Ekonomska obećanja u predizbornoj kampanji - lepo zvuče, imaju li pokriće u budžetu?

Duplo veće plate i penzije ili povećanje zarada za 50 odsto za sve zaposlene u javnom sektoru, neka su od obećanja koja su se čula tokom kampanje pred sutrašnje parlamentarne izbore. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da za njih ne postoji pokriće u budžetu Kosova, da su populistička i da političari nisu biračima objasnili kako planiraju da ih realizuju. Neki građani mogu biti zavedeni ovom slatkorečivošću, većina je neće uzeti zdravo za gotovo.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

I vladajuća i opozicione stranke u predizbornoj kampanji za vanredne izbore na rečima su bile široke ruke. 

Lider Samoopredeljenja i aktuelni premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti obećao je da će ako dobije nov mandat prosečna plata u javnom sektoru biti veća od 1.000 evra.

Predsednik DPK Bedri Hamza poručio je da će se plate za sve zaposlene u javnom sektoru povećati za 50 odsto, a lider ABK Ramuš Haradinaj da će plate i penzije biti udvostručene. 

Lider DSK Ljumir Abdidžiku obećava 200 evra mesečno za svako novorođenče tokom dvanaest meseci i zagarantovano zaposlenje šest meseci sa platom od 500 evra za svakog studenta koji diplomira.  

Prema oceni političkog analitičara Artana Muhadžirija, partije tokom kampanje daju ogromna obećanja, ali kada dođu na vlast pronalaze izgovore zbog čega ne mogu da ih ispune, poput onih da opozicija ne glasa za nešto, da postoji neki problem ili globalna kriza. 

Obećanja bez plana

Iskustvo sa prethodnih izbora, kako kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn, pokazalo je da skoro 90 odsto velikih obećanja iz kampanje nije bilo ispunjeno kada su stranke preuzele vlast. 

„Šta god da kažu, to treba uzeti sa rezervom i smanjiti za pola. Oni samo izgovaraju obećanja bez ikakvog osnova i konkretnog plana, bez da nam kažu kako planiraju da ih realizuju korak po korak, što je najvažnije“, navodi Muhadžiri.

Ni u ovoj kampanji, ocenjuje, ne može da se vidi da su se stranke dobro pripremile kako bi napravile novi model i korak napred, već su se svi vratili tradicionalnim tipičnim političkim kampanjama, a što, kako smatra, znači da će sve ostati poprilično isto.

Obećanja koja su stranke davale tokom kampanje, poput povećanja plata i penzija, prema mišljenju Miloša Pavkovića, direktora strategije u Centru za evropske politike iz Beograda, imaju vrlo malo uporišta u budžetu, posebno ako se uzme u obzir da vlada u tehničkom mandatu nije usvojila budžet za narednu godinu.

Čak i kada bude formirana nova vlada i tokom 2026. godine bude usvojen nov budžet, kako dodaje, toliko ambiciozni finansijski ciljevi o kojima se govorilo tokom kampanje neće biti realni.

Dok Kosovo ima tehnički budžet, navodi Pavković, on samo može da oslikava ono što je bilo u prošloj godini. 

„Tu nema prostora za uvođenje nekih dodatnih finansijskih mehanizama kao što je pomoć za decu ili 50 odsto povećanja plata. To definitivno nije predviđeno budžetom za prethodnu godinu, a nov nije usvojen. Iz tog konteksta obećanja definitivno nisu ostvariva. Naravno da je moguće da tokom 2026. bude usvojen nov budžet kada bude formirana nova vlada, ali i sa novom vladom mislim da tako ambiciozni finansijski ciljevi nisu realni jer prosto ekonomija Kosova ne napreduje i nije toliko napredna da bi mogla da obezbedi tolika budžetska izdvajanja“, naveo je Pavković za Kosovo onlajn. 

Privlačenje pažnje birača 

Obećanja stranaka o povećanju plata data tokom kampanje prema oceni Arbereše Lodže, istraživača u Grupi za pravne i političke studije, nisu dobro proračunata.

„Čak i u prošlosti, kad su se plate povećavale, nisu nužno bile u skladu sa trendom ekonomskog razvoja ili sa kriterijumima koje Kosovo mora da ispuni prilikom ispunjavanja svojih obaveza ili sporazuma sa MMF-om. Ova obećanja nisu dobro proračunata, kako u pogledu budžetskog tako i ekonomskog uticaja. Većina obećanja se daje da bi se privukla pažnja birača i da bi se ostvarila korist u izbornom smislu. Uglavnom megalomanska obećanja koja su građani generalno želeli da čuju“, izjavila je Lodža.

Novinar iz Severne Mitrovice Lazar Stević ne veruje da Kosovo ima kapacitet da može odmah da poveća platu u javnom sektoru za 50 odsto, a što je jedno od datih obećanja, jer je ekonomija Kosova skoro na nuli.

Na Kosovu, kako ističe, svi su već naviknuti na to da pred izbore stranke obećavaju kule i gradove svojim biračima. 

„Šampioni u svojim obećanjima su Samoopredeljenje i Aljbin Kurti koji je, još kada su usvojili nacrt predloga budžeta za 2026. godinu obećao da će biti 13. plate za ljude koji rade u javnom sektoru, a sada je otišao i korak dalje kada je vlada u tehničkom mandatu donela odluku da penzionerima i deci uplati po 100 evra pred novogodišnje praznike. Mnogi su to okarakterisali, a i ja smatram da to nije ništa drugo osim kupovina glasova, jer on na sve načine pokušava da ostane na vlasti“, rekao je Stević za Kosovo onlajn. 

Samo ova odluka, prema njegovim rečima, koštaće Kosovo više od 100 miliona evra i postavlja se pitanje odakle taj novac jer je Skupština Kosova bila u blokadi skoro godinu dana, pa iako postoji nacrt budžeta za 2026. godinu, on nije usvojen. 

O tome kako bi se obećanja partija odrazila na budžet Kosova, Stević kaže da prvo treba da se vidi ishod sutrašnjih izbora i sastav nove vlade, odnosno, koliko će ona biti stabilna da bi mogla da donosi takve odluke. 

„Dosta tih obećanja neće biti ispunjeno, to su samo prazne priče kao pred svake izbore. Ekonomija Kosova je skoro na nuli, nemaju ni fabrike, ni ništa što je u državnom vlasništvu, uglavnom zavise od stranih donacija i priliva stranog kapitala, odnosno od građana koji za vreme praznika dolaze na prostor Kosova i tada unose veliku količinu novca. Tako da sva ta obećanja ostaju u domenu naučne fantastike, naročito obećanja Aljbina Kurtija“, zaključuje Stević. 

Koliko se veruje u lepe reči?

Slatkorečivost političara, međutim, ne znači da će građani  sve uzeti zdravo za gotovo.  

Birači ni ovog puta, mišljenja je Artan Muhadžiri, uglavnom neće poverovati u sve što se govori i glasaće nekim složenim psihološkim mehanizmom - ponekad će izabrati najmanje lošeg kandidata, ponekad će glasati za ličnost, a ne za plan.

Miloš Pavković, na drugoj strani, upozorava da neka obećanja mogu da budu i - opasna.

„Na Balkanu imamo dosta iskustva sa populističkim političarima i obećanjima koja nisu bazirana u realnosti i u stvarnim mogućnostima. Čini mi se da je sada i na Kosovu krenula neka vrsta utrkivanja ko će više da obeća. Čak i ako su birači nekad svesni da su obećanja nerealna, oni budu zavedeni ili pomisle 'pa dobro, ako svi nešto obećaju, bar će nešto biti ispunjeno', tako da takva obećanja mogu biti i opasna“, ističe on.