EU postepeno ukida kaznene mere Kosovu, da li je postignut željeni rezultat?

Razgovori predstavnika Prištine i Evropske unije u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prvi je pokazatelj da je Brisel počeo da postepeno ukida kaznene mere Kosovu. Analitičari, međutim, ne primećuju da su one uticale na kosovsku vlast da izbegava jednostrane akcije na severu, za šta je najslikovitiji primer početak izgradnje dva nova mosta preko Ibra, niti na to da počne sprovođenje sporazuma iz dijaloga. Istovremeno, zbog hapšenja Igora Popovića, pomoćnika direktora Kancelarije za KiM, Beograd traži pooštravanje kaznenih mera EU prema Prištini.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Rad tela u okviru Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje bio je suspendovan 2023. godine, kao deo paketa kaznenih mera EU prema Prištini jer nije preduzimala korake ka deeskalaciji na severu. Pružena ruka Brisela u vidu razgovora sa predstavnicima Kosova na Pododboru o trgovini, industriji, carinama i oporezivanju, 11. jula, međutim, ne mora da znači da su sankcije dale željene rezultate.

Naprotiv, sagovornici Kosovo onlajna mišljenja su da mere EU nisu bile efikasne i da je na Briselu da pronađe nove načine kojim bi kosovska strana bila podstaknuta na konstruktivnost.

Nastavak razgovora u okviru dijaloga, međutim, kako trenutno stvari stoje, neće biti moguć dok se u pritvoru na Kosovu nalazi Igor Popović, uhapšen 18. jula zbog govora koji je održao u Velikoj Hoči, nakon pomena Srbima koji su stradali pre 25 godina.

„Dok se hapse članovi našeg pregovaračkog tima bilo kakvi sastanci ne dolaze u obzir“, izjavio je danas Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije i dodao da režim mera koje je EU uvela Prištini treba da bude pooštren i proširen.

Postepeno ukidanje sankcija EU Kosovu, prema oceni programskog koordinatora Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefana Vladisavljeva nije posledica toga što je Priština napravila pozitivne pomake u primeni sporazuma iz Brisela iz 2023. godine ni njegovog implementacionog aneksa, već kako kaže, to više treba posmatrati kao postavljanje temelja za neke buduće razgovore.

„Imali smo gašenje požara, tekućih kriza koje su izbijale, tako da u ovom momentu, nažalost, situaciju definišemo kao situaciju u kojoj imamo izostanak kriza, a ne bilo kakve pozitivne pomake. Čini se da je u ovom trenutku situacija na celoj teritoriji Kosova, uključujući sever, definisana prilično neaktivnom političkom situacijom i ukoliko i postoji privid bilo kakve konstruktivne uloge, to je pre svega zbog nepovlačenja negativnih poteza, a ne povlačenja određenih pozitivnih poteza“, izjavio je Vladisavljev za Kosovo onlajn.

Određeni koraci koje je Priština povukla u prethodnom periodu, prema njegovoj oceni, mogu se nazvati kozmetičkim, jer se u kontekstu primene sporazuma situacija suštinski nije promenila u pozitivnom smeru.  

Za pohvalu je, kaže, što je novi izaslanik Evropske komisije Peter Sorensen vrlo čest gost u regionu, ali se suštinski i dalje tapka u mestu, u 2023. godini.

„Neka vrsta suštinske nezainteresovanosti EU za proces dijaloga, jer je pažnja usmerena na neke druge oblasti, rezultuje time da dolazi do stagnacije, a čini se da određene političke krize unutar društava, kako kosovskog, tako i srpskog, u ovom momentu skreću pažnju i domaće javnosti sa ove teme. Povlačenje sankcija ne bih nazvao suštinski relevantnim za celokupan proces dijaloga u budućnosti. Pre svega, ne znamo ni ko će sa prištinske strane voditi dijalog jer oni ne mogu da konstituišu skupštinu, a kamoli da odaberu vladu već duži vremenski period“, navodi Vladisavljev.

Kaznene mere EU prema Kosovu obuhvatale su, podsetimo, stavljanje „na čekanje“, programiranje IPA (Instrument za pretpristupnu pomoć) za 2024. godinu, suspendovanje bilateralnih poseta, kao i nepozivanje Kosova na događaje na visokom nivou, osim onih usmerenih na rešavanje krize na severu u okviru dijaloga uz podršku EU.

Prema oceni bivšeg izaslanika EU za Kosovo Volfganga Petriča, očigledno je da vlada u Prištini ignoriše sankcije koje je uvela Evropska unija, jer one nisu delotvorne.

„Mora se uzeti u obzir da je Kosovo na tako niskom ekonomskom nivou da sankcije mnogo slabije deluju“, istakao je Petrič za Kosovo onlajn.

Kao primer na kom se vidi koliko su problematične sankcije naveo je Rusiju.

„Srbija je prema sankcijama EU Moskvi od početka zauzela kritički stav. To jeste problem, ali kako sada ispada - sankcije same nisu rešenje“, naveo je Petrič.

EU, smatra Petrič, teško može da izvrši pritisak na Aljbina Kurtija. 

„Vršiti pritisak ili raditi sa Kurtijem je zasigurno teže nego što je to bio slučaj ranije, sa Hašimom Tačijem. Potrebno je naći nešto novo“, mišljenja je bivši austrijski diplomata.

Ipak, veruje da će Peter Sorensen pronaći sredstva i mogućnosti, i da će pre svega imati podršku Brisela, kao i da će ono što predloži biti ozbiljno shvaćeno u Prištini i Beogradu.

„Mislim da je sada neophodno pronaći novi početak“, dodao je Petrič. 

Politički analitičar Škeljzen Maljići iz Prištine ocenjuje da su kaznene mere Evropske unije od 2023. godine dosta oštetile budžet Kosova, a njihovo popuštanje smatra signalom koji se upućuje kosovskoj predsednici Vjosi Osmani koja, kako kaže, pokušava da se prilagodi zahtevima EU, kao i Aljbinu Kurtiju koji ponekad retorički pokazuje volju i govori da su Amerika ili EU ozbiljni partneri Kosova.

„To su bile ne oštre, ali za Kosovo ozbiljne sankcije. One se zapravo odnose na vladu. Dosta su oštetile budžet Kosova i kapitalne investicije, jer su se odnosile na sve što je bilo planirano da dođe kao pomoć Evrope Kosovu i bile su povezane sa procesom pridruživanja EU“, navodi Maljići za Kosovo onlajn.

On, međutim, ističe da je Kurti stalno uvodi neke nove simboličke mere kao što sada hoće da izgradi dva pontonska mosta preko Ibra.

„Ti mostovi neće imati nekakvu veliku funkciju osim što se on na ovaj način udvara pred izbore svojim glasačima kao oslobodilac severa, na kom treba da vlada demokratija i slobodan protok ljudi. To se sve podrazumeva, niko nije protiv toga, samo treba imati ozbiljan i iskren dijalog sa srpskom zajednicom svuda na Kosovu, i na severu i drugde jer su odnosi već decenijama veoma loši, još od 80-ih i 90-ih godina. Treba da se uspostavi normalan demokratski poredak svuda i da se svi, ako ništa drugo, bar saslušaju i da se primene nekakve pozitivne mere, a ne samo ove jednostrane, nego dogovorene“, poručuje Maljići.

Inače, za odluku o potpunom ukidanju sankcija EU Kosovu potreban je jednoglasan pristanak svih država članica.

Kako je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, objasnila prilikom posete Prištini u maju „pojedini unutar EU očekuju da Kosovo poštuje Ohridski sporazum i smatraju da akcije koje vlast u Prištini sprovodi na severu ne doprinose deeskalaciji“.