Izborna dominacija Samoopredeljenja izvan Kosova: Zašto dijaspora najviše veruje Kurtiju?

Pokret Samoopredeljenje nije ispunio predizborni cilj - podršku od pola miliona birača. Ipak, za razliku od one narodne „daleko od očiju, daleko od srca“, ovog puta glasovi iz dijaspore mogli bi da naprave onu prevagu da ponovo samostalno formira vladu. Analitičari podsećaju da je ova stranka i pre pet godina dobila najveću podršku van Kosova, a razloge vide u populističkom, etnonacionalističkom narativu Aljbina Kurtija koji je sada kulminirao akcijama prištinskih vlasti na severu pre i tokom izborne kampanje.

Piše: Arsenije Vučković

Brojanje glasova je završeno, a analitičari smatraju da bi Samoopredeljenje moglo da formira novu vladu upravo zahvaljujući glasovima iz dijaspore.

U takvoj računici, ukoliko bi se pokazalo da je ova stranka dobila najmanje 80 odsto ukupnih glasova iz dijaspore, to bi bilo dodatnih pet poslaničkih mandata koji bi im omogućili da još jednom formiraju novu vladu bez ulaska u koalicije.

Na februarskim izborima na glasove dijaspore računale su i vodeće opozicione stranke, najviše DSK i ABK pa su skupovi organizovani u svim većim evropskim gradovima i sa jasnim porukama da Kosovo može napred samo ako Samoopredeljenje pređe u opoziciju.

Birači izgleda misle drugačije.

Nolj Nuši iz Socijaldemokratske partije tvrdi da je Aljbin Kurti privukao najviše glasova u dijaspori zahvaljujući nacionalističkoj retorici, ali i zbog činjenice da se pretežno informiše preko televizije.

„Ono što oni vide vrlo često je samo preko televizije, a ko god pobedi u televizijskoj propagandi dobija i glasove“, rekao je Nuši.

„Patriotska retorika“ je recept za dobijanje glasova u dijaspori, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna.

Glasanje „za vlast“

Saradnik NVO Aktiv Zoran Savić kaže za Kosovo onlajn da se dijaspora sa Zapadnog Balkana po pravilu uvek na izborima opredeljuje da glasa za stranke na vlasti, a da je kod Albanaca sa Kosova koji žive u inostranstvu prevladao entonacionalistički narativ tokom predizborne kampanje Pokreta Samoopredeljenja.

„Meni nije iznenađenje da dijaspora glasa, pogotovo za vladajuću partiju jer ako gledamo izborne procese, nekako je postalo normalno na celom Zapadnom Balkanu da dijaspora skoro u 98 odsto slučajeva glasa za partije na vlasti. Razlog tome mogu biti informacije koje se plasiraju u zemljama u kojima građani Kosova žive i na koji način se informišu“, objašnjava Savić.

Naglašava da su se dijaspori obraćale i sve druge albanske strane tokom predizborne kampanje, ali da su samo Pokret Samoopredeljenje i Aljbin Kurti svoju kampanju započeli mnogo pre nego što je ona i zvanično počela.

„Pokret Samoopredeljenje je vodio kampanju dve godine pre zvaničnog početka predizborne kampanje. Čitav fokus je bio na severu, kako je naveo, da je osvojio sever, proširio suverenitet Kosova. I tu poruku je primila i dijaspora. Zaista i ne znam koliko se dijaspora bavi unutrašnjo-političkim pitanjima na Kosovu pa mislim da je populizam i ovoga puta, nažalost, prevladao kod biračkog tela iz dijaspore“, kaže Savić.

Uveren je da je najveći broj glasova u dijaspori Samoopredeljenje dobilo zahvaljujući predizbornom etnonacionalističkom narativu, ali i da je pitanje da li su se građani koji žive u inostranstvu na pravi način informisali o ponudi svih političkih opcija.

Otuda deli mišljenje Nušija da „ko pobedi u televizijskog propagandi dobija i glasove“.

„Sve zavisi od toga kako se dijaspora zapravo informiše. Da li se informiše samo preko televizijskog sadržaja, ali zavisi i od godina te populacije. Tako da se slažem sa tim mišljenjem. U prethodnim izbornim procesima na Zapadnom Balkanu uvek je nažalost preovlađivao taj populistički narativ“, zaključio je Savić.

Kurtijeva „simbolika“

Saradnik Instituta „Musine Kokaljari“ Beljgzim Kamberi smatra da  albanska dijaspora sa Kosova daje najveću podršku Aljbinu Kurtiju uverena da će on vratiti red i pravdu na Kosovo.

Podsećajući da je Kurti i na prošlim izborima osvojio najviše glasova u dijaspori Kamberi kaže da su prema anketama dva ključna razloga za to: borba protiv korupcije i patriotizam.

„Različiti su razlozi zašto dijaspora glasa više za Kurtija. Prema anketama koje smo videli neki su rekli da je antikorupcijska politika Kurtija bila razlog zbog čega je dijaspora više glasala za njega. I dalje Kosovo percipiraju kao mestu gde se bori protiv korupcije“, ističe Kamberi za Kosovo onlajn.

Kao drugi bitan momenat navodi patriotizam dijaspore i događaje na severu Kosova.

„Oni percipiraju Kurtija kao čoveka koji je vratio suverenitet i zakone Kosova na sever. I to bi mogla da budu dva razloga. Ali, lično mislim da oni više glasaju za Kurtija zbog antikoruptivne simbolike koju on ima. Vide ga kao čoveka koji će vratiti nekakav red i više pravde na Kosovu. To je razlog“, smatra Kamberi.

Komentarišući ranije inicijative da dijaspora nije ni trebalo da glasa zato što ne zna pravu situaciju na Kosovu, ovaj analitičar kaže da je pitanje glasanja dijapora različito regulisano u svetu, pa i regionu.

„Poput Severne Makedonije ili Hrvatske, postoje različiti modeli kako dijaspora može da bude predstavljena i kako može da se glasa. Da li, kao u nekim državama, treba da ima rezervnu kvotu od tri ili pet poslanika iz dijaspore“, objašnjava Kamberi.

Naglašava da bi takođe trebalo da se otvori pitanje da li bi dijaspora trebalo da glasa samo na parlamentarnim izborima s obzirom da ne živi na Kosovu.

„U nekim državama dijaspora nema pravo da glasa na lokalnim izborima, a imaju na parlamentarnim“, precizira Kamberi.

Ipak ne očekuje da će do promene zakona doći uskoro zato što je pitanje glasova dijaspore i dalje „osetljiva tema“ i u centru pažnje vodećih albanskih partija.

„Vodeća stranka Kurtija to percipira kao nešto što je njihovo i sigurno Samoopredeljenje ne bi bilo spremno da priča o tome jer to vide kao pokušaj opozicije da ih oslabe. Trebalo bi da se reši na način koji bi bio prihvatljiv za sve dominantne stranke Albanaca. Kada se izbalansiraju glasovi dijaspore to bi onda otvorilo prostor da se ovaj problem reši, a mogu da se iskoriste različiti modeli koji postoje i unutar Evropske unije“, smatra Kamberi.

Ekonomija u drugom planu

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin smatra da je uverljiva pobeda Samoopredeljenja u dijaspori tokom proteklih izbora rezultat nacionalističkog narativa Aljbina Kurtija i činjenice da su za građane koji ne žive na Kosovu ekonomske teme u drugom planu.

„Ljudima koji žive u dijaspori i glasaju jeste prioiritet taj nacionalizam i to što Aljbin Kurti prvenstveno ne samo propagira, nego i gradi čitavu svoju kampanju i političko delovanje na širenju nacionalizma. Nažalost, to se prvenstveno reflektuje kroz šikaniranje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, kaže Miškeljin za Kosovo onlajn.

Objašnjava da Pokret Samoopredeljenje „osvaja“ dijasporu retorikom u kojoj fokus nije na ekonomskim problemima koji su primarni za prosečnog glasača na Kosovu.

„Znamo stanje čitave ekonomije, nedostatka borbe protiv korupcije, ali i same mere koje je uvela Evropska unija predstavljaju problem za punjenje budžeta. Sve to su problemi koji nisu primarni za ljude koji žive preko. I to jeste jedan od razloga zbog kojih je Aljbin Kurti i dobio veliku podršku u dijaspori“, smatra ovaj analitičar.

Kao bitan momenat izdvaja medijsko plasiranje narativa koji dijaspora želi da čuje.

„Dobrim delom deo biračkog tela Kurti je uspeo da ubedi u narativ koji je plasirao prvenstveno preko medija koji su pod njegovom kontrolom ili su mu naklonjeni. Taj narativ je bio dosta uspešan kod glasačkog tela u dijasporu jer im je to primarni fokus. Egzistencijalni problemi, ekonomija i borba protiv korupcije, nije nešto što ih pogađa u svakodnevnom životu jer oni žive u nekim uređenim sistemima. Sa te strane je to bio i njihov i najveći fokus kampanje Aljbina Kurtija pa je bilo prirodno da upravo najveći uspeh i doživi u tom delu biračkog tela“, naglašava Miškeljin.