Hoće li Nemačka posle Saveta Evrope gurati Kosovo i ka brzom dobijanju statusa kandidata za EU?

Nakon što je upregla sve diplomatske i političke resurse da Kosovu obezbedi pokretanje procedure za prijem u Savet Evrope, poznavaoci prilika očekuju da Nemačka pokuša i da ubrza put Prištine ka statusu kandidata za Evropsku uniju. Sagovornici Kosovo onlajna ipak smatraju da će tu stvari ići mnogo teže jer takva odluka mora biti doneta jednoglasno, a pet država članica EU ne priznaje nezavisno Kosovo.

Švedska koja do 1. jula predsedava EU, još u januaru je potvrdila da su započete konsultacije sa zemljama članicama u vezi sa aplikacijom Kosova za dobijanje statusa kandidata, a posebno sa nepriznavačima - Španijom, Kiprom, Rumunijom, Grčkom i Slovačkom. 

Konsultacije se vode oko toga da se da zeleno svetlo da se aplikacija Kosova prosledi Evropskoj komisiji, koja onda treba da preporuči davanje statusa kandidata. Ta odluka treba da bude jednoglasna, s tim, što po pravilima EU, uzdržanost neke zemlje ne sprečava donošenje odluke.

Nemačka i ostale zemlje koje podržavaju Kosovo, mogle bi prilikom odlučivanja da Kosovo dobije status kandidata da zaigraju upravo "na kartu" uzdržanosti zemalja članica EU, što je već demonstrirano na slučaju aplikacije Prištine za Savet Evrope. Grčka i Slovačka, iako ne priznaju Kosovo, na glasanju u Komitetu ministara SE bile su uzdržane u vezi sa zahtevom Kosova.

Razlog za intenziviranje konsultacija oko statusa kandidata za Kosovo leži i u tome što posle Švedske, od jula do kraja godine Evropskom unijom predsedava Španija, koja čvrsto stoji na stanovištu da Kosovo nije država. Španija je glasala protiv otpočinjanja procedure prijema Prištine u Savet Evrope, a i pored odobrene vizne liberalizacije, građanima Kosova neće ukinuti vize. Štaviše, i do pomeranje početka vizne liberalizacije za Kosovo sa novembra ove godine na 1. januar 2024. došlo je upravo na insistiranje zvaničnog Madrida, koji nije želeo da to startuje dok Španija predsedava Evropskom unijom.

Analitičar Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kosovo onlajn da status kandidata za Kosovo nikako ne može da se dogodi s obzirom da pet zemalja članica Unije ne priznaje kosovsku nezavisnost.

"To je nemoguće. Naravno, oni će to pokušavati, i oni bi to uradili juče i danas, ali mi smo i u Savetu Evrope videli veoma jasan stav onih zemalja koje ne prizaju tzv. nezavisnu državu Kosovo. Španija je bila protiv, protiv je i Mađarska koja je priznavač lažne države, Kipar, Rumunija. I Slovačka, i Grčka ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova i njihov glas je potreban da bi Priština mogla da napreduje ka članstvu u EU", pojašnjava on.

Nemačka će, ocenjuje, autoritetom snage svoje ekonomije i politike nastaviti sa pritiscima usmerenim i prema tim državama, ali dodaje da u ovom trenutku i u neko dogledno vreme ne može da se očekuje članstvo Kosova u EU, već da se pre može očekivati ulazak Prištine u NATO ili u neki koncept vojne kolektivne bezbednosti.

Kratkoročno, Zapad želi da gurne Kosovo u EU pre španskog predsedavanja, kazao je Karanović, ističući da je njima "cilj da marginalizuju pitanje južne srpske pokrajne ili pitanje Zapadnog Balkana i obesnaže sve političke procese koji, prema njihovom mišljenu, remete njihovu globalnu, geopolitičku i sopoljnopolitičku agendu usmerenu prema istoku - Kini i Rusiji".

Pojašnjava da Zapad razmišlja u smeru da "pozadina bude mirna" i da smatraju da će potpunim marginalizovanjem glasa srpskog naroda sa Kosova to postići.

"Videli smo u nedelju na izborima šta konkretno znači demokratija i postojanje ljudskih prava na severu Kosova, a verovatno je Priština na čelu sa Aljbinom Kurtijem kao nagradu za tu proslavu demokratije dobila predlog da tzv. Kosovo postane punopravni član Saveta Evrope. Ne znam kako bismo drugačije mogli da objasnimo ovu blasfemiju od kvazipolitičkog procesa u SE i to dan nakon što su izigrana ljudska i politička prava Srba na Kosovu i kada je izigrano pravo da se njihov glas čuje, ne u vezi sa ovim smehotresnim izborima, već njihov glas u vezi sa njihovim statusom na Kosovu. Taj glas se ne čuje već nekoliko decenija, a Priština dobija pozitivno mišljenje Komiteta ministara Saveta Evrope, koje će biti prosleđeno Parlamentarnoj skupštini, da takva jedna kvazidržava postane članica jedne od najstarijih evropskih institucija", navodi Karanović.

On dodaje da se Savet Evrope, od izlaska Rusije iz te organizacije, u potpunosti nalazi u rukama političkog Zapada, čiji je cilj kosovska nezavisnost, a da se Nemačka, kao jedna od članica SE, trudi svim silama da osnaži takvu ideju kako bi se uklopila, protivno sopstvenim interesima, u "spoljnu i bezbednosnu politiku kompletnog političkog Zapada na čelu sa SAD".

"Jasno je da velike sile sa političkog Zapada, pa samim tim i Nemačka, praktično još od 2008. godine, od kada su priznale lažnu državu, pokušavaju da to svoje priznanje osnaže, tako što će Albance sa Kosova i Metohije, koji su naseli na tu 'političku igrariju', da uvedu u sve međunarodne institucije gde je to moguće. Savet Evrope se nalazi potpuno u rukama političkog Zapada naročito od trenutka kada je Rusija samu sebe suspendovala i isključila prethodne godine iz te institucije. Od početka rusko-ukrajinskog rata stvari su sada prilično ogoljene - politički Zapad ima jednu političku agendu i jedan cilj, naročito kada je reč o Kosovu i Metohiji", rekao je Karanović.

Zapad je čitavu deceniju, dodaje Karanović, pokušavao, koristeći se floskulama o poštovanju ljudskih prava, volji građana i pravu naroda na samoopredeljene, da sprovede svoj primarni cilj - "da osnaže nelegalnu secesiju dela srpske teritorije na taj način što će južna srpska pokrajina, odnosno ta lažna država, dobiti nekakav status u Savetu Evrope i EU".

Karanović ističe i da u slučaju Kosova nemačka spoljna politika negde dobija sopstveni pečat tako što originalno jednu američku ideju prihvata kao svoju i pokušava da je na političkom planu osnaži i u tome prednjači u odnosu na druge zemlje.

On naglašava da je, sa druge strane, opšte poznato da je za nemačku ekonomiju oduvek interes bio partikularna Evropa, odnosno partikularizacija političkih zajednica i usitnjavanje država.

"Prema tim interesima savim je logično da će oni podržavati zapadnoplitički projekat u južnoj srpskoj pokrajni", zaključio je on.

Kako za Kosovo onlajn ocenjuje Zoran Milosavljević, iz Instituta za političke studije, izuzetno je negativno to što međunarodna zajednica forsira priključivanje Kosova Savetu Evrope i što ga gura ka Evropskoj uniji. On ističe da se na taj način ruši ugled kako tih organizacija, tako i zemalja koje podržavaju članstvo "nepostojeće države" u njima.

Međutim, naglašava, da Nemačka i pojedine zemlje insistiraju na tome, upravo kako bi opravdale pokušaj davanja nezavisnosti Kosovu.

"Kosovo, pre svega, nema svoj identitet, nema apsolutno ništa zbog čega bi EU sebi dozvolila da svoj ugled dovodi u pitanje. Kosovo je crna rupa u Evropi i njegovo eventualno guranje ka EU bi u ovoj geopolitičkoj situaciji stvorilo još veći problem Uniji", rekao je Milosavljević za Kosovo onlajn.

Ukazuje da u EU već postoji problem što nema jednoglasja među članicama o brojnim pitanjima, ističući da bi trebalo da "zastanu i stave prst na čelo" i shvate da je Srbija faktor stabilnosti, mira i očuvanja evropskih vrednosti.

Na pitanje da li će Nemačka sada pogurati Kosovo i ka članstvu u EU, Milosavljević kaže da Srbija ne može očekivati da se dugogodišnja politika odjednom promeni i bude na "našoj strani". Ukazuje da svakako da postoji određena žurba pojedinih država da se evropske integracije Prištine pokrenu pre juna, kada predsedavanje EU od Švedske preuzima Španija, koja ne priznaje Kosovo.

"Vidimo, međutim, da se u EU ozbiljno kruni konsenzus oko mnogih važnih pitanja. Kada je reč o Kosovu, tu je pet država koje ne priznaju Prištinu, ali i neke druge države, poput Mađarske, imaju velikih rezervi prema ulasku Kosova u međunarodne institucije, pa i prema njegovom napretku ka članstvu u Uniji", ocenjuje Milosavljević.

Dodaje da ipak pojedine zemlje, među kojima prednjači Nemačka, ne prezaju ni od zloupotrebe institucija Evrope kako bi pokušali nekako da legitimizuju Kosovo kao državu.

"Nemačka nastoji da Kosovo uđe u Savet Evrope, a jednog dana i u EU, kako bi skinula sa sebe odgovornost, jer ona je jedna od država koja je prednjačila, zajedno sa zemljama Kvinte, u pokušaju davanja državnosti Kosovu. Mi smo i dalje, nažalost, na meti velikih sila, koje dižu intenzitet i stvaraju krizu ukoliko je to njima potrebno", ističe naš sagovornik.