Glasno ćutanje iz Brisela - kome odgovara maratonski dijalog?

Nema rokova, ali ni odugovlačenja dijaloga Beograda i Prištine, bio je izričit portparol EU Peter Stano u septembru 2020, devet godina nakon što su pregovori počeli uz posredovanje Evropske unije. Četiri godine kasnije čini se da se on, ipak, pretvorio u maratonski proces bez jasnih naznaka kraja. Na pitanje kome odgovara da ovaj dijalog traje toliko dugo analitičari daju različite odgovore, ali su u nečemu i saglasni – za situaciju krive “glasno ćutanje” međunarodne zajednice dok najveći ceh plaćaju građani.

Piše: Petar Rosić

Poslednja runda dijaloga u Briselu održana je 24. oktobra. Iako je nakon dužeg vremena došlo do trojnog sastanka glavnih pregovarača Beograda i Prištine Petra Petkovića i Besnika Bisljimija sa specijalnim izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom, rezulat je izostao.

To je potvrdio i sam Lajčak koji je saopštio da iako nije napravljen iskorak ostaje optimista “u pogledu određenog napretka u vezi sa nekim drugim ključnim pitanjima”.

Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN na Kosovu i šefica Misije Unmik Karolin Zijade istakla je na sednici Saveta bezbednosti 30. oktobra da dijalog Beograda i Prištine ostaje ključan za rešavanje svih pitanja uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.

Istog dana, predstavljajući Paket proširenja za 2024. godinu visoki predstavnik EU Đuzep Borelj je upozorio da tempo proširenja i napredak u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU ka normalizaciji odnosa "moraju da idu ruku pod ruku".

Ipak, Marko Milenković iz NVO "Nova društvena inicijativa" ocenjuje da međunarodna zajednica pokušava da održi neki privid da postoji dijalog iako suštinski on ne daje rezultat.

“Deluje da je u ovom trenutku EU i sa tim nivoom dijaloga negde zadovoljna, jer drži mir unutar kuće. Mislim da EU treba da ima veću snagu kako bi ponovo pokrenula i oživela pre svega pritiske ili nagrade za učesnike u dijalogu”, navodi on za Kosovo onlajn.

Pojašnjava da je EU zadovoljna samim tim jer nema većih eskalacija na terenu.

“I to je neka crvena linija koju oni drže u ovom trenutku, a da li će biti konstruktivnog dijaloga i da li će srpska zajednica ili neka druga zajednica biti ugrožena, to nije bitno u ovom trenutku”, naglašava naš sagovornik.

Dodaje da ovakva situacija više odgovara Aljbinu Kurtiju.

“Kosovo gubi na tom međunarodnom planu, u smislu dalje afirmacije u međunarodnim odnosima, pre svega u priznanjima i članstvu u međunarodnim organizacijama, ali dobija na unutrašnjem planu i suverenitetu, dok Srbija gubi mehanizme koje ima na Kosovu i to je očigledno. Sve je manje tog institucionalnog, ali i van institucionalnog delovanja i mehanizma koje je imala na terenu”, kaže on.

Podvlači da najveću štetu zbog svega toga trpi srpska zajednica.

“Srpska zajednica je veoma ugrožena, pre svega zbog nedostatka rezultata u dijalogu i rešenja na nekom lokalnom nivou, ali i nedostatka političke volje da se pojedine stvari reše. Pojedine stvari se čak i zloupotrebljavaju u dijalogu i vrše se jednostrani koraci koji dodatno komplikuju i otežavaju život ljudima na terenu”, zaključuje Milenković.

Da zastoj u dijalogu ide na ruku Aljbinu Kurtiju, ali ne i Srbima na Kosovu smatra i Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost.

“Ako pogledamo sa vremenske distance, od 2013. godine do danas, mi smo iskoristili taj period da se ekonomski osnažimo, ojačamo, geopolitički bolje pozicioniramo. Ali s druge strane, to na ruku ide Aljbinu Kurtiju, jer Srbima koji žive na prostoru Kosova i Metohije ovakva situacija ne odgovara. Oni su svakodnevno pritisnuti ekonomski, pa čak trpe i fizičko nasilje, pravno nasilje, psihološko nasilje.., i ovako odugovlačenje ovog procesa svakako njima ne pogoduje”, kaže Barac za Kosovo onlajn.

Podvlači da narod na Kosovu svakako plaća najveću cenu zbog ovakve situacije, zbog čega je Srbija preduzela vrlo važne mere, a to je da područje Kosova proglasi posebnim područjem socijalne zaštite.

S druge strane, ocenjuje da je međunarodna zajednica tim povodom zaglušujuće tiha.

“Možemo reći da je čak zaglušujuće nema. Neoglašava se, kao da nema sposobnosti, posebno Brisel, da utiče na Aljbina Kurtija, u šta mi zaista ne možemo da poverujemo. Zato ja mislim da su prava pozornica Ujedinjene nacije ili Savet bezbednosti. To je mesto gde treba da se vratimo, jer upravo to mesto u Savetu bezbednosti UN 1999. je pokrenut ovaj lančani efekt da međunarodni akteri ne mere više svoju snagu u diplomatskoj međunarodnoj areni, Ujedinjenim nacijama, već je mere na terenu vojničkim čizmama, oružjem.”, kaže Barac.

Objašnjava da Savet bezbednosti ima snagu, mogućnosti i oruđe da uradi nešto konkretno na terenu.

“Pre svega da zaustavi ponašanje Aljbina Kurtija, a to je suštinsko i faktičko ovladavanje severom Kosova i Metohije i proterivanje Srba sa prostora Kosova i Metohije”, navodi on.

Univerzitetski profesor iz Prištine Mazljum Baraljiu ocenjuje da i Kosovo i Srbija gube zbog zastoja u pregovorima, a da najveću odgovornost snosi Evropska unija koja, kako kaže za Kosovo onlajn, vodi neuspešnu spoljnu politiku prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Beograda i Prištine.

Smatra da je trenutna politika EU kratkoročna i neuspešna i prema svetu, i prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Kosova i Srbije jer, kako ocenjuje, niti je odlučna, niti je nepristrasna.

 “Zato i nema uspeha i neće ga ni biti sigurno do posle izbora na Kosovu. A videćemo kakav će biti novi pristup gospođe Kaje Kalas i ostalih. Mislim da ima nade i da tada možemo očekivati promene i napredak u dijalogu”, rekao je Baraljiu.

Ocenjuje da zastoj u dijalogu i Srbija i Kosovo koriste za “kupovinu vremena”. Srbija jer se nada novim geopolitičkim prilikama koje očekuje “budući da je Kremlj javno obećao da će se rat u Ukrajini završiti pobedom ruske federacije”, a Kosovo zbog izbora.

Naglašava da međunarodna zajednica niti podstiče dijalog, niti pomaže i da se Ujedinjene nacije ponašaju totalno nemoćno. S druge strane, kako kaže, region nastavlja sa konfliktnom politikom.

“A narod to ne želi. U doba demokratije, 21. veku, kada se svi putevi saradnje otvaraju i razvijaju, kod nas komponente demokratije zaostaju. Zašto? Niko nije za to, ako je zdravog razuma. Nismo izgleda dovoljno pratili i shvatili šta se sve dešava oko nas da bismo mi i bili uključeni u te tokove i građani imali dobit od cirkulacije robe, ideja i kapitala, nauke, kulture…  To se ne radi i mi sami se međusobno kočimo, a i oni nam ne pomažu da se integrišemo u Evropu i svet”, zaključuje on.