Ima li Osmani osnov da imenuje mandatara za novu kosovsku vladu?

Na papiru je barem sve jasno. Ako je Skupština konstituisana, kao što to tvrdi njen novi predsednik Dimalj Baša, sledeće je da kosovska predsednica Vjosa Osmani odredi mandatara za formiranje nove vlade. Ipak, iz njenog kabineta poručuju da „pravni tim Predsedništva sprovodi analizu“ u vezi sa procesom konstituisanja parlamenta. Pravna ili logička zavrlama, tek sagovornici Kosovo onlajna tvrde da se nije odmakao dalje od početka i da u svakom slučaju „ne gine“ nova odluka Ustavnog suda. Pitanje je samo da li će žalbu uputiti Osmani ili neko drugi.

Piše: Đorđe Barović

„Predsednica Osmani je obavestila predsednika Bašu da pravni tim Predsedništva sprovodi analizu u vezi sa procesom konstituisanja Skupštine Kosova“, navodi se u jučerašnjem saopštenju nakon sastanka kosovske predsednice i novoizabranog predsednika kosovskog parlamenta Dimalja Baše.

Prema Članu 84 kosovskog Ustava, Stav 14 navodi da je posao predsednika da „određuje mandatara za formiranje Vlade, nakon predloga političke partije ili koalicije koja čini većinu u Skupštini“.

Bez obzira što je u subotu propao pokušaj izbora potpredsednika parlamenta iz redova srpske zajednice, Baša tvrdi da je „Skupština konstituisana“.

Međutim, većina pravnika, ali i opozicinih stranaka smatra potpuno suprotno.

Jedan od autora Ustava Kosova Ismet Saljihu kaže da je prema Srbima u kosovskom parlamentu učinjena nepravda tokom pokušaja konstituisanja Skupštine. Tvrdi da je samo Srpska lista imala pravo da predloži potpredsednika iz srpske zajednice.

Saljihu naglašava da Skupština Kosova nije konstituisana, uprkos tome što predsedavajući Dimalj Baša tvrdi suprotno.

„Konstituisanje Skupštine Kosova dešava se tek kada se kompletiraju svi organi, predsednik, potpredsednici i odbori. Do tada se ova Skupština ne može smatrati konstituisanom“, smatra Saljihu.

Decidan je i bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani.

„Nema konstituisane Skupštine bez izbora predsednika i svih potpredsednika“, ističe Hasani.

Isto naglašava i saradnik Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli.

„Tvrdnja da je Skupština konstituisana, osim što je politički besmislena, pravno je ništavna, u smislu da ne proizvodi nikakve pravne posledice“, poručuje Cakoli.

Zbog toga je njegov kolega Vulnet Bugačku zatražio od Osmani da „bude garant ustavnog funkcionisanja institucija“.

„Predsednica mora biti oprezna, mora biti razborita i igrati svoju ulogu garanta ustavnog funkcionisanja institucija“, navodi Bugačku.

Nada se da Osmani „neće preduzeti nikakvu akciju koja će ozbiljno prekršiti Ustav“.

„Ako predsednica na kraju započne konsultacije sa pobedničkom strankom i imenuje premijera da formira Vladu kada se zna da je slučaj na Ustavnom sudu, onda posledično možemo ući u situaciju da se ili konstituisanje Skupštine ili imenovanje premijera proglasi nevažećim“, izjavio je Bugačku.

Ovo pitanje već je pokrenula Srpska lista 30. oktobra.

U saopštenju su naveli da su uložili žalbu zbog „teškog kršenja prava srpskog naroda na sednicama Skupštine u Prištini“.

Tumačenja i posledice  

Politikolog Ognjen Gogić smatra da je ključno pitanje da li će pravni tim Osmani da „uvaži“ tumačenje novog predsednika kosovskog parlamenta.

„Osim što je Srpska lista dovela u pitanje način izbora, odnosno neizbora srpskog potpredsednika Skupštine, sada postoji otvoreno pitanje da li će predsednica Kosova Vjosa Osmani da uvaži tumačenje predsednika Skupštine Baše da je ’Skupština konstituisana’. Ako oceni da je Skupština konstituisana, onda zapravo predstoje radnje za izbor vlade, a ona kao predsednik Kosova treba da da mandat za sastav vlade pobedniku izbora“, kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da ona za to nema jasno određen rok, ali da je dosadašnja praksa da se to „uradi bez odlaganja“. 

„Dakle, ukoliko ona oceni da je Skupština konstituisana, ona bi bez odlaganja trebalo da da mandat pobedniku izbora, a to je Samoopredeljenje, odnosno aktivni premijer Kurti. On posle toga ima rok od 15 dana da predstavi svoj kabinet“, precizira Gogić.

Ističe da je to i ključan momenat u kome bi i opozicione stranke, mimo žalbe Srpske liste, takođe mogle da se obrate Ustavnom sudu.

„Tu može da dođe do toga da onda opozicione stranke, nevezano za žalbu Srpske liste, kažu da Skupština nije konstituisana i da predsednica nije uopšte mogla da da mandat Kurtiju da formira vladu, i da sami ulože žalbu. E tu bi onda Ustavni sud morao da postupi brže zato što tu već mogu da nastupe posledice. Ta reakcija bi zapravo ubrzala delovanje Ustavnog suda“, naglašava Gogić.

Odluka Ustavnog suda

Advokat Ardian Bajraktari naglašava da odluka Ustavnog suda iz 2014. godine jasno propisuje da Skupština može biti formirana samo sa izborom svih potpredsednika i da je „svaka druga interpretacija suprotna“ tom standardu.

„Skupština Republike Kosova konstituiše se izborom predsednika i potpredsednike, koji čine Predsedništvo Skupštine i odgovorni su za njen administrativni rad. Bez izbora članova Predsedništva, Skupština se ne smatra konstituisanom“, ističe Bajraktari za Kosovo onlajn.

Objašnjava da se Ustavni sud o tome izjasnio još pre 11 godina.

„O tome je još 2014. odlučio Ustavni sud Republike Kosova, a ovu odluku je potom ponovo potvrdio sa dve najnovije presude, onom iz juna i onom iz avgusta. Svaka druga interpretacija ili postupak suprotni su ovom standardu, koji je utvrdio Ustavni sud, a koji je i dalje važeći i na snazi“, precizira Bajraktari.

Pritisci i uslovi

Saradnik NVO „Nova društvena inicijativa“ Marko Milenković ističe da bez izbora srpskog potpredsednika parlamenta nema uslova da Kosovo dobije novog mandatara.

„Za Samoopredeljenje je jedino prihvatljivo da se nastavi sa daljom procedurom jer je jasno da bez potpredsednika iz srpske zajednice to nije moguće. Po mom mišljenju Skupština se ne smatra konstituisanom u ovakvom trenutku i mislim da se nisu stekli uslovi da imamo mandatara kako bi ušli u proceduru za sastav nove vlade“, izjavio je Milenković za Kosovo onlajn.

Komentarišući jučerašnji sastanak Osmani sa Bašom, ali i saopštenje da će „pravni tim Predsedništva sprovodi analizu u vezi sa procesom konstituisanja Skupštine Kosova“, Milenković ističe da je ključno pitanje na koji način će Vjosa Osmani reagovati na pritiske Pokreta Samoopredeljenje da se ta procedura ipak nastavi.

„Videćemo kako će Vjosa Osmani reagovati na pritiske koji će očigledno uslediti od strane Samoopredeljenja da se ta procedura nastavi. Uvek postoji opcija da se Osmani ponovo obrati Ustavnom sudu sa još jednim pitanjem za tumačenje“, naglašava Milenković.

Dodaje da je pitanje legitimiteta konstituisanja kosovske skupštine već pred Ustavnim sudom zato što je Srpska lista podnela žalbu na proceduru izbora potpredsednika iz redova srpske zajednice.

Upozorava da će Pokret Samoopredeljenje do odluke Ustavnog suda „izvršiti dodatne pritiske“ na sve parlamentarne stranke, a posebno Srpsku listu.   

„Ovo otvara teren za Samoopredeljenje da vrši dodatne pritiske, da prebacuje odgovornost i krivicu na druge aktere, pre svega na Sprsku listu i nećemo imati konstruktivan pristup, kao što je izostao i u prethodnom periodu“, smatra Milenković.

Uveren je da će Pokret Samoopredeljenje „nastaviti da tumači zakone i Ustav kako njima odgovara“.

„To negde i oslikava ceo prethodni mandat Samoopredeljenja i njihov pristup da tumače zakone, pravila i Ustav onako kako njima odgovara, a ne da u pravnom smislu vode računa o profesionalnom i jednakom pristupu i uzmu u obzir i srpsku zajednicu i njene stavove, ali i drugih političkih aktera i partija. Jednostavno, da na celu političku situaciju ne gledaju ne taj autokratski, već demokratski način. To je nešto što se dešava u prethodnom periodu i mislim da će se nastaviti“, smatra Milenković.