Fond za razvoj severa trpi štetu, ko je na dobitku?

Fond za razvoj četiri opštine na severu Kosova, koji svoje prihode ostvaruje od carina i akciza na robu koja je na Kosovo ušla preko prelaza Jarinje i Brnjak, zakinut je time što je odlukom Vlade Kosova, posle delimičnog ukidanja zabrane za uvoz srpske robe, njen ulaz dozvoljen samo preko Merdara, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna. Prema nekim procenama, fond je zbog ovakvog režima, a prethodno i zbog potpune zabrane uvoza gotovih proizvoda iz Srbije, oštećen za blizu četiri miliona evra.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Prema dogovoru iz dijaloga Beograda i Prištine od 17. januara 2013. godine, carine naplaćene na Jarinju i Brnjaku prebacuju se na račun fonda i koriste se samo za projekte na severu Kosova. Iz njega je, recimo, 2018. godine za projekte u četiri opštine opredeljeno 2,1 miliona evra - 400.000 evra Leposaviću za pomoć razvoju gajenja maline u opštini, blizu 500.000 evra Zubinom Potoku za drugu fazu izgradnje bazena, 500.000 evra Severnoj Mitrovici za Halu sportova i izgradnju objekta za Vatrogasnu jedinicu, a Zvečanu više od 700.000 evra za razvoj opštinske infrastrukture, uključujući podršku projektu EU „Regionalna deponija“.

Zabrana uvoza za srpsku robu samo je jedan od primera opstrukcija i izazova pred kojima se fond našao. S početka ove godine namera kosovske vlade bila je da se novcem iz fonda otplati dug kompaniji KOSTT za struju potrošenu na severu, ali je Kancelarija EU na Kosovu saopštila da otplata dugova za električnu energiju ne ispunjava kriterijume za finansiranje projekata iz Fonda za razvoj. 

Na pitanja upućena Kancelariji EU u Prištini oko trenutnog stanja u fondu i štete koju je pretrpeo za vreme zabrane uvoza srpske robe, Kosovo onlajn nije dobio odgovore.    

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da se na računu fonda trenutno nalazi oko tri miliona evra koji nisu opredeljeni i da je fond praktično zamro poslednjih godina. Kako navodi, fond je instrument zamišljen da služi infrastrukturnom i ekonomskom razvoju opština na severu Kosova, međutim u njega se već godinama ne slivaju sredstva. 

„Prvo, zbog uvođenja taksi od 100 odsto na uvoz srpske robe na Kosovo, a poslednjih godina zbog zabrane uvoza srpske robe i delimičnog puštanja preko Merdara. Kao posledica toga, sva srpska roba koja ide na Kosovo, a čiji su konzumenti građani sa severa Kosova, carini se na prištinskom terminalu ili na Merdaru, a ne na mitrovičkom terminalu i samim tim nema ni priliva sredstava u fond“, objašnjava Mijačić za Kosovo onlajn.

On dodaje da ovaj fond prati i veliki veo netransparentnosti još od samog osnivanja. 

„Do sada je u njemu skupljeno oko 14 miliona evra, neka sredstva su potrošena, ali nije doprineo većem društveno-ekonomskom razvoju opština na severu iz različitih razloga. Sada sa ukidanjem uvoza robe preko prelaza Jarinije i Brnjak još više je došlo do marginalizacije tog finansijskog instrumenta“, ističe naš sagovornik. 

Kako navodi, Upravni odbor fonda, u kom su ministar finansija Kosova, predstavnik kosovskih Srba, odnosno predstavnik opština sa severa Kosova i ambasador EU na Kosovu, nije se sastao nekoliko godina.

„EU nije našla snage i način da kanališe sredstva iz fonda za razvojne projekte, već on stoji tako kao jedan instrument o kome se vrlo malo priča“, kaže Mijačić.

Ipak, navodi da je od 2013. godine, kada je fond formiran, dosta projekata završeno novcem koji se u njega slio, ali da je i tada postojao veliki problem sa uslovima korišćenja sredstava. 

„Na početku je važio princip da koja lokalna samouprava pre dođe sa projektom, taj projekat će biti finansiran. Kasnije je uvedena neka vrsta dogovora između lokalnih samouprava pa su sredstva dodeljivana ne po osnovu  svrsishodnosti projekata, već po političkom dogovoru između predsednika četiri opštine na severu Kosova, da bi se na kraju stiglo do toga da uopšte nema nikakve raspodele ovih sredstava“, kaže Mijačić.

Od projekata finansiranih iz fonda koji su zaživeli kao primer daje Via Feratu „Berim“, čija je jedna faza završena zahvaljujući ovim sredstvima, ali dodaje da oko 75 odsto projekata koji su započeti na kraju nisu privedeni svrsi.

Osnivač NVO Institut za razvoj civilnog društva „Innovate” iz Leposavića Miloš Vukadinović ocenjuje za Kosovo onlajn da je Fond za razvoj severa oštećen za oko 3,8 miliona evra tokom prethodnih godinu i po, koliko je na snazi bila zabrana Prištine za uvoz robe iz Srbije i od kada je ulazak robe dozvoljen samo preko prelaza Meradare.

On napominje da su podaci o stanju u fondu prilično netransparentni i da se računica koju je izneo može izvesti ako se uzme u obzir prosek sume novca koja se u fond slivala godišnje od njegovog osnivanja 2013. pa do 2018. godine.

Kako dodaje, moglo bi se tumačiti i da su građani i opštine na severu Kosova oštećeni za osam ili možda čak i 15 miliona evra za infrastrukturne projekte ako se posmatra period od 2018. godine do danas. Fond, kaže, od tada ne funkcioniše i njegov Upravni odbor nije odobrio nijedan projekat u bilo kojoj od četiri opštine na severu. 

„Od formiranja fonda 2013. godine do 2018. prosečno se godišnje slivalo oko 2,5 miliona evra, ali se taj iznos značajno smanjio poslednjih šest godina prevashodno zbog političkih odluka i opstrukcija centralnih kosovskih institucija, prvenstveno Ministarstva finansija. Imali smo 2019. godine odluku prištinskih institucija o uvođenju dažbina na srpsku robu, nakon toga je usledila korona sa svim ograničenjima, a poslednja odluka koja je uticala na fond je iz juna prošle godine o potpunoj zabrani uvoza srpske robe na Kosovo i Metohiju. Od 2018. godine u opštinama na severu nije realizovan nijedan projekat od sredstava iz fonda“, ukazuje Vukadinović.

I prema njegovoj oceni, zbog brojnih opstrukcija u radu fond nije ostvario svoju punu namenu. 

„Projekti finansirani iz fonda su infrastruktura u četiri opštine, ali su se odnosili i na podršku privredi, poljoprivredi i malim preduzećima. Sredstva su se koristila i za eksproprijaciju zemljišta za infrastrukturne projekte, za podršku nevladinim organizacijama i infrastrukturnim objektima u oblasti kulture i sporta”, navodi Vukadinović.

Kako navodi Ljubomir Marić, koji je bio član Upravnog odbora fonda ispred srpske zajednice u periodu od 2018. do 2020. godine, Fond za razvoj severa nikada nije mogao da funkcioniše kako treba zbog različitih opstrukcija iz Prištine.

„Time što je pod izgovorom nedostatka nekih tehničkih sredstava odlučeno da je ulazak srpske robe dozvoljen samo na Merdaru Aljbin Kurti je napravio taktički performans. Jer, prikupljene carine na robu koja ulazi na Jarinju i Brnjaku i čije je odredište na teritoriji četiri lokalne samouprave na severu idu na poseban bankovni račun. To su sredstva koja treba da se koriste za kapitalna ulaganja, subvencije i privredni razvoj ove četiri lokalne sumouprave. Kada roba ne ulazi preko prelaza Jarinje i Brnjak samim tim ne može da dođe do bilo kakvog prikupljanja sredstava za fond“, navodi Marić.

On ne veruje da je Merdare odabrano slučajno, jer, kako smatra, sve što radi vlast predvođena Aljbinom Kurtijem uvek se svodi na to da Srba ne bude više na Kosovu i da se „amputira sve što je srpsko“, pa to važi i za Fond za sever. 

„Sredstva prikupljena u fondu nikada nisu izašla na više od četiri miliona evra na godišnjem nivou, mada je bilo zamišljeno da će to iznositi šest miliona evra. Od prikupljenih oko 14 miliona evra ulagalo se u infrastrukturu i subvencije privrednicima i poljoprivrednicima, u mala i srednja preduzeća i sve ono što ljudima olakšava svakodnevni život“, objašnjava Marić.

Fond se, kaže on, u okviru Evropske unije definisao kao prelazno rešenje za obezbeđivanje sredstava za poboljšanje života Srbima u smislu poboljšanja infrastrukture, do formiranja Zajednice srpskih opština, kada bi se ta sredstva prikupljala unutar sistema ZSO. 

Upravni odbor fonda, dodaje, odluke donosi konsenzusom i to nije funkcionisalo na najbolji način jer je uvek postojala opstrukcija iz Prištine i jer je ministar finansija imao određene primedbe. 

„Najveći problem je nastao za vreme Haradinaja kao predsednika privremenih institucija u Prištini, kada je nastupila blokada za uvoz robe. Dakle, nikad taj fond nije mogao da funkcioniše kako treba, zato što je uvek kroz razne vlade postojala želja da Srbi na Kosovu i Metohiji ne žive dobro. Nije postojala iskrena želja za zajedničkim suživotom, već je uvek postojao neki vid opstrukcije. A ovo sa Aljbinom Kurtijem, više nije obična opstrukcija. To je ekstremni nacionalizam koji samo ima jedan cilj, a to je Kosovo i Metohija bez Srba i velika Albanija“, ocenjuje Marić.