovati i blago povećati priliv stranih direktnih investicija, a da će na Kosovu strane investicije nastaviti da rastu i da će preći jednu milijardu evra.

Piše: Darko Savanović

Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Veljko M. Mijušković smatra da u Srbiji može da se očekuje da se potvrde najave rukovodsta zemlje da će 2026. biti najbolja razvojna godina do sada koja je vezana za brojne planove, mikroprojekte, jednog šireg većeg projekta Ekspo 2027, koji u infrastrukturnom, ali i u ekonomskom smislu treba značajno da unaprede performanse zemlje.

Kosovo, čija je ekonomija značajno uvozno zavisna, računa da će ekonomsku sutuciju popraviti doznake dijaspore, koje dalje beleže rastući trend i u 2026. se očekuje da će preći 1,5 milijardi evra.

Severna Makedonija, koja prema izveštaju Svetske banke, zaostaje u ekonomskum rastu za zemljama regiona bi, kako predlaže ekonomski analitičar Abil Bauš, trebalo da napravi prave korake u kapitalnim investicijama, kako bi mogla da ostvari neki ekonomski rast.

Kada je reč o tome da li ekonomije regiona treba da prvenstveno da sarađuju sa Evopskom unijom ili da traže i druga tržišta u svetu, Bauš odgovara potvrdno, dok Mijušković smatra da ekonomija Srbije ima obavezu i da je neophodno da sarađuje sa većim brojem entiteta na nivou sveta.

Šef poslovne administracije i informacionih tehnologija Kanadskog tehnološkog instituta u Tirani Enriko Ceko smatra da je za zemlje Zapadnog Balkana u strateškom smislu  veza sa Evropskom unijom neophodna, ali da to ne znači da treba da preuzmu sav rizik i postanu „rep“ Evrope.

Kako je istakao, Evropska unija nema prirodne resurse, već se prirodni resursi u Evropi nalaze se u jugoistočnoj Evropi, a većina njih je Balkanu, što je prednost za Balkan.

Veljko M. Mijušković je izrazio očekivanje da će u ovoj godini doći do stabilizacije i blagog povećanja direktnih stranih investicija u Srbiji i ocenio da bi Ekspo u ekonomskom smislu trebalo značajno da unapredi performanse zemlje.

„Ako govorimo konkretno za Srbiju, mogli smo da čujemo i od rukovodstva zemlje da se očekuje najbolja razvojna godina do sada koja je vezana za brojne planove, mikroprojekte, jednog šireg većeg projekta EXPO 2027, koji u infrastrukturnom smislu, ali i u ekonomskom smislu trebaju značajno da unaprede performanse zemlje“, rekao je Mijušković u u intervjuu za Kosovo onlajn. 

To se, kako  je istakao, na neki način prati skokom plata i penzija koji na neki način obezbeđuju kontinuiran rast i održavaju životni standard građana.

Na pitanje da li srpska ekonomija treba se više veže za Evropsku uniju ili da traži teka nova tržišta, on je rekao da je „Srbija mala otvorena ekonomija i kao takva ima obavezu i neophodno da sarađuje sa većim brojem entiteta na nivou sveta“.

„U tom smislu treba jačati različite stubove ekonomske i poslovne saradnje, daljom saradnjom ne samo sa Kinom, ne samo sa Evropskom unijom, već i sa ostalim azijskim i afričkim zemljama, ali i Sjedinjenim Američkim Državama. Znači, jedna diversifikacija ekonomskog delovanja kao budući prerogativ za našu ekonomiju“, rekao je Mijušković.

Istakao je da očekuje da će ove godine dođe do stabilizacije i blagog povećanja stranih direktnih investicija, mada je, kako je rekao, za sada je na početku godine veoma neizvesno i bilo bi neprecizno definisati tačne procentualne udele.

Guverner Centralne banke Kosova Ahmet Ismailji izjavio je da je kosovska ekonomija i dalje visoko uvozno zavisna, ali i da direktne strane investicije beleže značajan rast i da se predviđa da će u ovoj godini preći jednu milijardu evra.

On je u intervjuu za Kosova pres rekao da da su u prvih devet meseci prošle godine strane direktne investicije na Kosovu bile oko 730 miliona evra I da se očekuje da će, prema projekcijama, u 2025. iznositi ukupno oko 950 miliona evra.

„Za 2026. godinu predviđamo da iznos stranih investicija pređe jednu milijardu evra“, istakao je Ismailji.

Guverner KCB je rekao da je procena da će rast ekonomije u prošloj godini biti oko četiri odsto, a da se za ovu predviđa oko 4,1 odsto.

Govoreći o dešavanjima u spoljnoj trgovini, Ismailji je naglasio da ekonomija Kosova i dalje karakteriše visoka zavisnost od uvoza, dok je izvoz usporio.

„Ekonomija Kosova zbog strukturnih problema koje ima i dalje je dominantno zavisna od uvoza. U poslednjoj godini čak smo imali i usporavanje izvoza, što se uglavnom desilo zbog mnogih izolovanih faktora, dok je uvoz nastavio da raste“, rekao je Ismailji.

Prema guverneru CBK doznake dijaspore i dalje beleže rastući trend i očekuje se da dostignu visok nivo do kraja godine, sa pozitivnim projekcijama i za narednu godinu.

„Do kraja poslednjih podataka koje imamo za oktobar, iznosile su oko jednu milijardu i 50 miliona evra. Očekujemo da doznake dostignu oko 1,4 milijarde evra u 2025, što bi predstavljalo rast od oko 3,8 odsto. Sličan rast predviđamo i za ovu godinu, oko 3,5 do četiri odsto“, naglasio je Ismailji.

Ekonomski analitičar iz Skoplja Abil Bauš ocenio je da su ekonomije regiona „pupčanom vrpcom“ vezane za ekonomije u Evropskoj uniji I da bi trebalo da se fokusuraju na evropsko tržište.

„Mi smo prirodno povezani sa Evropskom unijom. Zato ćemo morati da iskoristimo mogućnosti da budemo deo te Evropske unije, da iskoristimo njihove fondove, kako bismo mogli da budemo konkurentni na tim tržištima. A dalje, tržišta SAD i Kine su prevelika da bismo mi ovde mogli da vidimo neki navijački potez ili navijački stav“, rekao je Bauš za Kosovo onlajn.

Istakao je da će ekonomije u regionu morati više, prema izveštajima Svetske banke, koji su poslednji i koji naglašavaju neke određene karakteristike na koje treba da paze posebno ekonomije Zapadnog Balkana.

„Sve zavisi od prirode zemalja Zapadnog Balkana i kako one prolaze kroz određene faze. Neke države imaju rast na ekonomskom planu. Na primer, prema tom izveštaju Svetske banke, Srbija, Albanija, Crna Gora i ostale države su mnogo naprednije od Makedonije“, rekao je Bauš.

Prema njegovim rečima, Makedonija treba da napravi prave korake u kapitalne rashode, odnosno kapitalne investicije, kako bi mogla da ostvari neki ekonomski rast.

„Gledajući budžete svih država na Zapadnom Balkanu, videćete da se one već, kako da kažem, preusmeravaju ka određenim drugim stvarima, a ne ka tim kapitalnim investicijama. Sve nekako ide ka odbrani, ka investiranju u odbranu i tako dalje, što će se nekada u određenom trenutku pokazati kao politika koja neće proizvoditi ekonomski rast“, rekao je Bauš.

Šef poslovne administracije i informacionih tehnologija Kanadskog tehnološkog instituta u Tirani Enriko Ceko izjavio je da je za zemlje Zapadnog Balkana u strateškom smislu  veza sa Evropskom unijom  neophodna, ali da to ne znači da treba da preuzmu sav rizik i postanu „rep“ Evrope.

Kako je istakao, Evropska unija nema prirodne resurse, već se prirodni resursi u Evropi nalaze se u jugoistočnoj Evropi, a većina njih je Balkanu, što prednost za Balkan.

U ovoj situaciji, istakao je, element koji ide u korist svima u regionu, Albaniji, Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni, jeste činjenica da EU ima dva veoma važna alata, ima IPA fondove i fond za Zapadni Balkan.

Prema njegovim rečima, Kina je veoma interesantan partner, posebno sa projektom „Pojas i put“ za finansiranje veoma važnih projekata,  uključujući i Zapadni Balkan, projekte u putnoj infrastrukturi, u železnici, ali tu treba voditi računa da se ne pretvori u zemlju gde će se akumulirati proizvodi lošeg kvaliteta.

„Kina ima proizvode veoma dobrog kvaliteta. Dakle, cilj bi trebalo da bude da se odnosi sa Kinom posmatraju u smislu kvaliteta, bezbednosti i garancija proizvoda, jer u trenutku kada uđemo u Evropu, proizvodi i usluge koji će ući na našu teritoriju moraju biti standarda EU. Dakle, možemo sarađivati sa Kinom, ali prioritet ostaju proizvodi koji odgovaraju standardima EU. To treba utvrditi od samog početka, čak i pre integracije u Evropu“, rekao je Ceko za Kosovo onlajn.