Bljakaj: Institut za ratne zločine je u nadležnosti Kabineta premijera Kosova, nadam se da neće biti korišćen u političke svrhe

Institut za ratne zločine u Prištini baviće se prikupljanjem informacija i dokaza o tome šta se desilo u prošlosti, ocenio je za Kosovo onlajn direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj, napominjući da je reč o vansudskom telu koje ne može da procesuira počinioce.

Prilikom imonovanja Atdea Hetemija za izvršnog direktora Instituta za ratne zločine, kosovski premijer Aljbin Kurti poručio je da je „suočavanje sa prošlošću  proces isceljenja i neophodan mehanizam za društveni napredak“.

Bljakaj ističe da je Institut za ratne zločine postojao na Kosovu u periodu od 2012. do 2017. godine, ali da je ovoga puta Vlada u Prištini na čelu sa Aljbin Kurtijem pokrenula inicijativu za stvaranje novog Institut sa posebnim zakonom, što kako ističe, znači i da će imati veća ovlašćenja i poseban budžet.

„U praksi, takvi Instituti služe za prikupljanje podataka, informacija, dokaza o tome šta se desilo u prošlosti, u određenom periodu tokom rata. On je vansudsko telo, ne može da procesuira počinioce, samo prikuplja građu, analizira, sistematizuje i objavljuje razne izveštaje, kreira izveštaje. Može da formira muzej, itd. Više je usmeren ka informisanju javnosti, naročito mladih, o tome šta se desilo u prošlosti, da bi se stvorilo neko kolektivno sećanje o prošlosti koje je bazirano na dokazima“, tvrdi Bljakaj.

On ističe da će Institut biti uspostavljen u skorije vreme, a da je sada na direktoru da stvori organigram i okupi ljude.

„Sigurno će Institut imati više odeljenja i verujem da će oni, pored tog `desk istraživanja`, morati da odlaze i na teren, da razgovaraju sa svedocima, preživelima, da prikupljaju informacije i dokaze. To je otprilike klasično istraživanje“, ističe Bljakaj.

Institut za ratne zločine je po zakonu pod okriljem Kabineta kosovskog premijera, ističe Bljakaj, upozoravajući da ne bi trebalo da bude ni politička, a ni pravna institucija.

„Mi smo ranije zahtevali da se Institut stvara kao nezavisna agencija, možda pod okriljem Pravnog fakulteta, kao što je u Sarajevu, ili Narodne biblioteke, jedne nezavisne institucije. Nažalost, Institut je po Zakonu pod okriljem Kabineta premijera, znači, agecija u sklopu Kabineta premijera. Nadam se da neće biti korišćena kao politička institucija, nego da će premijer dati odrešene ruke da rade svoj posao profesionalno i da ne potpadaju pod uticaj politike“, rekao je Bljakaj.

Period koji će istraživati Institut za ratne zločine je od 1. januar 1998. godine do 20. juna 1999. godine, a Fond za humanitarno pravo i civilne organizacije lobirale su da se taj period produži i obuhvati i vreme posle rata.

„Očito je i međunarodna zajednica vršila neki vid pritiska, međutim i dalje stoji u tom dokumentu da će Institut da istražuje događaje od 1. januara 1998. godine do 20. juna 1999. godine. Ali, postoji drugi pararaf gde se kaže da Institut može da istražuje i zločine nakon ovog periodu, ali ne kasnije od 31. decembra 2000. godine. Ipak, to je uslovno, i time ne možemo biti zadovoljni, ali odškrinuta su vrata da ubuduće organizacije civilnog društva mogu da vrše pritisak i da zahtevaju od instituta da istražuje pojedine događaje“, naveo je Bljakaj.

Maja meseca ove godine Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je prvi put optužnicu u odsustvu, a Bljakaj napominje da je Fond za humanitarno pravo bio protiv ovakve odluke, jer kako ističe, „suđenja u odsustvu se kose sa ljudskim pravima“.

Bljaka se nada da se ova praksa neće nastaviti.

„Inicijativa za omogućavanje suđenja u odsustvu je potekla od sadašnje vlade, dok su još bili u opoziciji, sa izmenom koda kriminalne procedure gde je omogućeno suđenje u odsustvu za ratne zločine. Takva odluka je usledila posledica nesaradnje između tužilaštava Kosova i Srbije, pa da bi prevazišli tu prepreku, oni su smatrali da mogu da sude u odsustvu. Naša organizacija ja bila protiv toga. Suđenja u odsustvu se kose sa ljudskim pravima, svako ko je optužen ima pravo da se brani na sudu, da postavlja pitanja svedocima, itd. Međutim, ta izmena Zakonika o krivičnoj proceduri je potekla od vlade i konačno je usvojena. Ima do sada, koliko znam, šest optužnica za počinioce u odsustvu. Postoji Specijlano veće pri Osnovnom sudu u Prištini koje sudi predmete koji stižu iz Kancelarije Specijalnog tužioca. Oni će odlučiti da li su ispunjeni uslovi da se sudi nekom u odsustvu ili ne. Do sada nije krenulo sa suđenjem u odsustvu, bez obzira što je prošlo više od šest meseci kada su podignute prve optužnice u odsustvu“, podsetio je Baljakaj.

Uporedo sa najavom formiranja Instituta za ratne zločine, premijer Kosova Aljbin Kurti, predsednica Vjosa Osmani i predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca najavili su pripremanje tužbe za genocid protiv Srbije, a Bljakaj podseća da se tužba pominje već deceniju unazad i da je to zahtevan posao do koga u skorije vreme neće doći.

„Ko god je bio na vlasti najavljivao je da će napisati tužbu za genocid protiv Srije, ali od toga za sada nema ništa, kao prvo, u ovom trenutku Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija, prema tome, nema ni pravo da podnese bilo kakv slučaj pred Međunarodnim sudom pravde, ali i da je to moguće, ipak, priprema takve tužbe je vrlo zahtevan posao i to je gotovo nemoguće sa sadašnjim kapacitetima. Ja mislim da su to i dalje neke izjave za dnevnopolitičku potrebu“, zaključio je Bljakaj.