Evropski parlament - bez konkretnog uticaja na dijalog Beograda i Prištine

Evropski parlament u ovom sazivu završio je "svoju misiju" nedavnom sednicom u Strazburu gde je između ostalog velikom većinom glasano u korist vizne liberalizacije za Srbe sa Kosova, ali ćemo EP pamtiti i po rezolucijama i deklaracijama u kojim je Srbija pozivana da prizna nezavisnost Kosova.

Uskoro slede i novi izbori za Evropski parlament (od 6. do 9. juna), prema nekim prognozama stranke desnice bi trebalo da osvoje veći broj mandata nego što je to bio slučaj u ovom sazivu, ali teško je prognozirati da li će to dovesti do promene politike u odnosu na Zapadni Balkan, odnosno dijalog Beograda i Prištine.

Nakon izbora očekuje se i izbor novih izvestioca EP za Kosovo i Srbiju, koji će na tim pozicijama zameniti Violu fon Kramon, odnosno Vladimira Bilčika.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže da Evropski parlament nije telo koje je direktno uticalo na dijalog Beograda i Prištine, ali svakako je delovanje određenih evroposlanika bilo naklonjeno jednoj ili drugoj strani.

"Prvi put smo mogli da čujemo i u zvaničnim rezolucijama i deklaracijama da se pominje, odnosno poziva Srbija na priznanje Kosova. EP je pre svega imao uticaj na političkom, a ne na strukturnom nivou. Što se tiče poverenja građana Srbije u EU, mislim da je to stvar interprtetacija naših državnih zvaničnika, odnosno sam pad poverenja u EU i drugi trendovi zavise od toga kako se naši zvaničnici odnose prema tome i kako to interpretriraju domaći mediji", kaže Novaković.

U ovogodišnjem sazivu EP, izaslanik za Kosovo bila je Viola fon Kramon, za Srbiju Vladimir Bilčik, a naš sagovornik smatra da je njihov rad i te kako bio bitan.

"Oni su izveštavali o napretku obe strane, a kada je Srbija u pitanju bilo je bitnije jer ona ima otvorene pregovore sa EU, dok Priština samo samo Sporazum o stabilnosti i pridruživanju EU. Tako da su izveštaju Fon Kramon i Bilčika doprinosili formiranju određene političke atmosfere, ali nisu suštinki uticali na dijalog", kaže on.

Kada su u pitanju izbori za EP, Novaković kaže da bi aktuelna vladajuća većina trebalo da zadrži većinu.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove smatra da je aktuelni saziv Evropskog parlamenta želeo da vidi mir između Beograda i Prištine i da je uprkos svim problemima i uspeo u tome.
Beširi navodi i da je diskusija kako se približavao kraj mandata ovog saziva EP uzavrela kada je u pitanju bilo dijalog Beograda i Prištine. 

Beširi smatra da je ovaj saziv EP želeo da vidi mir između Beograda i Prištine.

"I uspeo je u tome uprkos svim problemima u pregovorima predsednika Vučića i premijera Kurtija, mir je i dalje očuvan, što je veliki plus za sve. Međutim, moglo je mnogo više da se uradi, propuštena je šansa, nadamo se da će neke nove političke konstalacije u Beogradu i Prištine u budućnosti doći do nekog rešenja. Sada 66 odsto građana Srbije očekuje od svojih vlasti da uspostave trajni mir i to je ono što Vučića i Kurtija tera u dijalog pored pritisaka koji dolaze sa Zapada".

Beširi na kraju i ističe da se uprkos "našem verovanju" da se Srbijom i Kosovo u Briselu ili Vašingtonu bave na dnevnom nivou, to ne dešava i da ako ne "prave problem" nigde nisu tema na planeti.

"Mi smo mala zemlja, siromašna, Kosovo je još siromašnije. Bolje da se vlasti bave problemima školstva, zdravstva, penzija i plata, tako da je bolje da se vlasti pozabave tim pitanjima, a saradnja između Beograda i Prištine bi predstavljao boljitak za sve građane  u Srbiji i na Kosovu".

Evropski parlament predstavlja političku sliku EU i u tom smislu ovaj saziv je predstavljao opšte raspoloženje koje je vladalo u EU u odnosu na problem Srbije i Kosova, ail naravno treba reći da EP nema izvršne funckije, kaže za Kosovo onlajn Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
Minić podseća i na važnu odluku Evropskog parlamenta, jednu od poslednjih u ovom sazivu, o viznoj liberalizaciji za Srbe sa Kosova.

"Što se ostalog tiče, glavne incijative dolaze od Evropske komisije, zatim se odluke donose na Evropskom savetu tako da je to ta linija odlučivanja", navodi ona.

Ona smatra i da su Fon Kramon i Bilčik bili i te kako prisutni u javnosti u Srbiji i na Kosovu.

"Bili su vrlo čujni. Pravili su izveštaje u kojima se nije izbegavalo pitanje odnos Srbije i Kosova, ali sada  ne znam čemu da se nadamo kada su u pitanju novi izvestioci EP, a posebno za posrednika u dijalogu. Do sada je konstalacija za Srbiju bila povoljna, imali smo Lajčaka i Borelja koji dolaze iz zemlja koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Sada ćemo videti ko će biti posrednik, ko će preuzeti službu za spoljne poslove EU. Tu se mogu desiti pomeranja i u ovom trenutku je teško predviđati", kaže ona.