Igra li Zapad „dvostruku igru“ u odnosu na jednostrane poteze Prištine?

Bilo ih je toliko da ih je teško sve pobrojati. I akcija Prištine, još više reakcija Zapada. Nema ambasade ili institucije u SAD ili EU koja u poslednjih nekoliko meseci barem saopštenjem nije osudila, kako su navodili, "jednostrane poteze" na severu Kosova. I opozicija mesecima zamera vladi što te akcije nisu prethodno koordinirane sa saveznicima. Ipak, ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići je, kako bi to mladi rekli, „obrnuo igricu“. Nakon oštrog saopštenja Stejt departmenta izjavio je da su „međunarodni partneri“ o svemu bili upoznati. Ova izjava se „sakrila“ u moru drugih vesti, a tvrdnju niko nije demantovao. Igra li Zapad „dvostruku igru“ u odnosu na poteze Prištine?

Piše: Arsenije Vučković

"Razumem potrebu za koordinacijom i verujem da imamo koordinaciju. Svi su obavešteni o radnjama koje će biti preduzete“, izjavio je Krasnići 4. septembra, komentarišući upad specijalnih jednica u prostorije privremenih organa u četiri opštine na severu.

Poentirao je da ova akcija ne bi trebalo da bude tema.

„Njihovo zatvaranje posle 24 godine iskreno ne bi trebalo da bude tema, naprotiv, trebalo bi da bude problematično ako nastavimo i dozvolimo im da tamo rade“, naveo je Krasnići.

Za Stejt department je to izgleda ipak bila tema.

"Po nalogu političkih vlasti Vlade Kosova, Kosovska policija je danas sprovela operacije protiv institucija koje podržava Srbija u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću. Pitanja u vezi sa strukturama na Kosovu koje podržava Srbija treba da se rešavaju kroz dijalog koji vodi EU. Ova akcija nije koordinirana ni sa jednim elementom međunarodne zajednice", poručeno je u saopštenju koje je Ambasada SAD u Prištini objavila 30. avgusta - na dan upada specijalaca u privremene institucije.

Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džim O'Brajan dan kasnije bio je još jasniji. On je pozvao kosovskog premijera Kurtija i njegovu vladu da prekinu nekoordinisane akcije.

„Pozivamo premijera Kurtija i njegovu vladu da se konsultuju i koordiniraju sa međunarodnom zajednicom i da prekinu nekoordinisane akcije koje negativno utiču na naše partnerstvo", napisao je O'Brajan na društvenoj mreži "X".

U EU su bili nešto suzdržaniji. Portparol Unije Peter Stano je priznao da se uglavnom ponavlja u izjavama oko akcija Prištine.

"Neću ponavljati ono što smo rekli u reakciji prošle nedelje kada je sprovedena akcija na severu Kosova protiv srpskih institucija, ali situacija je već prilično nestabilna i to je ono što najviše zabrinjava", kazao je Stano na poslednjem brifingu za novinare.

Pomeranje „crvenih linija“

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da premijer Aljbin Kurti stalno pomera „crvene linije“, ali da je bez obzira što se tako čini, sukob vlasti u Prištini sa Zapadom isključivo na „taktičkom nivou“ zato što jednostrane akcije nisu u neskladu sa načelnim stavovima SAD i većine zemalja EU.

„Iako deluje da su stavovi Kurtijeve vlade i diplomatskih predstavnika EU i SAD u sukobu, to je tako samo na taktičkom nivou. Ambicija Prištine da u svom željenom ritmu, jednostrano, proširi efektivni domašaj vlasti i na četiri opštine na severu nije u suštinskom neskladu sa načelnim stavovima SAD i značajne većine EU zemalja da je Kosovo nezavisno i suvereno u poznatim granicama. Kurtijeva spremnost da volju nameće i silom jeste problem za EU i SAD zato što sam taj način za njih zaista nije poželjan, jer bi oni preferirali da postoje srpske, ali ne i države Srbije, institucije poput ZSO na severu a uklopljene u vlast Prištine, po ranijim dogovorima. Ali taj problem je samo taktički“, smatra Igrutinović.

Dodaje da Kurti može sebi da priušti da stalno gura „crvene linije“ uveren da ne krši postavku EU i SAD o teritorijalnom suverenitetu nezavisnog Kosova.

„U tom nametanju Kurti se oslanja na to da on zapravo ne krši fundamentalnu političku postavku EU i SAD - nezavisno Kosovo u svom teritorijalnom suverenitetu, bez obzira što se razilaze u pogledu ritma i sredstava da se to postigne. Dakle iznad tog taktičkog razmimoilaženja stoji uklopljenost Prištine u vladajući politički poredak na Balkanu. Stoga on može sebi da priušti da ide protiv trenutne taktike evropske i američke diplomatije, da stalno gura ’crvene linije’, verujući da neće platiti neku posebnu cenu za to. I on je to, čini se, dobro procenio“, zaključuje Igrutinović.

Koordinacija i Briselski sporazum

Analitičar iz Prištine Fidan Ukaj s druge strane tvrdi da vlasti u Prištini sve akcije na severu sprovode u kordinaciji sa međunarodnim faktorom, a da je nedavno zatvaranje privremenih organa u četiri opštine u skladu sa sporazumom iz 2013. godine koji je i donet uz posredovanje EU.

„Izjava ministra Aljberta Krasnićija da su međunarodni faktori bili obavešteni o delovanju kosovskih institucija je dobra vest jer sve se i radi u koordinaciji sa njima. Zato mislim da je zatvaranje pararelnih institucija Srbije na Kosovu legalno i u skladu sa zakonima koji su na snazi. Imali smo sporazum 2013. godine da će se te pararelne institucije zatvoriti i da će ljudi koji u njima rade biti uključeni u kosovske institucije“, kaže Ukaj za Kosovo onlajn.

Dodaje da je greška što su Srbi na poziv Beograda napustili policiju i opštinske uprave na severu.

„Ti Srbi su građani ove zemlje i treba da služe u institucijama Kosova i da pružaju usluge svojim sunarodnicima koji žive na Kosovu, pomažu im u obezbeživanju usluga koje su im potrebne da bi bolje živeli“, naglašava Ukaj.

Smatra da bi to sada moglo da se reši raspisivanjem i prijavljivanjem na konkurse za popunjavanje određenih radnih mesta.

Komentarišući zahteve međunarodne zajednice za koordinacijom delovanja kosovskih institucija Ukaj objašnjava da je uz njihovu pomoć i postignut Briselski sporazum iz 2013. godine.

„Međunarodni faktor traži koordinaciju delovanja sa kosovskim institucijama. Oni su pomogli u postizanju sporazuma iz 2013. između srpske i kosovske strane i uz njihovu pomoć je dogovoreno zatvaranje pararelnih i nelegalnih struktura koje su delovale na teritoriji Kosova. Dobar deo tih objekata je zatvoren mada neki i dalje ilegalno rade i mislim da bi i oni trebalo da budu zatvoreni“, kazao je Ukaj ali nije želeo da precizira o kojim institucijama je reč.

On je dodao da bi u tom procesu trebalo da pomogne i Srbija kao potpisnica sporazuma.

„U Evropi danas nema destruktivne politike koju s vremena na vreme proizvodi predsednik Vučić tako što traži od međunarodne zajednice odgovor na zatvaranje ovih struktura koje su zatvorene dogovorenim sporazumom iz 2013. godine“, zaključio je Ukaj.

„Kontrolisanje štete“

Ipak, istraživač Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin smatra da su kritike Zapada iskrene, a da premijer Aljbina Kurtija namerava da do izbora „kontroliše štetu“ i javnosti predstavi kako jednostranim akcijama na severu Kosova nije pokvario odnose sa Zapadom.

„Čini mi se da je prvenstveno želja upravo Aljbina Kurtija i ljudi unutar njegove administracije da se to tako prezentuje, da pred kosovskom javnošću nekako uspe da se opravda zaista oštre osude koje smo mogli čuti, prvenstveno od Stejt departmenta. To su reči koje najviše odzvanjaju u javnom diskursu na Kosovu i svakako su one koje mogu najviše da zabole“, ističe Miškeljin za Kosovo onlan.

Naglašva da u tom kontekstu treba posmatrati izjavu ministra  administracije i lokalne samouprave Eljberta Krasnićija da su međunarodni partneri Kosova bili obavešteni o akciji Kosovske policije i zatvaranju srpskih institucija na severu.

„Sve izjave i svi postupcije Aljbina Kurtija od ovog trenutka pa praktično do februarskih izbora će biti uglavnom u tom kontekstu i uglavnom sa željom da se tu nekako poboljša rejting. S tim u vezi je i izjava Krasnićija iako je to u suprotnosti sa onim što je i sam Stejt department tvrdio“, rekao je Miškeljin.

Tvrdnju Krasnićija ocenjuje kao pokušaj da se „kontroliše šteta“ nastala saopštenjima predstavnika međunarodne zajednice.

„Nije to bila samo kolokvijalna osuda. Mi smo zaista, naročito od Stejt departamenta mogli da čujemo da ovo što se dešava u kontinuitetu ozbiljno ugrožava i dalje partnerstvo SAD i prištinske administracije. To su mnogo ozbiljnije kritike da bi mogli da ih uzmemo zdravo za gotovo“, naglašava Miškeljin.

Upitan da li bi oštre reakcije na jednostane poteze Prištine mogle da proizvedu i konkretniju reakciju SAD ili EU, Miškeljin kaže da je to nerealno očekivati i da je ključan problem što EU nema mehanizme kojim bi kaznila one koji ne poštuju postignute dogovore.

„Ne postoje razlozi da verujemo da će pritisci od strane EU biti jači. Ali, tu se postavlja sada već dosta ozbiljnije pitanje da li Evropska unija zaista ima mehanizme da utiče. Ne treba zaboraviti, upravo je Evropska unija garant Briselskog porozuma koji se flagrantno krši već više od jedne decenije. O formiranju ZSO se više uopšte ne govori, a da ne pričamo o ostalim tačkama koje se svakodnevno krše. Vidimo da oni koji su garanti i posrednici u pregovorima izgleda nemaju dovoljno snage da prekore stranu koja očigledno radi na eskalaciji“, zaključuje Miškeljin.

Igra i igrači

Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nikola Marković nema nikakvih dilema.

Uveren je da Zapad, bez obzira na oštra saopštenja, u dužem periodu vodi „dvostruku igru“ u odnosu na jednostrane poteze Prištine i da je bio upoznat sa poslednjim potezima uključujući i nasilno zauzimanje privremenih institucija na severu Kosova.

„Ta dvostruka igra traje već duže vreme. To je ozbiljan proces i tok koji traje od proglašenja kosovske nezavisnosti do danas. Uvek se pozivaju obe strane na suzdržanost, a jedna strana defakto radi poteze protiv opstanka druge strane, u ovom slučaju Srba. Verujem da su te dve politike, politike Zapada i kosovske administracije dobro koordinisani i ako bude nekih opstrukcija sa tog pravca to će se rešavati međusobnim dogovorom, a da je reč o akcijama koje su duboko usaglašene“, kaže Marković za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnju ministra administracije i lokalne samouprave Eljberta Krasnićija Marković veruje da je ta izjava tačna i da je zapadna administracija bila upoznata sa poslednjim potezima administracije Aljbina Kurtija.

„To pokazuju i slične izjave Vjose Osmani i identična izjava Lajčaka kada je u pitanju otvaranje most na Ibru. Oni su rekli da će most biti otvoren, a samo je pitanje usaglašavanja datuma i dogovora zapadne administracije sa Srbima i sa kosovskim vlastima. To ukazuje da je akcija koordinisana. Sa druge strane vidimo da su krenule, da se otvaraju nove baze kosovske policije na severu sa ciljem da se vrši pritisak na Kfor da otvori most na Ibru“, zaključuje Marković.