Etnički inženjering na severu Kosova - imaju li Srbi razlog za strah od albanizacije?

Srpskim opštinama na severu Kosova više od godinu dana upravljaju albanski gradonačelnici koji su vlast zauzeli sa svega tri odsto glasova. Planovima Vlade Kosova taj odnos mogao bi da se promeni, ali ne tako što bi gradonačelnici radili da zadobiju poverenje većinskog stanovništva već, kako upozoravaju sagovornici Kosovo onlajna, etničkim inženjeringom.

Piše: Petar Rosić

U Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu u planu je izgradnja 200 kuća namenjenih manjinskim zajednicama, saopštio je sredinom meseca ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići.

Haljil Kastrati, predsednik udruženja "Siročad Balkana" koje će sa ministarstvom podeliti troškove od oko četiri miliona evra, rekao je medijima da je cilj projekta da se podrže i osnaže manjinske zajednice koje žive na severu Kosova, uključujući Albance, Bosance i Turke.

Ugovor je potpisan tri dana nakon što je Kosovska policija prekinula radove u povratničkom naselju "Sunčana dolina" na severu Kosova. Ovo naselje je investicija Vlade Srbije u opštini Zvečan, pokrenuta 2016. godine, a vlasti su saopštile da je razlog za obustavu "to što su radili bez dozvole".

Početkom meseca Kosovska policija je upala i zatvorila devet ekspozitura Pošte Srbija u četiri opštine na severu Kosova, a za danas je u Severnoj Mitrovici najavljeno i otvaranje poslovnica Pošte Kosova, prvi put od kako u kosovkom sistemu posluje ta institucija.

Reklama Pošte Kosova postavljena je na jednom objektu na šetalištu u blizini glavnog mosta na Ibru, a u samom lokalu primetni su radnici koji rade na pripremanju objekta za otvaranje.

U isto vreme Kosovska agencija za privatizaciju je lokale koje su donedavno koristili Srbi na severu na tenderima počela da ustupa albanskim biznismenima.

Jedan takav lokal otvoren je juče u Severnoj Mitrovici. Objekat u kojem se ranije nalazila mesara i market Lazić od sada je market "Meridian ekspres" čiji su vlasnici Albanci.

Iako direktor Anton Gaši poručuje da će dati sve od sebe da sve njihove mušterije budu jednake meštani grada na Ibru za Kosovo onlajn ističu bojazan od sprovođenja ovih odluka, koje, kako kažu, veštački prikazuju suživot, a zapravo su još jedan pritisak na Srbe.

Dok jedni sa setom pričaju o dobrim starim vremenima kada su se svi družili, drugi su zabrinuti za budućnost.

„Teško je, kako će da bude, ko zna. Ima gore kod nas, prave kuće na brdu Anke Spajić. Stanu na put, neće da se maknu s njega. Svašta će da bude, plašimo se. Ne smemo decu da pustimo na ulicu“, kaže jedna meštanka.

Njen sugrađanin se slaže da situacija nije dobra za Srbe i ističe da "onaj što je naumio, to će i da uradi".

„Za nas je negativno. Kuda će narod? Odakle? Kud ćemo? Da li će to da uspe? Hoće, jer šta on naumi, to će da uradi. To je vrsta pritiska na Srbe. Gledam onaj most dole… da vidimo šta će biti“, kazao je on.

Ni bivši predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica Nemanja Biševac nema sumnju da iza plana vlade u Prištini da izgradi 200 kuća za manjine stoji pokušaj albanizacije severa Kosova.

„Svakako da to nasilno naseljavanje Albanaca na prostor severa Kosova znači albanizaciju severa. Međutim, siguran sam da ti njihovi pokušaji i naseljavanja neće naterati srpsko stanoviništvo da se iseli. Mi smo ovde vekovima i 25 godina sa konstantnim pretnjama sa juga. Mislim da je srpski narod istrajati i da ono što je bitnije za sve nas, da mi nećemo napustiti svoja ognjišta”, kaže Biševac za Kosovo onlajn.

Navodi da osim što pokušavaju da izgrade kuće i nasele Albance, kosovska vlada u poslednje vreme i lokale na severu ustupa albanskim biznismenima.

“Nadaju se da će promeniti strukturu. Siguran sam, iako oni neprestano to pokušavaju, da to neće uticati na naš narod i da smo čvrsti u odlukama da ostanemo na ovim prostorama”, podvlači on.

Na pitanje da li to što Agencija za privatizaciju lokale koji su Srbi koristili dodeljuje Albancima možda znači da je međuetnička tenzija splasnula, odgovora: “Upravo suprotno”.

“To je jedan od njima bitnih načina za proterivanje Srba. Oni žele da prikažu kako oni drže ceo sever pod kontrolom i kako njihove radnje i njihovi proizvodi mogu jednostavno da opsluže sve potrebe srpskog ustanovništva. Srpski narod je dovoljno svestan i dobro zna kako stoje stvari”, izričit je Biševac.

Naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu u Leposaviću dr Petar Ristanović ocenjuje za Kosovo onlajn da kod Srba na severu Kosova postoji opravdan strah zbog plana kosovske vlade, posebno u kontekstu aktuelnih tenzija.

"Mislim da razlog za strah kod Srba postoji ako sve to posmatra u kontekstu širih događaja. Da je stanje na tom prostoru redovno, da nema tenzija, izgradnja kuća za siromašne i pripadnike manjinskih zajednica ili privatizacija lokala propalih firmi bili bi nešto sasvim uobičajeno i očekivano. Ali u kontekstu trenutnih događaja i trenutnih defakto pokušaja da se Srbi primoraju na iseljavanje, odnosno da se stvore takvi uslovi za život da se sve veći broj Srba odluči na iseljavanje iz delova Kosova koji su i dalje većinski naseljeni Srbima, onda ovi događaji jesu deo te jedne šire politike koja nije zvanična, ali smo svi svedoci da ona na terenu postoji", rekao je Ristanović.

Komentarišući otvaranje albanskih firmi na severu Ristanović navodi da je biznis oduvek dobro funkcionisao na Kosovu. 

"Kao neko ko se bavi istorijom Kosova tokom perioda komunističke Jugoslavije, kada je stanje bilo kud i kamo normalnije nego što je danas, svedočio sam razgovarajući sa ljudima i čuo sam puno puta kako su imali samo reči hvale za poslovnu saradnju sa Albancima, posebno u privatnom sektoru. Slična je situacija bila i tokom devedesetih. Stanje je bilo vanredno, okolnosti su bile vanredne, ali opet, biznis je funkcionisao, posao je funkcionisao i ljudi su sarađivali i u tim vanrednim okolnostima", kaže on.

Međutim, navodi da kada je došlo do oružane pobune, do rata, lojalnost i saradnja preko noći su nestali.

"Te linije nacionalne podele su bile itekako vidljive 1998. godine. I bilo kakva lojalnost i saradnja koja je postojala u ranijem periodu, praktično preko noći je nestala. To što Albanci otvaraju firme na severu Kosova, u nekim normalnim okolnostima bilo bi nešto očekivano, čak i poželjno, ali ako se posmatra u kontekstu aktuelnih događaja, to budi i izaziva opreznost i sumnjičavost, iako ne možemo reći da svaki Albanac koji otvori firmu ima neku zlu nameru", zaključio je Ristanović.

Istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Blažić plan vlade u Prištini da izgradi 200 kuća na severu vidi kao još jedan pokušaj Aljbina Kurtija da sprovede “tihu oluju” nad Srbima.

“Razlog za strah svakako postoji, pogotovo otkad je Aljbin Kurti na čelu privremenih prištinskih institucija. Jasno je da on sprovodi taj model ‘tihe oluje’ da bi došao do konačnog cilja, a to je etnički čisto Kosovo i Metohija”, navodi on za Kosovo onlajn.

Dodaje da je trenutno Kurtijev fokus na severu i da je najava da će se otvoriti most preko Ibra upravo u službi toga “da se dođe do pune okupacije Kosova”.

“Nelegalne baze koje se grade, a sada vidimo i najavu izgradnje 200 kuća za nesrbe, opet u srpskim sredinama i to je sve, opet napominjem , u službi okupacije severa da bi se došlo do kreiranja atmosfere straha za Srbe i da bi oni u takvoj atmosferi posegli za odlaskom sa svojih vekovnih ognjišta i da Aljbin Kurti ostvari svoji cilj, a to je etnički čisto Kosovo i Metohija”, kaže naš sagovornik.

Navodi da je na delu diskriminacija koja ima za cilj da da se izmeni etnička struktura tih opština, odnosno samog severa Kosova.

Isto ocenjuje i odluke Agencije za privatizaciju koja lokale koje su nekad koristili Srbi na tenderima dodeljuje albanskim biznismenima južno od Ibra.

“Mislim da je to jedan nasilan proces i ako pogledamo svaki taj proces je praćen prisustvom jakih kosovskih policijskih snaga, takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, koje opet po Briselskom sporazumu ne bi smele da budu prisutne na severu Kosova i Metohije bez odobrenja predstavnika srpske zajednice”, kaže Blažić.

Dodaje da ovakvi potezi veštački prikazuju neki suživot, ali da oni zapravo imaju jedan cilj.

“To je da se izvrši albanizacija severa Kosova i Metohije, okupacija severa Kosova, opet kao krajnji cilj da Srbi posegnu odlasku za svojih vekovnih ognjišta. I svaki korak koji pogledate je upravo u službi toga. Možemo sada hronološki proći, jako puno tih unilateralnih poteza koje je Ajlbin Kurti povukao, svi imaju jedan krajnji cilj, a to je upravo odlazak i proterivanje Srba”, napominje on.