I najveći brendovi ne mogu na Kosovo: Hoće li apel kompanija iz SAD zaustaviti blokadu srpske robe?

Blokada uvoza robe iz Srbije na Kosovo, koju je vlast u Prištini uvela pre skoro tri meseca, ne samo da pravi veliku štetu pripadnicima srpske zajednice, kao i srpskoj i kosovskoj privredi, već u značajnoj meri gubitke trpe i međunarodni brendovi, ukazala je nedavno Američka privredna komora.

Podaci pokazuju da je od uvođenja blokade "uvoz robe kompanija sa značajnim američkim vlasništvom opao za više od 39 odsto u odnosu na 2022. godinu". Iz Američke privredne komore naglašavaju vrlo loš uticaj koji trenutne mere Vlade Kosova imaju na međunarodna preduzeća.

Priština drži "rampu" za srpsku robu uprkos brojnim apelima privrednika sa obe strane administrativne linije, stručnjaka, ali i zapadnih diplomata koji upozoravaju da blokada nanosi štetu privredi čitavog Zapadnog Balkana. Odluka vlade koju vodi Aljbin Kurti, ipak, i dalje je na snazi, ali je zanimljivo hoće li poslednje upozorenje američkih privrednika uspeti da nešto u tom smislu promeni.

Sagovornici Kosovo onlajna pozitivno ocenjuju inicijativu koju je preduzela Američka privredna komora, i ukazuju da su mere koje je Priština uvela čisto političke.

Ekonomski stručnjak i bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiu podseća da na mere Prištine nije reagovala samo Američka privredna komora već da su od samog početka na njihovu štetnost ukazivali i ekonomisti i privrednici iz regiona.

Smatra da pored svih političkih sukoba sa Srbijom, Kosovu nije u interesu da pravi ekonomske nesuglasice sa evropskim i američkim državama.

"Nije trebalo da se očekuje da reaguje samo Američka komora na Koosvu, svi stručnjaci znaju da takve barijere ne idu u prilog ekonomskom razvoju Kosova. Ako neko misli da će uništiti privredu Srbije preko ovakvih blokada, to je velika varka. Danas u Srbiji ima više od 400 stranih proizvođača, to su svetski brendovi i jednostavno, pored ovih političkih problema sa Srbijom, zbog ovog stanja dijaloga, da se otvara novi ekonomski sukob sa velikim evropskim državama koje su plasirale ili prebacile proizvodnju u Srbiju, nije u interesu Kosova. Prema tome, mislim da je dijalog jedino rešenje. Ovo treba što pre da se reši, jer od blokada gube svi, a najviše građani regiona", naglasio je Grdžaljiu.

Ocenjuje da je Priština napravila određene korake u smeru popuštanja, ali da je zahtev Američke komore argumentovan, jer vlada Kosova treba "racionalno da misli".

"Mislim da su napravljeni pozitivni koraci u tom kontekstu, došlo je do oslobađanja sirovina i repromaterijala, ali mislim da je ovo argumentovani zahtev od strane Američke komore i da je vreme kada i "vlada treba racionalno da misli, jer blokade ne vode nikuda", rekao je on.

Bivši predsednik Privredne komore Kosova poručuje da predstavnici privrede kroz postojeće ekonomske inicijative i dijalog mogu da utiču na donosioce odluka na Kosovu, kako bi se trgovinske barijere što pre ukinule.

"Ima problema kada je u pitanju sloboda kretanja roba, usluga, kapitala, ima, nije to samo slučaj između Kosova i Srbije, već i između BiH i Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, Albanije i Makedonije, pa i između Makedonije i Srbije. Dijalog mora da bude taj mehanizam kojim će se rešavati svi ovi problemi, zato postoje regionalne inicijative koje treba da se iskoriste, da se adresiraju ovi problemi i od tog nivao privrednika da se napravi nekakav 'meki' pritisak na vlade da barijere ukinu što je pre moguće", zaključuje Grdžaljiu.

On kaže da najveće posledice zabrane uvoza trpi stanovništvo, jer roba stranih kompanija koja više ne može da uđe na Kosovo iz Srbije dolazi iz drugih zemalja po daleko višim cenama. 

"Najveći je problem u tome što ljudi ne shvataju da ovake blokade ne idu u prilog nikome, ni Srbiji, ni Kosovu, ako ovde mi već imamo pad uvoza robe iz Srbije i ta roba je zamenjena robom iz drugih zemalja, u tom kontekstu to sigurno najviše osećaju potrošači Kosova, jer je trgovina kao voda, nalazi svoje puteve. Sada ta roba ne dolazi iz Beograda, Srbije, već dolazi iz Mađarske, Bugarske i iz ostalih država Evrope, ali kada se tome dodaju troškovi transporta, mislim da treba racionalnije misliti o tome ko plaća taj ceh. Ako već imamo pad uvoza za 50 miliona evra, niko ne analizira to kakav je pad, odnosno, koliki je pad izvoza robe sa Kosova", rekao je Grdžaljiu.

On dodaje da vlada mišljenje da Kosovo iz Srbije uvozi samo "koka-kolu" i plazma keks.

"Ako je pre blokade jedna flaša 'koka-kole' koštala oko 1,39 evra, danas je skoro 1,60 evra, i to je ono što pokazuje koliko je pogođen potrošač Kosova. Sa druge strane, i ti prehrambeni proizvodi su zamenjeni, bilo iz Makedonije, bilo iz Bugarske, pa i iz Hrvatske, ali problem je što je jedno vreme bila blokada i za sirovine i repromaterijale, koja je imala daleko veći efekat u privredi Kosova, pogotovu za proizvode 'made in Kosovo', jer suština te proizvodnje je bila u sirovinama i poluproizvodima iz Srbije", naveo je on.

Prema tome, ističe, u ovakvim blokadama gube svi. Nema tu, ocenjuje, pobednika, a strane moraju naučiti da dijalog nema alternativu - što se pre budu rešavali politički problemi, doći će nova epoha za ekonomski razvoj i u tom kontekstu neće dobiti samo Srbija, neće dobiti samo Kosovo, nego će sigurno "prodisati celi Zapadni Balkan".

Grdžaljiu poručuje da će trgovina uvek naći put i da će međunarodne kompanije uspeti da plasiraju svoje proizvode bez obzira na okolnosti, ali da će najvišu cenu platiti najsiromašniji slojevi stanovništva koji moraju da kupuju skuplju robu.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da srpska strana pozdravlja inicijativu Američke privredne komore da proba da utiče na Prištinu i smatra da bi pritisak na kosovske vlasti trebalo da se pojača i iz političkih centara, pre svega iz Stejt departmenta. 

Stanić za sada nije optimista da će poziv Prištini od strane Američke privredne komore dati brze rezultate, kao što ih nije bilo ni kada su na mnogostruku štetu zbog zabrane uvoza robe iz Srbije upozoravali i iz Privredne komore Kosova i EU.

Činjenica je, navodi, da ekonomija trpi zbog politike i da je odlukama Prištine ugrožena privreda u čitavom regionu, kao i međunarodne kompanije koje posluju na prostoru Zapadnog Balkana, što može imati, upozorava, dalekosežne posledice u budućnosti.

"Pre svega kada pogledate kompanije koje plasiraju robu na Kosovu jednostavno one gube u proseku na dnevnom nivou negde oko milion evra. Prema našoj računici, od uvođenja blokada sredinom juna do 1. septembra gubitak je bio oko 60 miliona evra. Za ceo izvoz Srbije to nije toliko značajno, ali za određene kompanije jeste. Kada govorimo o kompanijama koje plasiraju robu na Kosovu, tu pre svega moramo imati u vidu da su mnoge od njih u većinski stranom vlasništvu, ali mi ih tretiramo kao domaće kompanije jer su osnovane po zakonima Srbije", rekao je Stanić.

Sa druge strane, istakao je da se merama koje je uvela Priština narušavaju mnogi potpisani sporazumi o ekonomskoj saradnji poput CEFTA, kao i principi regionalne saradnje kroz Berlinski proces i druge inicijative, a narušava se, dodaje, i dobra privredna saradnja koja postoji između Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova.

"Naravno ono što je bitno istaći mi pozdravljamo tu izjavu Američke komore koja ide ka ukidanju barijera, ali Prištinu treba pozivati na preispitivanje, već na ukidanje te odluke. Za preispitivanje tu više prostora nema iz prostog razloga jer je očigledno da privreda od toga trpi i u Srbiji, u apsolutnom iznosu više, ali suštinski daleko više trpi privreda Kosova, imajući u vidu da je ona manje razvijena, da stanovništvo tamo ima niži standard i sa druge strane imaju sada problem što nabavljaju robu koja je nekonkurentna u odnosu na onu iz Srbije, jer smo mi prirodno bliži partneri", rekao je Stanić. 

Smatra da je čitav problem nastao zbog neracionalnosti političara u Prištini, "koji su vođeni svojim maglovitim ciljevima za koje niko ne može da garantuje kako će se završiti na kraju". 

Oni, dodaje, ne vide da odlukom o uvozu srpske robe, uvođenjem taksi i kampanjama protiv srpskih proizvoda prave problem koji će se dodatno ocrtati kroz veći pritisak na obično stanovništvo, ali i na njihove kompanije koje zavise od proizvoda koje uvoze iz Srbije po jeftinojoj ceni.

"Zbog svih nesuglasica povećava se politički rizik u regionu, a mnogi investitori usled toga odlučuju se da ne idu u nove dugoročne investicije, što predstavlja problem za sve u regionu", ukazao je Stanić.

On ocenjuje da se vlada u Prištini preračunala i naveo da je potvrda za to postepeno ukidanje nekih ograničenja, poput onih na sirovine, na neke poluproizvode i neke proizvode koji se na Kosovu ne proizvode.

Potpuna zabrana, kaže, ostala je za finalne proizvode koji se prodaju u maloprodajnim objektima.

Stanić naglašava da su se sve inicijative koje je preduzela EU da ubedi Prištinu da odustane od zabrana, pokazale kao vrlo neefikasne.

"Imamo jedan vrlo trom mehanizam uticaja EU na prostor Zapadnog Balkana, dok je američki tu nekako praktičniji. Ali to što je izjavila Američka privredna komora ne vidimo da bi mnogo dalo rezultat u tom pravci iz prostog razloga jer je čak i Privredna komora Kosova apelovala i ukazivala koliko to šteti privrednim interesima Kosova i nije bilo rezultata. Te odluke Priština je donela u političkom smislu i samim tim potrebni su politički pritisci i inicijative da se te mere ukinu i da se situacija reši, a Američka privredna komora nema taj uticaj, ima ga Stejt department“, zaključio je Stanić.