Ide li Kosovo prema vanrednim parlamentarnim izborima i šta bi oni doneli?

Do kraja mandata aktuelne vlade na Kosovu ostalo je godinu i po dana, međutim zbog nezadovoljstva usled neispunjenih obećanja, i jednostranih akcija koje su stvorile krizu na severu i narušile odnose sa međunarodnom zajednicom, opoziciona ABK zatražila je da se vladi izglasa nepoverenje. Sagovornici Kosovo onlajna navde da za održavanje novih parlamentarnih izbora postoje dva načina, koja su, kažu, veoma teško ostvariva.

Kako dodaju, raspisivanje novih parlamentarnih izbora prvenstveno zavisi od broja poslanika u Skupštini Kosova, gde trenutna vlast ima stabilnu većinu, što sprečava opoziciju da sa mesta premijera svrgne Aljbina Kurtija.
 
Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiu istakao je da broj opozicionih poslanika u kosovskom parlamentu ne dozvoljava rušenje trenutne vlasti i odlazak na nove izbore.

"Bez obzira na dešavanja na severu, koja svakako utiču na celokupno stanje i stabilnost u zemlji, pad vlade ili nastavak rada ove koalicije zavisi od brojeva u Skupštini Kosova. Celokupna opozicija ima manje od 40 poslanika u parlamentu, tako da nema dovoljan broj za rušenje vlade. Za sada, izgleda da vlada stoji čvrsto na svojim nogama, mada je predsednica Osmani pre izvesnog vremena izjavila da postoje neslaganja oko nekih pitanja", rekao je Baraljiu.

I analitičar Bljerim Burjani ocenio je za Kosovo onlajn da opozicija trenutno nema tu moć da skine Kurtija sa vlasti.

"Opcija rušenja nije moguća, jer opozicija nema 61 poslanika da bi srušila vladu", navodi Burjani.

Drugi način da parlamentarni izbori na Kosovu budu raspisani u skorije vreme je da Kurti podnese ostavku, što, kako navode, gotovo da nije moguće.

Baraljiu po tom pitanju navodi da Kurti neće lako predati vlast, iako smatra da bi poverenje građana trebalo "proveriti" na novim izborima.

"Kurti je prilično krut u svojim stavovima. Ne verujem da će se on lako predati, mada bi vlada i koalicija na vlasti sama trebala da proverava poverenje glasača, jer od onoga što su obećali, mnogo toga nisu ispunili. Bilo bi zdravo da se legitimnost i poverenje glasača sa prethodnih izbora verifikuje na novim izborima. Međutim, ne vidim da posotoji spremnost vladajuće koalicije za nove izbore. Čak i ako Kurti podnese ostavku, biće teško stvoriti stabilnu vladu koja će doprineti rešavanju problema građana, jer ove političke razmirice utiču na svakodnevni život građana na Kosovu", smatra Baraljiu.

Navodi da je i opozicija svesna da je pobeda na izborima teško ostvariva, zbog čega navodi da DPK i DSK nisu podržali inicijativu ABK za rušenje vlade.

Sa druge strane Burjani ističe da, ukoliko bi predsednica Kosova Vjosa Osmani podnela ostavku, Samoopredeljenje ne bi moglo da obezbedi 81 glas u parlamentu koliko je potrebno za izbor novog predsednika, što bi, navodi, momentalno značilo kraj Kurtijeve vladavine.

"To bi značilo da za 45 dana prema Ustavu Kosova, moraju biti organizovani vanredni izbori. A ako parlament ne bi mogao da osigura većinu za izbor novog predsednika, to bi bio kraj priče o Kurtiju", navodi Burjani.

Naši sagovornici dodaju da postoji i treći način, koji je, uzimajući u obzir trenutnu poziciju Kosova i odnose sa svetskim centarima moći, pverovatniji od prethodna dva, a to je da međunarodna zajednica "umeša prste" i kreira novu političku realnost na Kosovu.

Baraljiu navodi da bi međunarodna zajednica to postigla u veoma kratkom vremenskom roku, ali da joj nije u interesu da na Kosovu ima nestabilnu vladu.

"Međunarodna zajednica bi mogla za vrlo kratko vreme da promeni sliku i mozaik stanja, ali to ni njima ne bi odgovaralo, jer bilo kakva opcija koja bi mogla da usledi nakon potencijalnih izbora ne bi bila pogodna ni za međunarodnu zajednicu. Oni su održavanjem izbora na svake dve godine pokušavali, ali nijedna vlada nije bila stabilna. Bez obzira na stavove i akcije za koje oni smatraju da njima poštuju ustavnost i legitimnost, trenutna vlada je najstabilnija. I međunarodnoj zajednici odgovara stabilna koalcija u vladama na Balkanu, a pogotovo na Kosovu", navodi Baraljiu.

Burjani pak smatra da politika Aljbina Kurtija i njegove vlade može da natera međunarodnu zajednicu na takav potez.

"Ako Kurti nastavi da vodi ovakvu politiku, bezizlaznu i bez tačke gde će da stopira sebe. Ceo ovaj proces treba da okrene ka boljem stanju na severu. Trenutno njegova politika više liči na ličnu, nego na instutucionalnu. Polotiička avantura nema nikakav cilj, na severu ne može da se uspostavi suverinitet Kosova bez dijalogoa sa Srbima", navodi Burjani, koji u kontekstu trenutne situacije na severu Kosova dodaje da međunardna zajednica "treba da promeni politiku prema Srbiji".

Na pitanje šta bi novi parlametarni izbori doneli, Burjani kaže: "Novu vlast bez Kurtija".

"Novi izbori bi dali koalicialnu vlast sačinjenu od opozijcije, a Kurti ne bi bio deo te vlade. U drugom slučaju, Kurti može da pristane na prelaznu vladu bez izlaska na izbore, čime bi sačuvao minimalnu vlast, kao premijer prelazne vlade", smatra Burjani.

Međutim, kako je broj poslanika u skupštini važan za rušenje vlade i održavanje vanrednih izbora, tako je broj glasača važan za izbor nove političke garniture.

Baraljiu navodi da je podrška Samoopredeljenju među graanima Kosova i dalje velika, ali ne kao na prethodnim izborima, pa bi, ako se sagledaju rezultati trenutnih istraživanja, u slučaju održavanja izbora, Samoopredeljenje moralo da stvori koaliciju sa nekom od opozicionih partija kako bi ponovo stvorilo većinu u Skupštini.

"Ne znam koliko treba verovati u to, ali prema istraživanjima, Samoopredeljenje još uvek ima većinu podrške, ne kao što je imalo na prethodnim izborima od 50 i više odsto, ali ima oko 45 odsto podrške. Još uvek poverenje građana u većini se odnosi prema Samoopredeljenju. Ali mislim da taj procenat, ako izbori budu održani u skorije vreme, neće odgovarati Samoopredeljenju, jer bi ipak moralo u koaliciji sa nekim da sastavi vladu, a u tom slučaju ko god bude od prethodnih partija koje su dokazale da nisu sposobne da vode i stabilizuju Kosovo, neće mnogo pridonedi boljem sastavu vlade i rukovođenju, odnosno vladanju u smislu vođenja zemlje napred. Kakav god da bude sastav eventualne nove vlade, ona neće biti stabilna kao sadašnja, u smislu brojeva u Skupštini", zaključio je Baraljiu.