Zabrana srpske robe na Kosovu na snazi punu godinu, EU skrštenih ruku

Rafovi u prodavnicama
Izvor: Kosovo Online

Uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu cilj je postavljen još 2020. u okviru Berlinskog procesa, stvaranje takvog tržišta podrazumeva i nedavno formalno ozvaničen evropski Plan rasta za zemlje regiona, pa ipak, evropske promotere ove ideje ne zabrinjava mnogo što je punu godinu na snazi odluka kosovske vlade kojom je uvoz srpske robe na Kosovo zabranjen.

Mera zabrane doneta je 14. juna prošle godine i zbog nje su srpska preduzeća dosad pretrpela gubitke od najmanje 216 miliona evra, štetu imaju i trgovci na Kosovu koji su robu uvozili samo iz Srbije, neke kompanije su zbog toga i zatvorene, ali su na najvećim mukama građani koji su imali naviku da koriste srpske proizvode. U prodavnicama su u ponudi artikli iz drugih zemalja, a oni su, žale se žitelji više mesta sa kojima smo razgovarali, neretko lošijeg kvaliteta i skuplji.

„Teško je doći do mesnih prerađevina i mesa. Faktički te ograničavaju da koristiš isključivo jednu vrstu mesa, što nikada nije bilo. Po inostranstvu imaš mogućnost da dođeš do mesa bilo koje vrste. Za mene je glupost to što gledaju šta odakle stiže. Nek dozvole ljudima da se snabdevaju odakle njima odgovara, što je, valjda, u svakoj državi moguće“, požalila se jedna žiteljka Severne Mitrovice.

Mirjana Mitić iz Lapljeg Sela kaže da su uskraćeni za kvalitetne proizvode.

“Nedostaje nam kvalitet, ono na šta smo navikli, na mlečne proizvode, nedostaje “plazma”, krem, sve ono što je dobro i uz šta smo odrastali. Sada kupujemo ono što moramo“, rekla nam je Mitić.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović rekao je danas da je "strašno da u 21. veku svedočimo da u Evropi izgrađenoj na temeljima zajedničkog tržišta i slobodnog protoka roba i usluga postoji režim koji je zabranio da ljudi trguju i da privrede napreduju”.

“Ova pogubna politička odluka dovela je do gubitka poslova, kidanja decenijskih poslovnih veza između Srba i Albanaca, kao i gubitaka stotina miliona evra poslovnih prihoda”, naveo je Momirović koji je istakao i da je u proteklih 12 meseci poslao po četiri pisma svim ministrima trgovine zemalja članica EU, kao i ministrima trgovine SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Kanade i upozorio ih na pogubnost politike koja ograničava promet roba i ekonomsku saradnju i razvoj.

Američka privredna komora na Kosovu u nekoliko navrata prošle godine tražila je od kosovske vlade da “hitno preispita” mere koje ograničavaju uvoz iz Srbije, Tomaš Suniog, šef Kancelarije EU na Kosovu nedavno je rekao da je njihovo “tumačenje da ovo treba da bude kratkoročna mera a ne da traje skoro godinu dana”, ali zabrana i dalje važi.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da je neobjašnjivo zbog čega za sve ovo vreme mera kosovske vlade nije dobila adekvatnu pažnju međunarodne zajednice.

Kako ističe, njom se krši i Cefta sporazum i drugi trgovinski dogovori i geoprincipi slobodne trgovine.

"Ona povređuje čitav niz obaveza koje Kosovo ima i u odnosu sa partnerima. U suprotnosti je s nastojanjem da se promoviše ekonomska regionalna saradnja, pre svega kroz procese kao što su Berlinski proces ili zajedničko tržište koje se promoviše. Dakle nije moguće u isto vreme ići ka nekoj vrsti jedinstvenog tržišta, neke vrste dubljeg ekonomskog povezivanja, a imati situaciju da Kosovo zabranjuje uvoz srpske robe. Ona se nije našla ni u izveštajima niti je bila navođena kao razlog za svojevremeno uvođenje sankcija Kosovu iako je veoma sporna", navodi Gogić.

On kaže da je ova zabrana sporna i zbog toga što je nanela štetu standardu stanovništva, pre svega srpskom koje je naviklo na proizvode iz Srbije, a koje sada ima surogate.

"Došla je i roba nižeg kvaliteta na koje stanovništvo nije bilo naviknuto. To se onda odrazilo i na poslovanje privrednih subjekata u srpskim sredinama, kako trgovinskih, tako i ugostiteljskih i sve ukupno je dovelo do daljeg urušavanja ekonomskih prilika u srpskim sredinama. Ta mera ima i tu komponentu ljudskih prava do čijeg kršenja dovodi i ostaje na snazi iako zapravo predstavlja flagrantno kršenje vladavine prava. Čak i kada je Kosovo bilo u procesu pristupanja Savetu Evrope, pitanje zabrane srpske robe nije se postavilo a to je trebalo da bude tema pred Savetom Evrope", ocenjuje Gogić.

Ističe i da je zabrana uvoza srpske robe protivpravna mera koja je doneta samo usmeno, a ne kao pravni akt jer bi taj dokument, smatra, verovatno bio osporen pred Ustavnim sudom.

I izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković kaže za Kosovo onlajn da mu nije jasno zašto međunarodna zajednica gleda kroz prste Prištini kada je reč o zabrani uvoza robe iz Srbije na Kosovo, jer ova odluka, kako kaže, šteti svim zajednicama.

„Zašto Evropska unija, američka ambasada i institucije to trpe, ne znam. Sporadično, jednom u dva-tri meseca, oglase se ambasadori, ali vrlo šturo. Zabrana uvoza robe je na vrlo diskutabilan način doneta, bukvalno usmenom naredbom, telefonom. I dan-danas mi ne znamo da li postoji neka pismena odluka o tome. Zašto međunarodna zajednica ovo gleda kroz prste vrlo je diskutabilno“, navodi Radaković.

Dodaje da je u pitanju nenormalno velika šteta koju trpe građani, ali i srpske i albanske firme koje rade uvoz i izvoz.

„Mislim da je to šteta za sve ljude na Kosovu“, poručuje on.

Prema analizama Privredne komore Srbije, kako za Kosovo onlajn kaže rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandar Radovanović, gubici srpskih kompanija zbog zabrane uvoza njihovih proizvoda na Kosovo iznose oko 216 miliona evra.

Kako objašnjava, to su najminimalniji troškovi jer tu nisu uračunati indirektni troškovi zbog preusmeravanja robe na druga tržišta, povezivanja sa drugim dobavljačima, problemi oko neizvršavanja ugovora…

"Što se tiče druge strane, i ona prilično gubi, jer su manje, i slabije ekonomije uvek ranjivije grupe i kod njih je to u velikoj meri uticalo na proizvodni sektor jer su im lanci snabdevanja bili prekinuti u jednom trenutku i proizvodnja je u nekom trenutku stala. Takođe su bili prekinuti lanci snabdevanja kada su u pitanju trgovine. Kosovski prirvrednici su morali da traže te proizvode sa drugih, daljih, tržišta, po skupljoj ceni, što je uticalo prilično na cenu proizvoda, a na kraju i na inflaciju koja je prema statistici sa Kosova iznosila za robu široke potrošnje 11,3 odsto. Odnosno, za toliko su cene na Kosovu porasle", navodi Radovanović.

On podseća da je 14. juna prošle godine prvo nastupila zabrana za potpuno sve proizvode, a da kada su kosovske vlasti shvatile da su napravile veliki problem svom proizvodnom sektoru, da je mera ublažena 8. jula, tako što je odlučeno da se zabrana ne odnosi na sirovine, mineralna đubriva, na stočnu hranu, žitarice, proizvode koji nisu predmet PDV-a.

"Podsetiću da od ukupnog izvoza Srbije, izvoz na Kosovo čini svega 1 odsto, tako da tržište Kosova nije nama toliko veliko. Značajno je za male kompanije koje imaju samo Kosovo kao destinaciju gde plasiraju proizvode. Ali velike firme se snalaze i pogotovo ako imaju proizvodnju u regionu oni preusmeravaju plasmane iz regiona ka Kosovu, ne plasiraju ih iz prozvodnih pogona iz Srbije već iz, na primer, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i drugih zemalja regiona", kaže Radovanović.

Što se tiče vremenskog perioda koji bi trebalo da prođe da bi se situacija sa snabdevanjem normalizovala, ukoliko bi mera kosovskih vlasti bila ukinuta, on kaže da je za to potrebno dosta vremena.

"Posle ukidanja takse od 100 odsto na srpske proizvode trebalo je nekih godinu i dva, tri meseca da se potpuno oporavi plasman i da dođe na onaj nivo koji je bio pre uvođenja tih taksi. Ovo je već treći put da smo imali prekinutu saradnju, ne zbog toga što je to interes privrede, nego zato što su to, ako smem da kažem tako, nerazumne političke i neekonomske mere", kaže Radovanović.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini kaže za naš portal da mera zabrane, koja je na snazi godinu dana, mora da se reši na političkom nivou, jer je i njeno uvođenje bilo politička odluka.

"Tokom godinu dana od zabrane uvoza srpske robe na Kosovo, i Kosovo i Srbija su imali dosta gubitaka, jer ukoliko gledamo statistički, 2022. godine smo imali međusobnu razmenu u vrednosti više od 443 miliona evra, a tokom prošle godine oko 256 miliona, što znači da je razmena opala za oko 50 odsto. Procentualno gledano, ukoliko smo ranije uvozili više od 6,7 odsto robe iz Srbije, prošle godine smo uvezli oko 3,4 odsto, a isto tako je pao i izvoz sa Kosova ka Srbiji. Prošle godine smo imali izvoz robe od oko 5,9 odsto, a godinu ranije, 2022, više od 7 odsto", navodi Šahini za Kosovo onlajn.

Roba koja je dolazila iz Srbije, kako kaže, sada stiže iz drugih država, a neke namirinice na Kosovu postale su skuplje nego kada je postojao uvoz iz Srbije.

"Najviše štete imali su srpski proizvođači i srpski građani koji žive na Kosovu, koji su navikli da koriste proizvode iz Srbije, ali su isto tako i Albanci bili potrošači te robe. Ukoliko gledamo samo 2022. godinu uvozili smo robe iz Srbije u vrednosti 372 milona evra i ona je išla u širu potrošnju na celom Kosovu. Građani Kosova kupuju robu koja je iz Srbije, Albanije ili je iz Severne Makedonije, bitno je da li je kvalitetno i da li je konkurentno sa cenama. Po našem mišljenju, ovo više nema svrhu, sve to otežava kretanje robe, kapitala i ljudi. Po meni, svaki potrošač treba da bira robu koju će da troši", kaže Šahini.

Kako dodaje, štetu su imala i kosovska preduzeća pogotovo u početku, dok vlada Kosova nije promenila deo odluke tako da zabrana ne važi za uvoz sirovina iz Srbije. Najviše su, kaže, izgubili trgovci koji su robu uvozili samo iz Srbije, a nekoliko kompanija, predstavnika srpske robe na Kosovu, je zatvoreno.

On navodi da su trgovci sa Kosova našli druge države iz kojih uvoze robu i da je Kosovo prošle godine sa Albanijom imalo robnu razmenu veću od 440 miliona evra, što, kako kaže, znači da je dostignut nivo koji je 2022. postojao sa Srbijom.

Mera kosovske vlade, podsetimo, na početku se odnosila na ulazak kamiona iz Srbije na Kosovo i bila je obrazložena “bezbednosnim razlozima”, jer je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajaca. Odluka će, kako je tada, rečeno biti na snazi do nove bezbednosne procene. Vrlo brzo, ukinuta je zabrana za sirovine dok je za gotove proizvode ostala na snazi. Inače, kosovski policajci su iz pritvora u Srbiji pušteni 26. juna, kada im je Sud u Kraljevu potvrdio optužnicu.