Hadžiju u niskom startu za preuzimanje pozicije vršioca dužnosti predsednika

Vjosa Osmani sutra će zaokružiti svoj petogodišnji mandat na mestu predsednice Kosova. Nagoveštaja o dogovoru partija za izbor novog predsednika nema, pa će kako stvari stoje, palicu od Osmani preuzeti Aljbuljena Hadžiju, predsednica kosovskog parlamenta, kao vršilac dužnosti predsednika Kosova. U rukama Samoopredeljenja naći će se tri najvažnije pozicije: premijerska, predsednička i šefa parlamenta. Hadžiju će obavljati skoro sve poslove koje inače obavlja predsednik, a ako se prema odluci Ustavnog suda, za nešto više od tri nedelje u Skupštini ne izabere novi predsednik, ona će biti ta koja će odrediti datum vanrednih izbora.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Vršilac dužnosti predsednika za Kosovo nije nepoznanica. Bila je to i Vjosa Osmani kao predsednica Skupštine Kosova, u periodu od 5. novembra 2020. do 22. marta 2021. godine, jer je tadašnji predsednik Hašim Tači podneo ostavku pošto je protiv njega potvrđena optužnica pred Specijalizovanim većima u Hagu.

Prema Ustavu Kosova, funkcija vršioca dužnosti predsednika ne može trajati duže od šest meseci. 

Analitičar Nedžmedin Spahiu kaže da će tokom mandata vršioca dužnosti predsednika Hadžiju obavljati skoro sve poslove koje inače obavlja predsednik Kosova. 

„Imali smo vršioce dužnosti dva puta, jednom je to bila Vjosa Osmani, jednom Jakup Krasnići i radili su sve poslove koje inače radi predsednik Kosova“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

On navodi da je Osmani u periodu kada je bila vršilac dužnosti radila isto kao kada je bila predsednica u punom kapacitetu, ni manje ni više.

„Nisam ni primetio neku razliku kada je bila v.d predsednica i kada je već bila predsednica“, istakao je Spahiu.

Mandat vršioca dužnosti predsednice Kosova koji je imala Osmani 2020. godine bio je, prema rečima politikologa Ognjena Gogića, obeležen raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora i kampanjom za njih na kojima je i ona učestvovala, a slična sudbina biće i Aljbuljene Hadžiju.

„Osmani na mestu v.d predsednice nije prekoračivala svoje ustavne nadležnosti i ovlašćenja. Držala se slova Ustava, ali je to bio kratak period. Vrlo brzo je raspustila Skupštinu i ušla u izbornu kampanju“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn. 

On napominje i da je predsednik Kosova generalno ceremonijalna ili protokolarna funkcija.

Predsednik, kaže, ima određene nadležnosti u pravnom sistemu Kosova, potpisuje zakone, vrši određena imenovanja, ali su te nadležnosti limitirane. 

Aljbuljeni Hadžiju, ukazuje, pripašće da odredi termin novih izbora u slučaju da se novi predsednik ne izglasa u parlamentu do isteka roka koji je postavio Ustavni sud. 

Pri donošenju odluke o datumu eventualnih izbora, međutim, kako naglašava docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić, Hadžiju će morati da poštuje rokove koje je propisao Ustavni sud i neće biti mogućnosti da se taj datum „namešta“ onako kako odgovara vladajućoj stranci.

„U tom smislu ne vidim da Samooopredeljenje može da prolongira ono što je već jasna odluka Ustavnog suda, za koju su oni rekli da će je poštovati, a i sami su zahtevali da se Ustavni sud opredeljuje. Rokovi su vrlo jasni i do leta bismo mogli da imamo nove vanredne parlamentarne izbore na Kosovu. Ona će morati da poštuje rokove usled pritiska javnosti, da se dođe do kakve-takve političke normalnosti, a mislim da će presudnu ulogu upravo imati međunarodni faktor. On ne želi da dozvoli jedno opšte bezvlašće koje sada i predugo traje na Kosovu“, naveo je Surlić za Kosovo onlajn.

Tri u jedan 

Šef poslaničke grupe Alijanse za budućnost Kosova Besnik Tahiri kritikovao je prošle nedelje premijera Aljbina Kurtija, jer kako je rekao, želi da preuzme i instituciju predsednika, dok se u prošlosti vlast delila između stranaka.

„Vlast je delio Ibrahim Rugova 2001. godine sa DPK i ABK, a dobio je skoro 50 odsto glasova. Vlast je deljena i 2004. godine, podelili su je i drugi. Vlast je delio i Hašim Tači kada je pobedio. Vlast je delio i Isa Mustafa. Ramuš Haradinaj – svi su delili. Ovaj gospodin ne želi da deli jer želi da preuzme i instituciju predsednika. To nije demokratija“, istakao je Tahiri.

Gogić, međutim, kaže da iako tokom poslednjih godina sve tri pozicije nije držala jedna partija, jeste jedna politička lista.

„To je bilo Samopredeljenje. Aljbin Kurti je bio premijer, Vjosa Osmani predsednik Kosova, a Konjufca predsednik parlamenta. I svi su oni bili iz te koalicije. To se pokazalo kao vrlo zahvalna situacija, jer kada je, recimo, došlo do određivanja termina izbora krajem decembra, došlo je do izražaja to što su oni bili deo jedne koalicije, tako što je Osmani učinila Aljbinu Kurtiju da se izbori zakažu za termin koji njemu najviše odgovara, 28. decembra“, navodi Gogić.

Bez obzira na to što će Samoopredeljenje kontrolisati tri najvažnije pozicije, Surlić ocenjuje da će opozicija biti ta koja i dalje može da bojkotuje parlament, da dovede do vanrednih izbora i da iskoristi šansu da možda i smeni Samoopredeljenje i stvori neku širu koaliciju.

On ocenjuje i da će misija Samoopredeljenja biti da po svaku cenu izbegne izbore tako što će tražiti ličnost za predsednika Kosova koja je prihvatljiva nekoj od političkih opcija na strani opozicije, iako je to veoma težak zadatak. 

„Opozicione stranke, iako međusobno razjedinjene, ujedinjene su u šansi da novi izbori smanje vođstvo Samoopredeljenja i broj glasova koje je Samoopredeljenje osvojilo na prethodnim izborima. A, jedan novi igrač je Vjosa Osmani koja može da se udruži sa već postojećim političkim strankama i postane prepoznatljivo lice opozicije. Ne verujem da će ona ići u političku penziju i pretpostavljam da će joj jedna od političkih opcija, konkretno DSK, ponuditi, ne mesto predsednika stranke, ali svakako ulogu prepoznatljivog lica u kampanji“, ocenjuje on.

Šta posle isteka roka od 34 dana?

Surlić kaže da će Hadžiju ostati v.d. predsednik Kosova i posle isteka roka od 34 dana koji je Ustavni sud dao poslanicima 25. marta da izaberu novog predsednika Kosova, ukoliko ne dođe do dogovora partija oko ličnosti koja bi bila predsednik.

I Spahiju smatra da bi Hadžiju u scenariju automatskog raspuštanja parlamenta koji predviđa Ustavni sud trebalo da ostane vršilac dužnosti, ali napominje da se tako nešto nikada nije desilo.

„Ali, teško da će neko postaviti to pitanje pred Ustavnim sudom. Ona bi trebalo da ostane v.d. predsednika, ali ukoliko ni ona ne može biti, onda će predsednik Ustavnog suda biti taj koji će biti v.d. predsednik Kosova“, naveo je on.   

Beneficije za bivšeg predsednika

Prema Zakonu o predsedniku bivšim predsednicima Kosova pripadaju određene beneficije, pa će one sledovati i Osmani, mada se u Prištini već postavlja pitanje da li bi ona trebalo da ih ima ako ostane da se aktivno bavi politikom, kako je sama nagovestila. 

Te privilegije su da zvanje „predsednik“ nastavlja da važi i da bivši predsednik ima pravo na penziju u visini iznosa 70 odsto plate koju dobija predsednik Kosova.

U periodu od pet godina ima pravo i na kancelarijski prostor, kancelarijsku opremu, na stručno osoblje kancelarije, službenu pratnju tri godine po završetku mandata, kao i da prisustvuje svečanostima i zvaničnim manifestacijama. Nastavlja i da koristiti diplomatski pasoš Kosova tokom čitavog života. 

Jedan član ovog zakona predviđa da predsedniku kom je istekao mandat ova prava mogu da prestanu da važe, na njegov zahtev.

Profesor prava Mazlum Baraljiju naveo je da je nejasno da li na pravo da se uživaju ove beneficije utiče političko angažovanje bivšeg predsednika, a njegovo mišljenje je da bi onaj ko je aktivno uključen u politiku trebalo da se odrekne beneficija bivšeg predsednika. 

„Trebalo bi jednostavno da daju signal odustajanjem, zahtevom da se odreknu svih beneficija dok su uključeni u politiku i da ne uživaju u tim beneficijama“, stav je Baraljijua.