Institut za ratne zločine u Prištini: Suočavanje sa prošlošću ili nova pretnja za Srbe

Hoće li novoformirani Institut za ratne zločine sa sedištem u Prištini otvoriti novo poglavlje u odnosima Srba i Albanaca i ponuditi suštinsko suočavanje sa prošlošću ili je to samo uvod u nove pretnje srpskoj zajednici i Srbiji? Sagovornici Kosova onlajn poručuju da ovakva institucija nikako ne bi smela da bude politički zloupotrebljena, a ponajmanje sredstvo u dokazivanju samo jedne istine o događajima s kraja devedesetih.

U istom danu kada je ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu saopštila da se protiv Srbije priprema tužba za genocide, Vlada Kosova je početkom novembra formirala Institut za ratne zločine sa sedištem u Prištini.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je objasnio da je reč o nastavku “institucionalnog opredeljenja za rešavanje svih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu”, kao i da je “suočavanje s prošlošću i proces lečenja neophodan državni mehanizam”. 

“Vlada Kosova je posvećena istini, pravu da se zna i pravdi, kao preduslovu za održiv mir. Naše institucionalno opredeljenje za rešavanje svih zločina počinjenih tokom rata se nastavlja”, kazao je Kurti, ali i naveo da će se Institut baviti zločinima Srbije na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine i da Srbija “ne može biti amnestirana za zločine koje je počinila”.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj kaže za Kosovo onlajn da Institut ne bi trebalo da bude "ni politička, a ni pravna institucija”.

„Mi smo ranije zahtevali da se Institut stvara kao nezavisna agencija, možda pod okriljem Pravnog fakulteta, kao što je u Sarajevu, ili Narodne biblioteke, jedne nezavisne institucije. Nažalost, Institut je po Zakonu pod okriljem Kabineta premijera, znači, agencija u sklopu Kabineta premijera. Nadam se da neće biti korišćena kao politička institucija, nego da će premijer dati odrešene ruke da rade svoj posao profesionalno i da ne potpadaju pod uticaj politike“, kaže Bljakaj i podseća da je na Kosovu, u period od 2012. do 2017. postojao Institut za ratne zločine, ali da je inicijativom Vlade na čelu sa Aljbinom Kurtijem inicirala stvaranje novog instituta sa posebnim zakonom, što kako ističe, znači i da će imati veća ovlašćenja i poseban budžet.

„U praksi, takvi Instituti služe za prikupljanje podataka, informacija, dokaza o tome šta se desilo u prošlosti, u određenom periodu tokom rata. On je vansudsko telo, ne može da procesuira počinioce, samo prikuplja građu, analizira, sistematizuje i objavljuje razne izveštaje, kreira izveštaje. Može da kreira muzej, itd. Više je usmeren ka informisanju javnosti, naročito mladih, o tome šta se desilo u prošlosti, da bi se stvorilo neko kolektivno sećanje o prošlosti koje je bazirano na dokazima“, tvrdi Bljakaj koji očekuje da će Institut imati više odeljenja, ali i da će se baviti istraživanjem uključujući i razgovore sa svedocima, žrtvama, prikupljanjem informacija i dokaza.

Dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda smatra da novoosnovani Institut za ratne zločine u Prištini suštinski za cilj nema stvarno suočavanje sa prošlošću na Kosovu, već da se utvrdi “albanska verzija rata”, relativizuju suđenja pred Specijalizovanim većima Kosova sa sedištem u Hagu nekadašnjim vođama OVK, ali i da se “institualizuje” zastrašivanje Srba čime će se okončati etničko čišćenje.

"Iza svakog rata, a na Kosovu i Metohiji bez ikakve dileme, vodio se višegodišnji rat, ostanu mnoga otvorena pitanja. S jedne strane imate mrtve, nestale, ranjene, osakaćene, proterane, porušena sela, oteta imovina... Svaki pokušaj da se sva ta zaostala pitanja reše bio bi vredan hvale, međutim osnivanje Instituta u Prištini prema svim najavama od strane privremenih institucija, ne deluje kao želja da se prošlost bolje osvetli", kaže Gulić za Kosovo onlajn.

Pojašnjava da mu osnivanje ovakve institucije najviše deluje kao “politički cilj” da se prištinska, odnosno kosovska verzija sukoba iz 1998. i 1999. godine "institualizuju", ali i da nije sasvim siguran da li će Institut imati naučno obeležje ili je zamišljen kao dokumentacioni centar.

"Prema onome što je neko ko je nosilac prištinske vlasti rekao za osnivanje, po svoj prilici reč je o instituciji političkog tipa koja nema za cilj da se zaista suoči sa prošlošću. Suočavanje sa prošlošću znači da analiziramo i one stvari koje nam ne idu u prilog, a opet kako bismo sagledali teška dešavanja na objektivan način. Ovde je rečeno da se radi o instituciji koja bi trebalo da podstakne prištinsku verziju rata i da priča o zločinima koje je počinila Srbije. I ne samo to, već se koristi i termin genocid koji nema nikakvog uporišta u stvarnosti", naglašava dr Gulić i dodaje da mu osnivanje ovakve institucije deluje da je u funkciji dnevne politike na Kosovu, ali istovremeno i sa jasnom namerom da se relativizuju suđenja bivšim komandantima nekadašnje OVK u Hagu, ma koliko rad Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu, kako ističe, “na nedovoljno oštar način sagledavaju zločine koje je počinila albanska strana nad civilima, ali i nad pripadnicima organa reda i državne uprave na Kosovu u vreme terorističke aktivnosti OVK”.

"Prosto koliko god da to nije adekvatno počinjenim zločinima, to je ipak nekakva priča o zločinima koje je počinila albanska strana i s jedne strane možda je ovo jedan od pokušaja da se i to malo priče o zločinima koje je albanska strana počinila, amortizuje", ukazuje ovaj istoričar istoričar.

Danica Marinković, dugogodišnji istražni sudija iz Prištine kaže za Kosovo onlajn da tek treba da se vidi da li je formiranjem ove institucije Aljbin Kurti želeo da dobije poene u svom glasačkom telu ili će to  biti “produžena ruka” Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu u kojima se trenutno sudi grupi nekadašnjih komandanata bivše OVK.

"Institut je izmišljena institucija. To Aljbin Kurti hoće da pokaže kako on ima vlast", tvrdi Marinković i dodaje da nije bilo pravnog osnova za njegovo osnivanje zato što “1998. godine nije bilo nikakvog rata na Kosovu”.

Navodeći da je u tom periodu kao istražni sudija radila veliki broj etnički motivisanih zločina, Marinković kaže da su 1998. godine albanski teroristi preduzimali akcije koje su uključivale i ubistva ne samo Srba, već i Albanaca koji nisu bili lojalni tadašnjoj OVK.

"Tada je država Srbija, preko svojih institucija funkcionisala i preduzimala sve potrebne radnje na osnovu svojih ovlašćenja da pronalazi počinioce takvih krivičnih dela, da ih procesuira. Čak je bilo i slučajeva da su donete presude koje su bile pravno okončane osuđujućim kaznama", naglašava Marinković.

Na pitanje da li su srpski organi 1998. i 1999. godine procesuirali i Srbe koji su bili osumnjičeni za ratne zločine, Marinković odgovara potvrdno.

"Procesuirani su postupci i preduzete su sve potrebne zakonske mere za svakog izvršioca krivičnog dela bez obzira da li je bio Srbin ili Albanac, rađeno je po zakonu i u okviru ovlašćenja. Tužilaštvo i sud su radila svoj posao, a što se tiče 1999. godine, kada je krenula NATO agresija i bombardovanje, proglašeno je vanredno stanje, formirani su vojni sudovi i tužilaštva i oni su radili sve vreme dok je trajala agresija i procesuirali predmete bez obzira ko je izvršilac krivičnog dela", pojašnjava Marinković.

Za dugogodišnjeg advokata u Haškom tribunal, Branka Lukića, nije presudno što novoosnovani Institut neće imati pravosudnu ulogu, već što će, kako ocenjuje, biti u funkciji kreiranja sveukupne slike i poslužiti “kao alat Albanaca da isprazne Kosovo od Srba”.

"Institut nije pravosudni organ, međutim može da radi na kreiranju slike, prikupljanju dokaza, saslušavanju ljudi, nema ni ograničenja koja ima sud u smislu pravnog pristupa problemu, mogu da rade šta hoće, da friziraju, štimaju, nameštaju, ne treba to olako shvatati", ocenjuje Lukić za Kosovo onlajn,

Kako kaže, sve je usmereno na dalje napade na Srbiju, ali najveću cenu uvek plate obični ljudi i njihove porodice.

Lukić pravi pararelu sa procesuiranjima ratnih zločina u Hrvatskoj, navodeći da je to bio model po kome su "očistili državu od Srba", a da strahuje da će se slično dogoditi i na Kosovu.

On podseća da je Hrvatska po završetku rata 1995. godine sačinila oko 25.000 optužnica koje su počele da se realizuju odmah nakon što su dobili državu.

"Hrvatska je to uradila uz podršku EU i kolektivnog zapada za svoju državu, a protiv Srba. Odličan posao su uradili i na taj način su sprečili povratak Srba u Hrvatsku", navodi Lukić i dodaje da slično očekuje da će se dogoditi i sa srpskom zajednicom na Kosovu, a da će formiranje ovog Instituta Prištini biti “jedan od alata” uz čiju pomoć će, nalik na Hrvatsku, ne samo doprineti iseljavanju Srba, već i sprečiti svaku želju da se vrate.

"Ne znam ni koliko je ljudi voljno danas, pri ovom stanju na Kosovu, gde je na sceni drastičan progon Srba, uopšte da se vrati, ali to je jedan od alata tako da to vidim pre svega kao alat Albanaca da isprazne Kosovo od Srba", zaključuje Lukić.

Direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj objašnjava da će Institut istaživati sve događaje u periodu od 1. januar 1998. godine do 20. juna 1999. godine, i naglašava da su FHP i civilne organizacije lobirale da se taj period produži i obuhvati i vreme posle rata.

„Očito je i međunarodna zajednica vršila neki vid pritiska, međutim i dalje stoji u tom dokumentu da će Institut da istražuje događaje od 1. januara 1998. godine do 20. juna 1999. godine. Ali, postoji drugi paragraf gde se kaže da Institut može da istražuje i zločine nakon ovog periodu, ali ne kasnije od 31. decembra 2000. godine. Ipak, to je uslovno, i time ne možemo biti zadovoljni, ali odškrinuta su vrata da ubuduće organizacije civilnog društva mogu da vrše pritisak i da zahtevaju od instituta da istražuje pojedine događaje“, navodi Bljakaj.

Danica Marinković upozorava da nije problem u tim vremenskim odrednicama, već u istragama koje su se pretvorile, tvrdi, u “hajke na Srbe”,

Kao ključan dokaz navodi podatak da se hapse Srbi koji su do novembra prošle godine nesmetano radili u kosovskim institucijama.

"Po 20 godina su radili bez ikakvog problema i kada su napustili te institucije, onda kreće hajka na Srbe i da izmišljaju da su počinili navodne ratne zločine", ističe Marinković.

Maja meseca ove godine Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je prvi put optužnicu u odsustvu, a premijer Kosova Aljbin Kurti je najavio da bi uskoro mogla da uslede i prva suđenja u odsustvu.

Bekim Bljakaj naglašava da je Fond za humanitarno pravo bio protiv ovakve odluke, jer kako ističe, „suđenja u odsustvu se kose sa ljudskim pravima“.

„Inicijativa za omogućavanje suđenja u odsustvu je potekla od sadašnje vlade, dok su još bili u opoziciji, sa izmenom koda kriminalne procedure gde je omogućeno suđenje u odsustvu za ratne zločine. Takva odluka je usledila posledica nesaradnje između tužilaštava Kosova i Srbije, pa da bi prevazišli tu prepreku, oni su smatrali da mogu da sude u odsustvu. Naša organizacija ja bila protiv toga. Suđenja u odsustvu se kose sa ljudskim pravima, svako ko je optužen ima pravo da se brani na sudu, da postavlja pitanja svedocima, itd. Međutim, ta izmena Zakonika o krivičnoj proceduri je potekla od vlade i konačno je usvojena. Ima do sada, koliko znam, šest optužnica za počinioce u odsustvu. Postoji Specijlano veće pri Osnovnom sudu u Prištini koje sudi predmete koji stižu iz Kancelarije Specijalnog tužioca. Oni će odlučiti da li su ispunjeni uslovi da se sudi nekom u odsustvu ili ne. Do sada nije krenulo sa suđenjem u odsustvu, bez obzira što je prošlo više od šest meseci kada su podignute prve optužnice u odsustvu“, podsetio je Baljakaj.

Viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, dr Milan Gulić kaže da se Kosovo i tu po svemu ugleda na Hrvatsku.

Gulić kaže da albansko pravosuđe i policija na Kosovu već rade na zastrašivanju ne samo ljudi koji su ostali na Kosovu, povratnika ili potencijalnih povratnika, već i onih koji odlaze u zavičaje samo da bi obišli svoje kuće ili grobove predaka. Suđenja u odsustvu će, tvrdi, taj strah kod Srba samo još više produbiti.

"To je jedan čin koji bi mogao itekako da uplaši premda policija i pravosuđe su to i do sada radili i do sada je bilo hapšenja ljudi za izmišljene ratne zločine, za učešće u ratu kojeg nije bilo ili nije bilo onako kako je u optužnici ili nekim medijima lansirano i najvažnije od svega čini mi se kao da Kosovo na jedan način sledi uzor u Hrvatskoj", naglašava dr Gulić i podseća da su upravo neočekivana hapšenja i optužnice u Hrvatskoj sprečila ozbiljniji povratak Srba.

"Čini mi se kao da je ponovo u pitanju uzor iz Hrvatske koji Priština doslovno sprovodi. Politika hapšenja ljudi koja i sada postoji može na ovaj način da dobije jedan institucionalni okvir pa da se još više intenzivira i da se na taj način i ono malo Srba zastraše, a oni koji iz centralne Srbije idu u južnu pokrajinu da se u tome onemoguće i to je siguran put ka potpunom etničkom čišćenju Kosova i Metohije, a rekao bih da je taj proces prilično na svom kraju", zaključio je Gulić.

Danica Marinković precizira da krivično zakonodavstvo predviđa mogućnost suđenja u odsustvu, ali da nije upoznata na koji način je to pravno rešeno na Kosovu.

Ona kaže da je za takve postupke prethodno potrebno da se ispune određeni zakonski uslovi: da je poznat počinilac, da je nedostupan državnim organima, da mu se ne zna prebivalište, da nije uredno primio sudski poziv...

"Tek onda se ide na raspisivanje poternice, donošenje rešenja o sprovođenu istrage, donošenje rešenja da mu se sudi u odsustvu i tek onda se takva lica procesuiraju ", kaže Marinković.

Sagovornici Kosova onlajn su jednoglasni da je najava da Priština sprema tužbu za genocide protiv Srbije isključivo u funkciji dnevne politike.

Bljakaj podseća da se tužba pominje već deceniju unazad i da je to zahtevan posao do koga u skorije vreme neće doći.

„Ko god je bio na vlasti najavljivao je da će napisati tužbu za genocid protiv Srije, ali od toga za sada nema ništa, kao prvo, u ovom trenutku Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija, prema tome, nema ni pravo da podnese bilo kakv slučaj pred Međunarodnim sudom pravde, ali i da je to moguće, ipak, priprema takve tužbe je vrlo zahtevan posao i to je gotovo nemoguće sa sadašnjim kapacitetima. Ja mislim da su to i dalje neke izjave za dnevnopolitičku potrebu“, zaključio direktor Fonda za humanitarno pravo iz Prištine, Bekim Bljakaj.

Za Danicu Marinković ta najava je neozbiljna jer tvrdi da od genocida nema ni “g”, jer je nad Srbima sprovedeno etničko čišćenje.

"Genocid ne dolazi u obzir, niti može biti postavljeno to kao pitanje, a kamoli da se optuži Srbija za takvo krivično delo. Ovo što je sada Kurti izjavio i što je formiran taj Institut za zločine navodno počinjene za vreme rata na Kosovu i Metohiji, time hoće da zaplaše, da stvore nesigurnost kod Srba koji žive na KiM i Srba koji hoće da se vrate na KiM, na svoja ognjišta", navela je i upozorila da bi to moglo da proizvede “hajku na Srbe” bez obzira na činjenice i bez obzira na to da li postoje dokazi za bilo kojeg Srbina da li je počinio bilo kakvo krivično delo, pa i krivično delo zločin tokom 1998. i 1999. godine.