Analize
23. Oktobar 2023. • 13:46
Izvor: Kosovo Online

Hoće li "pritisak" EU i SAD u vezi sa eksproprijacijom na severu promeniti odluku kosovskih vlasti?

Vlada Kosova
Izvor: Gazeta Express

Već mesecima traje "natezanje" predstavnika EU i SAD sa Vladom Kosova kada je u pitanju izvršena eksproprijacija zemljišta na severu, zbog koje lokalni Srbi traže pomoć međunarodnih institucija. EU, SAD i OEBS uputili su niz primedbi po pitanju oduzimanja imanja Srbima u Leposaviću i Zubinom Potoku, oglašavali su se i izvestioci EP za Srbiju i Kosovo, Vladimir Bilčik i Viola fon Kramon rečima "da je tako nešto neprihvatljivo", ali za sada bez efekta.

Vlada Kosova je nedavno odbacila sve primedbe međunarodne zajednice kada je u pitanju eksproprijacija zemljišta u opštinama Leposavić i Zubin Potok, i istakla u dopisu da je više od 138 hektara zemljišta na severu oduzeto u skladu sa zakonom.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je za Kosovo onlajn da postoje ozbiljne, fundamentalne sumnje kada je u pitanju eksproprijacija zemljišta na severu Kosova.

"Zbog toga su sve relevantne međunarodne institucije posvetile ovom pitanju. Svima na Zapadnom Balkanu govorimo da se oslanjaju na vladavinu prava ukoliko žele da napreduju u evropskim integracijama. Sve promene u vlasništvu zemljišta i eksproprijaciji moraju biti u skladu sa vladavinom zakona. To jeste deo problema i pokazuje koliko je teško ići u dijalogu. Poteškoće nastaju i iz stava Prištine prema brojnim pitanjima, već sam spomenuo ZSO, a ovo je još samo jedno pitanje koje je otvoreno. Ono što ću takođe reći jeste da u ovom trenutku, politički gledajući, glavna briga i fokus je na događajima koji su se dogodili u Banjskoj. Ima još dosta pitanja i problema, ali potrebno je dvoje za tango. Sve strane moraju da isporuče i ovo je pitanje koje ostaje na stolu kao otvoreno kada je u pitanju vladavina zakona i ispunjavanju obaveza od strane Prištine", navodi Bilčik.

Premijerka Srbije Ana Brnabić povodom oduzimanja imanja Srbima na severu Kosova pokazuje stepen vladavine prava na Kosovu pod Aljbinom Kurtijem.

"Možete da oduzimate privatnu imovinu kako želite, i gomilate bezbednosne snage ili kako ih već zovete, na severu Kosova što je u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. Ali, da nemate prava na ličnu imovinu, nikakvu bezbednost imovine i života pokazuje kako se u stvari živi na Kosovu i Metohiji. Mi ćemo nastaviti da razgovaramo sa EU i po pitanju eksproprijacije jer je prilično očigledno da će nastaviti sa takvom praksom iako su EU, pa i Nemačka jasno poručili da je tako nešto nedopustivo na evropskom kontinentu", rekla je Brnabić

Politikolog Igor Marković za Kosovo onlajn kaže da ukoliko pritisak međunarodne zajednice bude jači u narednom periodu, Priština možda povuče odluku o eksproprijaciji.

"Ukoliko pritisak međunarodne zajednice u širokom kontekstu bude jači u narednom periodu, verujem da će Priština promeniti odluku o eksproprijaciji. Bojim se da trenutno Brisel i Vašington nemaju dovoljno, neformalno rečeno, "šargarepe“ niti "štapa“ da privole Prištinu da promene trenutnu odluku“, ističe Marković.


Advokat Srđan Mitrović za Kosovo onlajn kaže da će međunarodna zajednica ipak uspeti na kraju da natera kosovskog premijera Aljbina Kurtija da odustane od eksproprijacije zemjišta na severu Kosova.

Mitrović ističe da je narod na severu pokazao jedinstveni stav i veliku odlučnost kada je u pitanju eksproprijacija koja je nametnute od strane Prištine.

"Postupak eksproprijacije osudili su svi. Osudila je javnost na Kosovu, srpski narod, međunarodna zajednica, ali i dalje vidimo da Kurtijev režim istrajava u tome. Vlada Kosova ne poštuje međunarodnu zajednicu što sigurno ne može da bude doprinos nekom pomirenju među narodima ili suživotu na ovim prostorima. Kurtijev režim pod nekim, rekao bih nekim plaštom vladavine prava, u stvari sprovodi jedan institucionalni teror, iz zakona uvek sprovode nešto što ide protiv ili na štetu srpskog naroda“, rekao je on.

Mitrović navodi da vlasnicima zemljišta preostaje borba pravnim lekovima koje će sprovesti pravni tim, zajedno sa opštinom Leposavić koja takođe ima pravo da se pravnim sredstvima suprotstavi odlukama vlade, jer tu se pod eksproprijacijom radi o javnom interesu.

„Taj javni interes mora da prevagne nad privatnim interesom. Javni interes govori zapravo šta je korist toga, način na koji se dolazi do te koristi i cilj koji ostvaruje tom akcijom eksproprijacije. Ovde je jasno da je cilj pravljenje nekakvih baza, da li vojnih ili policijskih, drugi način na koji se to ostvaruje, to je plaštom tog zakona eksproprijacije i navodnog interesa Kosova protiv krijumčarenja i kriminala. To je sve moglo da bude sprečeno nekim proširenjem postojećih policijskih stanica. To očigledno njima nije dovoljno. Oni kažu da je to granična policija, i kako onda oni mogu da budu udaljeni od administrativne linije 30 kilometara i sela gde se grade na tim eksproprijacionih zemljišta? Građani moraju da budu strpljivi, pomaže i demokratski otpor jer time pokazuju svoje nezadovoljstvo, a takođe postoji još neiskorišćenih pravnih lekova koji sigurno biti upotrebljeni u ovom slučaju“, zaključio je Mitrović i dodaje:

"Mislim da će međunarodna zajednica na kraju uspeti da promeni mišljenje Prištine, ali im je zato potrebno vreme. Borelj i ostali, ubediće kosovsku vladu da se uradi ono što je najbolje radi očuvanja mira, ali to mora da bude polako. Verovatno pod nekom vrstom pritiska, kao kada je u pitanju bila izjava francuskog predsednika Makrona, da će se razmisliti ponovo o viznoj liberalizaciji. Takve stvari će sigurno uticati na Kurtija da ipak malo promeni svoju politiku“, smatra naš sagovornik.

Izvestilac EP za Kosovo Fon Kramon je 10. maja tokom izjavila da je usvajanje zakona o eksproprijaciji apsolutno neprihvatljivo.

"Svesni smo toga, to je apsolutno neprihvatjivo. Kada budem išla na Kosovo, ići ću i na sever Kosova i definitivno ću razgovarati s građanima i saznati više o tome i naravno suočiti vladu u Prištini sa situacijom na terenu. To je jedan od mojih zadataka, moja glavna zabrinutost u ovom momentu jeste stabilnost na severu koja je veoma, veoma krhka. Nije nam u interesu da još više benzina bude dodavano u procesu. Hvala još jednom na pitanju i definitivno ćemo obratiti pažnju na to. Specijalni izaslanik EU na terenu će to sigurno uvrstiti u svoju agendu i definitivno ćemo obratiti pažnju na to", rekla je Viola Fon Kramon.

 

0 komentara

Komentariši Svi komentari

Povezane vesti