Izbori na pomolu – ko bi mogao da formira vladu i ima li opcije povoljne po Srbe?

Albanske partije na Kosovu uveliko su u niskom startu za parlamentarne izbore kojima je redovan termin početkom sledeće godine, ali se pretpostavlja da mogu biti održani i ranije, možda već tokom leta. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, iako Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ima ozbiljnu prednost u odnosu na partije opozicije, nijedna stranka ne bi mogla sama da napravi vladu.

Ako takav odnos snaga budu pokazali i rezultati glasanja, mogući su različiti postizborni mozaici, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da bi po interese srpske zajednice bila povoljnija koja god koalicija samo da u njoj nije - Aljbin Kurti.

Istraživanje Prištinskog instituta za proučavanje javnog mnjenja pokazalo je da bi za Pokret Samoopredeljenje glasalo 40,9 odsto građana, a za opozicione DSK i DPK duplo manje, odnosno 21,5 i 20,4 odsto. Koalicija ABK-NISMA bi dobila devet odsto glasova dok lista Gudžo, na čijem je čelu ministraka spoljnih poslova Donika Gervala, ne bi prešla cenzus.

Unutar Samoopredeljenja, međutim, postoje mišljenja da oni mogu da postignu i bolji rezultat nego 2021, pa tako poslanik Enver Dugoli kaže da bi im prevremeni izbori doneli i više od 50 odsto glasova. Na drugoj strani, zamenica predsednika Demokratskog saveza Kosova Hikmete Bajrami uverena je da će DSK biti pobednička partija, dok šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljard Tahiri ocenjuje da će sledeću vladu formirati opozicija i da Pokret Samoopredeljenje više neće biti u vladi.

Ima li opozicione stranke koja bi htela u novu vladu sa Samoopredeljenjem i da li bi opozicija mogla sama da vlada? Koja bi opcija bila povoljnija po Srbe, imajući u vidu da su se svi već “pokazali” kakvi su kada su na vlasti, pošto su na čelu prethodnih vlada bili premijeri i iz DPK i ABK i DSK?

U slučaju da rezultati izbora budu na liniji onoga što pokazuju poslednje ankete, izvršni direktor NVO „Aktiv" Miodrag Milićević ocenjuje da bi izvesnija bila vlada koju će činiti opozicione partije nego postizborni savez neke stranke iz opozicije sa vladajućim Samoopredeljenjem. Gledano iz ugla interesa srpske zajednice, on kaže da su prethodne vlade bile prihvatljivije od vlade Aljbina Kurtija. Veruje i da ukoliko bi stranke koje su sada opozicija ponovo došle na vlast, da bi uvažavale činjenicu da - Srbi žive na Kosovu.

„Verujem da bi imale politiku koja neguje međuetničke odnose do stepena koji podrazumeva uvažavanje činjenice da Srbi žive na Kosovu i da je rešavanje prioriteta srpske zajednice vezano pre svega za vlast u Prištini, kao i za napredak dijaloga na nivou Beograda i Prištine“, kaže Milićević za Kosovo onlajn.

Istraživanja od pre nekoliko meseci, ukazuje Milićević, pokazivala su da se stranka Aljbina Kurtija kotira i bolje i da ima čak i 46 odsto podrške građana.

„To je sve naravno proizvod politike koja se vodi prema severu i uopšte u procesu dijaloga, odnosno negiranje svega što je dogovoreno, zahtevanje formalizacije potpisima, defakto i dejure priznanja kosovske nezavisnosti od strane Srbije, a sa ciljem postepenog građenja rejtinga i potencijalne pripreme za moguće izbore tokom leta. Kažem tokom leta, zato što tada dolazi dijaspora, a Kurti u njoj ima veliku podršku i računa se da ako izbori budu tokom leta da će procenat glasova biti daleko viši. Ipak, prema pokazateljima niko ne prelazi tih kritičnih 50 odsto koji dozvoljavaju da neko samostalno formira vlast“, kaže naš sagovornik.

Milićević navodi da opozicione partije već duže vreme trpe različite vidove pritisaka, pogotovo lokalne samouprave koje u većini slučajeva vode opozicione partije i u kojima su gradonačelnici iz DPK, DSK...

„Malo je verovatno da će u takvim okolnostima bilo ko od tih opozicionih partija napraviti koalicionu vlast sa Samoopredeljenjem iz mnogo razloga. Ima tu ozbiljnih političkih neslaganja i ona se pre svega odnose na narušene odnose sa međunarodnim partnerima, u prvom redu sa SAD. Ako budu ostali ovakvi procenti, izvesnije je da ćemo videti koaliciju koja dolazi iz redova opozicionih partija nego onu koju bi neka partija napravila sa Samoopredeljenjem. Tako je barem prema ovim sadašnjim parametrima jer još nismo potpuno sigurni kada će se izbori dogoditi i šta će im sve prethoditi“, kaže Milićević.

Na pitanje koja bi postizborna kombinatorika više odgovarala srpskoj zajednici, kaže da je u ovom momentu jasno da su veze između srpske zajednice i srpskih političkih predstavnika sa aktuelnom vlašću gotovo u potpunom prekidu. Ta vrsta dijaloga, kako ističe, ne postoji i to je najveći problem koji opterećuje unutarpolitičke i međuetničke odnose.

"Ono što se trenutno dešava je odsustvo bilo kakvog političkog dijaloga tamo gde mu je mesto, a to je Skupština Kosova. Kada imate takvu situaciju krajnje je jasno da su sve prethodne vlade bile naprednije odnosu na Samoopredeljenje i politiku koja se sada prezentuje. Ova vrsta sadašnje politike zapravo je politika svršenog čina gde nemate prostor da reagujete, već ste reaktivni u odnosu na odluke koje se donose u Prištini. Bilo kakvo traženje kompromisa postaje nemoguća misija i to je najveći problem sa kojim se društvo suočava. Za srpsku zajednicu bi bilo daleko bolje da postoji konstruktivna vlast u Prištini koja će umesto populizma koristiti bilo koji kanal komunikacije uključujući i civilno društvo u smislu popravljanja međuetničkih odnosa i uspostavljanja dijaloga i pre svega razumevanja problema sa kojim se srpska zajednica na Kosovu suočava. U ovom momentu takav dijalog ne postoji. Sve druge vlade su u tom smislu bile daleko prihvatljivije za srpsku zajednicu u odnosu na sadašnju“, kaže Milićević.

Analitičar Artan Muhadžiri smatra da nijedna opoziciona partija posle izbora neće hteti da sarađuje sa Aljbinom Kurtijem ako ne bude poznato kako će se on ponašati po pitanju konačnog sporazuma sa Srbijom. Takođe navodi da populizam Samoopredeljenja i premijera Kurtija postiže rezultate dok opozicione partije nemaju strategiju da se bore sa tim i ne rade na tome da smanje popularnost Aljbina Kurtija.

„Ako bi se izbori održali ove godine, rezultati bi bili slični ovome što pokazuje anketa, naravno, ako se ne desi nešto dramatično. U takvim okolnostima, Kurti ima veoma ugodnu poziciju. Ne deluje da postoje drugi ozbiljni pretendenti na prvo mesto i on zna da će da pobedi. Ali će problem biti sa kim će da pravi novu vladu, jer će morati sa nekim da deli vlast. Tu je tema dijaloga sa Srbijom najvažnija jer nijedna partija neće da sarađuje sa Kurtijem a da ne zna kako će on da se ponaša kada je reč o konačnom sporazumu u dijalogu sa Beogradom i kako će taj sporazum da bude definisan i postignut, jer je pritisak iz EU i iz SAD ogroman. Pitanje ovog sporazuma biće najvažnija tema za narednu vladu ako izbora bude ove godine“, kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Prema njegovoj oceni, tri godine Kurtijeve vlade prošle su bez mnogo dobrih rezultata.

„Ne mislim da on ima mnogo karata u ruci po pitanju ekonomije, poboljšanja svakodnevnog života građana, plata i on će se u kampanji fokusirati na populizam i na pristup severu Kosova. Reći će da je on napravio novu realnost i da kosovska vlada ima više vlasti na severu. Opozicija će sa tim imati problem sa jer ne mogu politčki da ga napadnu pošto oni nisu ništa važno uradili tokom 20 godina da reše probleme na severu, nisu imali stategiju. Za sve oko čega ga opozicija napada, Kurti kaže „vi to niste uradili za 20 godina“, tako da mislim da ovo neće biti kvalitetna predizborna kampanja. Kurti je populistički političar i fokusiraće se na teme koje će mu doneti glasove i u kampanji će govoriti samo o suverenitetu Republke Kosova a ne o tome kako nema dobre odnose sa našim saveznicima, sa SAD i EU“, kaže Muhadžiri.

Kako konstatuje, nažalost, ni opozicione partije nisu dobro pripremljene oko ekonomskih tema i ne mogu da daju obećanja kada je reč o platama, tako da će se, kaže, nastaviti status kvo i  glavna tema u kampanji biće dijalog sa Srbijom.

O tome koja bi koalicija bila "najmanje loša“ po Srbe na Kosovu, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Marko Dašić kaže za Kosovo onlajn da se najveća šteta za srpsku zajednicu „isporučuje za vreme mandata Ajibina Kurtija“.

„Na umu mi je jedna izjava Gabrijela Eskobara koji je rekao da ako Kurti ne bude isporučivao rezultate koji su dogovoreni u dijalogu u Briselu da će oni pokušati da nađu partnere koji će to da učine. Možda su izbori šansa da se politički profilišu neke nove opcije i da građani možda poklone poverenje nekom drugom“, kaže Dašić.

On podseća da je lider ABK Ramuš Haradinaj govorio da Kosovo nema spoljnu politiku već da je to politika Sjedinjenih Američkih Država, a da za Hašima Tačija nekadašnji izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Srbije i Kosova Ričard Grenel svesrdno i u svakoj prilici tvrdi da je bio najbliži dogovoru sa Aleksandrom Vučićem za vreme njegovog posredovanja.

„Nemate nijednog inostranog zvaničnika koji bi nešto tako mogao da tvrdi za Kurtija. Tako da su verovatno sve ostale opcije kooperativije iz vizure zapadnih partnera kada je reč o potencijalnim rezultatima dijaloga Beograda i Prištine“, kaže Dašić.