Godina od protesta u Zvečanu - šta se promenilo u međuvremenu?

Više hiljada Srba na današnji dan prošle godine okupilo se kod opštinske zgrade u Zvečanu, ispred koje su bile stacionirane snage Kfora, i tražilo povlačenje specijalne kosovske policije iz ove zgrade, kao i povlačenje sa funkcije gradonačelnika Iljira Pecija koji je sa 114 glasova izabran na izborima koje su Srbi bojkotovali. Sa istim zahtevima, vezanim za svoje opštine, mirno su protestovali i građani u Leposaviću i Zubinom Potoku, ali je situacija u Zvečanu tokom dana proključala.

Odjeknulo je oko tridesetak šok bombi, Kosovska policija je upotrebila vatreno oružje, Kfor suzavac, iz mase su poletele kamenice... 

Epilog: trojica teško povređenih Srba i 30 pripadnika Kfora. Najteže je prošao Dragiša Galjak (50) na kojeg je Kosovska policija pucala s leđa i koji je imao prostrelne rane u slabinskom delu leđa i kažiprstu. Teže telesne povrede zadobili su i Dragiša Milović i Časlav Sofronijević. Zbog suzavca i šok bombi 52 osobe su zatražile medicinsku pomoć u Kliničko-bolničkom centru u Severnoj Mitrovici. 

Prema podacima Kfora, povređeno je 19 mađarskih i 11 italijanskih vojnika, koji su zadobili prelome i opekotine od eksplozivnih naprava.

Do nemira je došlo kada Srbi koji su tražili odlazak specijalne policije nisu prihvatili zahtev Kfora da specijalna policijska vozila, koja su bila opkoljena Srbima, budu premeštena iza linije Kfora. Nakon ovog odbijanja, Kfor je pokrenuo akciju uz upotrebu suzavca protiv građana koji su sedeli i mirno protestovali. Usledili su fizički obračuni pojedinih građana i pripadnika Kfora. Posle ranjavanja Galjka od strane kosovske policije, okupljeni Srbi uzvratili su kamenjem.   

Hapšenja i batinjanja

Već tokom dana, a i u narednim, usledila su hapšenja Srba. 

Tokom hapšenja 29. maja, Kosovska policija je toliko tukla Dušana Obrenovića, da je, kako je preneo njegov advokat, imao posekotine, poderotine i hematome po glavi. U slučaju Obrenovića i Radoša Petrovića presuda je stigla u februaru ove godine. Obojica su osuđena na po šest meseci zatvora zbog krivičnog dela „Učestvovanje u masi koja vrši kirvična dela ili huliganizam“. Nakon priznanja krivice u slučaju Petrovića kazna je preinačena u novčanu od 6.000 evra, dok je Obrenović već odležao u pritvoru šest meseci. Njima su se, inače, na teret prvo stavljala i tri dodatna krivična dela:

„Napad na ustavni poredak“, „Napad na međunarodno osoblje pod međunarodnom zaštitom“ i „Napad na službena lica“, koja su u toku istražnog postupka odbačena.

Tog dana uhapšeni su i Nebojša Lezović i Srećko Vitković, a u narednim maloletni N.M. (16) iz Grabovca kod Zvečana, koji je fizički i psihički maltretiran, sportista Milun Milenković koji je takođe pretučen, medicinski radnik iz Severne Mitrovice Dalibor Spasić zbog navodnog napada na novinare u Zvečanu, Nenad Orlović iz Severne Mitrovice zbog učešća na protestima u Zvečanu, Uroš Vukašinović iz Leposavića, takođe zbog navodnog napada na novinare... 

Pripadnici Kfora u opštinskoj zgradi u Zvečanu bili su do 25. februara ove godine, kada su saopštili da se situacija u opštini stabilizovala i da jedinice iz bataljona operativnih rezervnih snaga više neće biti prisutne u zgradi.

Komandant Kfora Ozkan Ulutaš, poručio je danas da je hrabrost vojnika te misije na protestima u Zvečanu pre godinu pomogla da se stabilizuje situacija u toj oblasti i spreči dalja eskalacija nasilja. Kako su podsetili iz Kfora, nakon ovog događaja, Nato je rasporedio blizu 1.000 dodatnih mirovnih snaga i težih oklopnih snaga na Kosovu, utrostručen je broj patrola, uključujući i duž administrativne linije.

Samoopredeljenje Aljbina Kurtija danas je saopštilo da je godinu dana kasnije u Zvečanu situacija "potpuno drugačija jer nema druge alternative osim sprovođenja ustavnosti, zakonitosti, a time i očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo".

I sagovornici Kosovo onlajna kažu da je na severu mnogo toga drugačije, ali u negativnom smislu, jer ljudi žive u neizvestnosti i strahu. 

"Gore nego što je bilo"

Advokat Ljubomir Pantović kaže da je od prošlog maja vidljivo strožije postupanje sudova i tužilaštva u odnosu na osumnjičene, ne samo za dešavanja u Zvečanu, nego i za događaje iz maja prošle godine u Leposaviću i Zubinom Potoku.

"Tužilaštva i sudovi, bez tužilaca i sudija Srba, znatno su strožiji. Ljudi su čak i neosnovano osuđivani, pritvarani, a što se u redovnim okolnostima ne bi dešavalo", navodi Pantović za Kosovo onlajn.

Ljudi su, kaže, uplašeni a njihov strah je, smatra, realan jer je nekoliko osoba, samo zato što su bile na licu mesta ispred opštine Zvečan u momentu nereda, uhapšeno i pritvoreno i sada se protiv njih vode krivični postupci. 

“Nekog kriterijuma niti pouzdanih dokaza nema i ljudi su u strahu da i njih može da zadesi takva sudbina - da budu uhapšeni, da budu u pritvoru više meseci i da im se sudi. Vidimo da je jedan broj ljudi iz tog straha napustio Mitrovicu. Optužnice nisu formalno skrivene, ali iza paravana tužilaštvo i policija kopaju po video materijalu koji imaju, zatim pribavljaju određene svedoke, traže informacije i desi se da neko bude uhapšen. Tajnih, skrivenih optužnica u pravom smislu te reči nema, ali se i dalje kopa po maju 2023. godine vezano i za Zvečan, i za Leposavić i za Zubin Potok”, kaže Pantović. 

Kao slikovit primer kako se postupa, on navodi slučaj u kom je jedna osoba zbog psovke izrečene ispred opštine Leposavić, upućene jednom čoveku, bila u pritvoru mesec i po dana, da bi tužilaštvo tražilo da se pritvor produži i nakon podizanja optužnice.

"A radi se običnoj psovci i običnom prekršaju protiv javnog reda i mira. Ima još takvih slučajeva. Organi pravosuđa znatno su zaoštrili kriterijum postupanja. Da li je to po nekom uputstvu, iz nekog centra iz Prištine ili ne, ne znamo, uglavnom to se desilo”, kaže Pantović. 

Prema oceni istraživača studija bezbednosti Nikole Vujinovića, situacija je gora nego prošle godine i demokratski procesi su potpuno suspendovani.

"Može da se vidi kakvo je ponašanje tih gradonačelnika. Prema evropskim standardima u većinski manjinskim opštinama ne možete da brišete ćirilicu, da menjate nazive sela i gradova, a to rade predstavnici tih opština. Nasilje prema srpskoj zajednici sada se već svelo na individualno jer se ljudi bukvalno ciljaju po imenu i prezimenu, upada im se u dvorišta i radnje", navodi Vujinović.

On kaže da su protesti Srba prošlog maja bili njihovo građansko pravo. 

"Ljudi smeju da protestuju, to je nešto što zapadna Evropa promoviše kao svoju vrednost, vojnici koji su štitili zgrade opština promovišu te vrednosti. Sa druge strane to je bila i slika kosovske države ili državolikosti Kosova, odnosno nedemokratske, autokratske države i slika licemerja međunarodne zajednice. Ništa se od toga ne bi dogodilo da nije bilo aminovano od strane međunarodne zajednice", ističe naš sagovornik.

Otpor koji su pokazali Srbi, kaže, bila je slika srpske borbe.

"Verujem da je to bio jedan u nizu događaja koji je osnažio zajednicu da se bori. Mi shvatamo iz Beograda, a kamoli ljudi koji žive na KiM, da su doterali cara do duvara i da nema nazad", kaže Vujinović.

Kako primećuje, ovakve situacije se nisu dešavale za vreme prethodnih vlada na Kosovu, što, kaže, govori i o vladi Aljbina Kurtija i o licemerju međunarodne zajednice.

"Čiji je to uticaj ne znam, ali Kurti je kao najdemokratskiji od svih lidera Albanaca, a najradikalniji. Reč je i o licemerju međunarodne zajednice. Imate jasnu nadležnost i jasne procedure kako ta nadležnost treba da se sprovodi a ne sprovodite je i pravite se kao da vas se to i ne tiče. Znači licemerje jedan kroz jedan", navodi Vujinović.

Prisećajući se dešavanja i protesta koji su usledili nakon što je novi gradonačelnik Leposavića Ljuljzim Hetemi, izabran sa 100 glasova, u zgradu opštine ušao uz asistenciju policije, uz šok bombe i suzavac, bivši gradonačelnik Leposavića Zoran Todić kaže da više ništa nije isto i da je celokupna situacija teška za srpski narod. 

"Velika je neizvesnost prisutna na prostoru naše opštine od 26. maja prošle godine do današnjeg dana. Tada su do zuba naoružani specijalci kosovske policije uveli novoizabrane predstavnike opštine u zgradu opštine Leposavić i zaista je bilo puno tenzija. Zgrada opštine je tokom letnjeg perioda više ličila na kasarnu, jer je u njoj boravio veliki broj pripadnika kosovskih specijalnih snaga, a  kasnije su je obezbeđivali i pripadnici Kfora, kaže za Kosovo onlajn Todić.

Kako smatra Todić, sve ovo je proizvod jednostranih nerazumnih antisrpskih odluka vlade iz Prištine, na šta se međunarodna zajednica mnogo puta oglušivala. 

"Puno je pritisaka, tenzija, neizvesnosti, a najviše ispašta običan narod, zaposleni koji su svoj radni vek proveli u ovoj zgradi i koji od 26. maja nemaju pristup svojim radnim mestima, a ta radna mesta i njihovi radni zadaci su da pružaju usluge našem stanovništvu", navodi on.

Aktuelna lokalna vlast, kako ocenjuje, služi vladi iz Prištine kao pokriće za sprovođenje nekih odluka.

"Pre svega za, kako oni kažu, širenje suvereniteta na sever Kosova i Metohije. Niko ne vodi računa o ugroženosti ljudskih prava, osnovnih elementarnih prava naroda koji živi ovde, a sve pod plaštom sprovođenja suvereniteta nad čitavim prostorom Kosova. Građani najbolje znaju šta znači kada imamo lokalnu vlast u službi svih stanovnika, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, a ono što ja mogu da znam je da je ova vlast nefunkcionalna. S obzirom na to da smo pre toga mi vršili vlast u opštini Leposavić znamo kako funkcioniše opština i kave su mogućnosti. Nije bilo ulaganja, nije bilo infrastrukturnih projekata, vidi se to na terenu", kaže Todić. 

Do svega ovoga, kako zaključuje ne bi došlo da su primenjeni dogovori postignuti u Briselu.

"Pre svega mislim na formiranje Zajednice srpskih opština, jer do mnogo ovih loših stvari i loših trenutaka za srpski narod ne bi došlo da je osnovana ZSO. Veliku odgovornost snosi deo međunarodne zajednice. Na Kosovu i Metohiji ima prostora da žive svi ljudi koji su živeli ovde vekovima, treba tražiti kompromisno, dugoročno, održivo rešenje koje će da zadovolji i da garantuje budućnost nas koji živimo ovde", poručuje Todić.