Može li biti napretka u dijalogu Beograda i Prištine dok je na snazi zabrana uvoza srpske robe?

Zabrana uvoza srpske robe koja je bezmalo već dva meseca na snazi i koja je Srbima na Kosovu zadala velike poteškoće, prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna umanjuje šanse da u nastavku političkog dijaloga Beograda i Prištine dođe do napretka. Takođe, kako ukazuju, ovu meru kosovskih vlasti posrednici u dijalogu zanemaruju i pitanje je zašto se Prištini tako nešto uopšte toleriše.

Diplomata u penziji Milovan Božinović smatra da su bojkot i smetnje koje se priređuju srpskoj robi u svakom pogledu ogrešenje o sva međunarodna pravila i prakse koje se preporučuju za međusobnu saradnju, kao i da takve okolnosti samo dodatno otežavaju dijalog koji, kako kaže, inače ne daje konkretne rezultate i ne ostvaruje napredak. On naglašava da ne može doći do napretka u pregovorima i da trenutno stanje na Kosovu minira sve izglede za dogovor.

"Pravo pitanje je zašto se to kosovskim vlastima toleriše? Zaista bi bilo čak cinično govoriti onima koji su sponzori kosovskih vlasti, a oni su poznati, da to ne treba tako i da to nije prilog uspostavljanju poverenja i mogućeg dijaloga. To svi znaju. Zato ovo ima neku svrhu odobrenu od viših instanci, što je sigurno veliko i ozbiljno ogrešenje o stvaranje uslova za mogući dijalog. Međutim, nije to jedino. Pogledajte hapšenja ljudi kada se posle 20 godina navodno pronađe da su nešto loše uradili, a dotle su čak živeli na Kosovu", ukazuje Božinović.

Sve u svemu, dodaje on, iz te prakse koja se ne zaustavlja, može da se zaključi da zapadne države, koje se za ove stvari zapravo pitaju, nisu zadovoljne time kako izgleda dijalog Prištine i Beograda i da očigledno veću odgovornost za to pripisuju Srbiji. Ocenjuje i da Srbija mora da bude nezadovoljna takvim razvojem situacije, koja je, dodaje, udarac za perspektivu smirivanja situacije.

Nakon što je 14. juna počela primena odluke kosovske vlade o zabrani za srpsku robu, a koja prethodno nije zvanično saopštena, iz Prištine su stigla “obrazloženja” da je ona uvedena iz "bezbednosnih razloga".

Božinović kaže da su takva objašnjenja iz Prištine cinična i da se ona koriste kako kosovske vlasti ne bi morale da objasne o čemu je zaista reč - da žele da nastave dijalog samo kako njima odgovara.

"Dijalog u ovim okolnostima ne može da napreduje, a i ovako ide vrlo teško i daje vrlo skromne ili čak nikakve rezultate. Ovo što se sada događa, dva meseca nije malo, sve je preraslo u jedno stanje koje je postalo normalnost tamo. To stanje minira izglede za dijalog. Ne možete pregovarati u takvim okolnostima, pogotovo pod tako jednim besmisleno ciničnim objašnjenjem - kao da se ugrožava bezbednost ljudi i struktura na Kosovu. To je toliko opšte i toliko generalo rečeno da može da važi za sve i to uvek može svako da vam kaže i da se tako oslobodi obaveze da dokazuje o čemu se tu radi. Niko tu ništa ne dokazuje, to je sprovođenje jedne grube političke volje usmerene na to da se dijalog može nastaviti ali samo onako kako ga Priština zamišlja. Mislim da iza toga nema nikakve veće političke mudrosti”, kaže Božinović.

Albanska strana, kako ukazuje naš sagovornik, oseća se moćnom i pod zaštitom je svojih sponzora. 

"Neće oni ništa preduzeti za šta nemaju amin ili u najmanju ruku prećutno aminovanje od zapadnih država koje su od početka dominantne u tom dijalogu", ocenjuje Božinović.

Situacija za srpsku stranu, kako kaže, jeste neprijatna jer je reč o nameri da se rešenje za Kosovo iznudi, a ne da se ispregovara.

"To je jedan način upravljanja krizom po volji onih koji žele da iznude, a ne da ispregovaraju neko rešenje. Znači ovo je način kako da iznudite nešto što vama odgovara, a ne da to ispregovarate sa partnerom koga ćete smatrati ravnopravnim. Naravno, Srbija na to neće da pristane i ne treba da pristane, pa ćemo videti dokle će to ići i šta će do kraja biti", zaključio je Božinović.

Milica Andrić-Rakić iz nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice ističe da u ovom trenutku postoji toliko okolnosti koje blokiraju dijalog, da je mera zabrane uvoza srpskih proizvoda skoro nevidljiva, bar za posrednike.

„Sa političkog aspekta ta je mera gotovo nebitna budući da niko o njoj ne govori, ali sa društvenog je jako štetna jer pojačava osećaj izolovanosti kod Srba širom Kosova“, rekla je Andrić-Rakić za Kosovo onlajn.

Govoreći o zabrani uvoza srpske robe, kosovski premijer Aljbin Kurti je istakao da je reč o „bezbednosnoj meri”, a ne ekonomskoj, međutim, Andrić-Rakić podseća da je ubrzo nakon uvođenja mera zabrane Kosovo suspendovalo odluku u delu koji se odnosi na uvoz sirovina iz Srbije.

„Tada je na testu pao i argument da je zabrana uvedena zbog bezbednosti i argument da je to način da se naudi Srbiji. Dok god Kosovo uvozi sirovine iz Srbije, ali ne i konačne proizvode, možemo samo da govorimo o psihološkom pritisku na Srbe, ne i o opipljivoj šteti po ekonomiju Srbije ili bezbednost Kosova“, rekla je Andrić-Rakić.

Ona ocenjuje da mera zabrane uvoza srpskih proizvoda ne šteti Kosovu, upravo zbog toga što je napravljen izuzetak za sirovine.

Osude međunarodnih faktora, Cefte ili članica EU koje su poprilično glasne u promociji zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu, u slučaju odluke kosovske slabo su se čule.  

Na pitanje zašto je to tako, Božinović ističe da u komplikovanim geopolitičkim okolnostima u Evropi i kada su međunarodni odnosi, naročito zbog Ukrajine do te mere poremećeni, da sve te institucije jedva da i nešto znače.

"Oni nisu bili glasniji zato što im je rečeno da ne budu glasniji. Sve je stavljeno pod dominaciju jedne sile i jedne vojne strukture, najviše zbog obaveze da se jedinstveno deluje u Ukrajini i onda se to preliva i na sve druge stvari. U Evropi je stvoren jedan vazalni duh poštovanja starijeg kao nikada od Drugog svetskog rata. Neće ništa te strukture uraditi ako ne dobiju mig od tih jakih zapadnih struktura koje se za to pitaju", objašnjava on.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova Džejalj Svečlja, podsetimo, dan pošto je uvedena zabrana ulaska kamiona iz Srbije na Kosovo, saopštio je da je ona uvedena iz bezbednosnih razloga, jer je srpska policija uhapsila trojicu kosovskih policajaca, kao i da će odluka biti na snazi do nove bezbednosne procene.

U međuvremenu, 26. juna, kosovski policajci su, pošto im je Sud u Kraljevu potvrdio optužnicu, pušteni iz pritvora u Srbiji i istog dana su se vratili na Kosovo.

Mera zabrane uvoza je i dalje na snazi, a kao posledica ovakve politike Vlade u Prištini, zalihe lekova u KBC Kosovska Mitrovica su pri kraju, što je potvrdio direktor te ustanove Zlatan Elek, nazivajući situaciju alarmantnom. Takođe, Srbi, kako sa severa, tako i sa juga Kosova, ukazuju da im nedostaju neke namirnice koje su svakodnevno koristili, a da su one koje su u trenutno u ponudi kao zamena za srpske proizvode skuplje i previsoke za njihov standard.