Izlazak Severne Makedonije iz Otvorenog Balkana: Predizborna retorika ili realnost?

Otvoreni Balkan
Izvor: Kosovo Online

Kandidat za predsednika na izborima u Severnoj Makedoniji koalicije "VLEN" Arben Taravari poručio je da će, ukoliko dođe na vlast, zatražiti da ova zemlja napusti inicijativu Otvoreni Balkan. Sagovornici Kosova onlajn podsećaju da su ovakve izjave mogle da se čuju i ranije, a da ih sada ne treba tumačiti samo kao predizbornu retoriku, već i kao eho poruka albanskih lidera u regionu.

Taravari je nameru izlaska iz inicijative Otvoreni Balkan saopštio tokom predsedničke debate sa Bujarom Osmanijem, predsedničkim kandidatom DUI.

On je rekao da je Severna Makedonija na raskrsnici koja je važna za budućnost zemlje zato što se nalazi u, kako je opisao, trostrukoj krizi: ekonomskoj, političko-ustavnoj i etičko-moralnoj.

“Od mandatara kome ću predati mandat tražiću da se obezbedi većina poslanika, ali i dinamika za sprovođenje ustavnih promena i naravno kao predsednik zemlje, pozivajući se na član 121. Ustava, predložiću da se isključimo iz inicijative Otvoreni Balkan", kazao je Taravari.

Ova izjava je usledila samo nekoliko dana pošto je pomoćnik direktora Sektora za za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Bojan Stanić poručio da značajno raste interesovanje o slobodnom pristupu tržištu rada u okviru inicijative Otvoreni Balkan i to upravo radnika iz Severne Makedonije i Albanije.

O dobrim rezultatima ove inicijative u sredu je govorio i donedavni makedonski premijer i lider SDSM Dimitar Kovačevski.

On je istakao da je zahvaljujući Otvorenom Balkanu trgovinska razmena između tri zemlje, Srbije, Albanije i Severne Makedonije povećana, uspostavljen je sistem slobodnog kretanja radne snage i lakši je protok roba.

Objasnio je da je reč o originalnoj inicijativi koja potiče iz tri zemlje Zapadnog Balkana, a kao rezultat toga uvedene su zelene trake, uklonjen je veliki broj necarinskih barijera, usaglašene fitosanitarne kontrole, razjašnjene mnoge dileme i priznat i uspostavljen sistem za slobodno kretanje radne snage.

"Trgovina između Makedonije i Srbije povećana je za 50 odsto, razmena između Makedonije i Albanije povećana je za 40 odsto, a ukupna razmena između tri zemlje povećana je za 25 odsto. Ako pitate privrednike i kompanije da li se isplati, oni će reći da, ako pitate radnike, oni će reći da, a ako pitate političare, dobićete filozofiranje jer nemaju agendu", naveo je Kovačevski.

I sagovornici Kosova onlajn iz Skoplja, Tirane i Beograda nemaju dilemu da su političari ti koji “filozofiraju”.

Ocenjuju da je pokretanje teme izlaska Severne Makedonije iz inicijative Otvoreni Balkan deo predizborne retorike usmeren ka onom delu albanskih birača koji uvažava stavove albanskih političara u Prištini i Tirani.

Predsednik Evroatlantskog saveta Severne Makedonije Ismet Ramadani ocenjuje da je otvaranje pitanja daljeg učešća ove zemlje u inicijativi Otvoreni Balkan namera opozicionog albanskog fronta u koaliciji "VLEN" da tokom predizborne kampanje tako privuku birače koji su naklonjeni stavovima kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

“Normalno je da, čim Berlinski proces profunkcioniše, Otvoreni Balkan ne može da mu bude pandan u smislu finansijske moći, projekata koji mogu doći iz EU... I to prihvataju građani, posebno albanski birači, posebno oni iz redova koalicije ‘VLEN’, jer znamo i stavove Aljbina Kurtija o Otvorenom Balkanu i mislim da je Taravari pogodio trenutak i cilj koji idu u njegovu korist”, smatra Ramadani.

Ističe da se na ovaj način opozicioni albanski blok jasno suprostavlja svojim glavnim oponentima, partiji DUI.

“Postoji mišljenje da je DUI bio deo vlade kada se desio Otvoreni Balkan i da su ministri DUI takođe učestvovali na tim sastancima. Zato se stiče indirektan utisak da se DUI i dalje zalaže za inicijativu Otvoreni Balkan, mada mislim da se i oni polako povlači, s obzirom da je Edi Rama u svojoj izjavi rekao da je sada kada je Berlinski proces već u toku, prošlo vreme za inicijativu Otvoreni Balkan”, kaže Ramadani.

Ramadani kaže da niko na prostoru Zapadnog Balkana ne može da se protivi otvaranju granica, posebno ukoliko nije protivno načelima EU i SAD, ali da za razliku od inicijative Otvoreni Balkan, Berlinski proces nudi koncept za sve zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo.

“Čak bih rekao da je ovde najbolnija tačka Kosovo, s tim što je Kosovo ravnopravan učesnik u Berlinskom procesu i unutar zemljalja Zapadnog Balkana. Normalno je da ga Albanci bolje prihvataju”, naglasio je Ramadani.

Ramadani smatra da bez obzira što će najavljeni Plan rasta EU za Zapadni Balkan polako istisnuti u drugi plan, inicijativa Otvoreni Balkan treba da nastavi da postoji.

“Ne mora da se zove Otvoreni Balkan, ali treba da se nastavi ta komunikacija trgovine i lakšeg prelaska granica. Sve to ide u prilog pojednostavljivanju prelaska granice. Mislim da to treba prihvatiti. To više ne treba zvati Otvoreni Balkan, već otvorene granice između Zapadnog Balkana. Uostalom, bivši premijer Kovačevski je jednom dobro rekao da kada smo mi bili Jugoslavija nije bilo granica u svim ovim zemljama, a ovde smo čak bili ispred Evropske unije, jer EU još nije ušla u slobodne granice, a da je, ako se vrati, dovoljno da bude kompatibilan i komplementaran sa kriterijumima i standardima EU”, zaključuje Ramadani.

Profesor političkih nauka i programski direktor Instituta za politička istraživanja iz Skoplja Vladimir Božinovski ocenjuje da ne vidi razlog zbog čega bi Severna Makedonija izašla iz inicijative Otvoreni Balkan, a da bi svaki takav predlog trebalo da podrazumeva i argumentovano objašnjenje.

“Da bi Makedonija napustila inicijativu, trebalo bi da se slože svi relevantni politički faktori. Da bismo to postigli, treba da imamo argumente i da o tim argumentima raspravljamo, da uključimo stručnu i intelektualnu javnost. Ako ima štete, onda možemo da razgovaramo, a za sada ne vidim ništa loše”, kaže Božinovski.

Nema sumnju da je reč o predizbornom obećanju upućenom određenom delu biračkog tela, ali upozorava da bi i takva obećanja trebalo da prati odgovarajuća argumentacija zato što je reč o odlukama koje imaju veze sa članstvom države u međunarodnim organizacijama ili partnerstvima.

“Treba da se pruži objašnjenje zašto je dobro da Makedonija napusti inicijativu Otvoreni Balkan, odnosno koji su negativni uticaji koje Makedonija trpi članstvom u samoj inicijativi. S obzirom na to da to još nismo čuli, ili bar ja nisam, to je za sada samo predizborno obećanje. Potrebni su nam argumenti zašto bismo ušli ili izašli iz inicijative. Ta inicijativa, čak i ako ne donosi nikakvu korist državi, a država koristi, ako nema štete, zaista ne vidim razlog zašto bi se od nje odustalo Nadam se da će, ako bude insistirao na tome, Taravarija morati dalje da objašnjava koristi ili štetu koju bi Makedonija imala od odustajanja od ove inicijative”, ističe Božinovski.

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo iz Beograda Stefan Vladisavljev naglašava da ne postoji mehanizam da se neka zemlja isključi iz inicijative Otvoreni Balkan zato što je to “koalicija voljnih” čija je suština ostvarenje zajedničkih ciljeva.

“Otvoreni Balkan i mehanizam Otvorenog Balkana podrazumevaju da je to inicijativa koalicije voljnih. Učešće nekih država iz regiona zavisi ko je na vlasti i da li je ona snaga koja je na vlasti raspoložena da dalje podstiče regionalnu saradnju na ovaj način”, kaže Vladisavljev.

Ističe da ovakav model saradnje između država nema mehanizam isključivanja druge strane.

“Da bi Severna Makedonija uopšte uzela u razmatranje isključivanje iz Otvorenog Balkana, taj kandidat najpre mora da pobedi na izborima što je nešto što ostaje da se vidi koliko je realno. Nakon toga treba da prestane da sarađuje ne samo sa Srbijom već i sa Albanijom i da na taj način sebe isključi. Ne postoje mehanizmi isključivanja druge strane. Severna Makedonija bi u tom slučaju morala to da uradi za sebe, odnosno budući predsednik bi morao da povuče državu iz mehanizma saradnje i da taj postupak logičkim sredstvima i opravda”, objašnjava Vladisavljev.

Dodaje da poruku Taravarija treba tumačiti kroz prizmu predizborne izjave opozicionog političara iz manjiske zajednice.

Ipak, upozorava da je njen “eho” prvenstveno usmeren prema Srbiji.

“Kao i u svakoj političkoj kampanji između onoga što se kaže i onoga što će se sutra sprovesti u delo mora da prođe dosta koraka i vremena te bih ovo tumačio kao političku izjavu pojedinca, a kontekst te izjave možemo tumačiti na različite načine. Svakako se čini da je suprotno onome što je trenutna politička orijentacija Srbije i odnos koji je Srbija izgradila kroz Otvreni Balkan sa državama u susedstvu”, smatra Vladisavljev.

Na pitanje da li ovu izjavu treba povezati sa prethodnim tvrdnjama albanskog premijera Edija Rame da je Otvoreni Balkan ispunio svoju misiju, Vladisavljev se vraća na suštinu ove inicijative - okupljanje zemalja regiona oko zajedničkog cilja.

“Dokle god postoji zajednički cilj on je otvoren za sve države regiona da se oko njega okupe. I kroz Otvoreni Balkan incijative mogu biti sprovedene od strane dve, tri ili svih država Zapadnog Balkana koje su zainteresovane za učešće u ovom procesu”, naglašava Vladisavljev.

Dodaje da u praktičnom smislu to znači da bilo koja država, članica ove inicijative može da preskoči ili prihvati neke od uspostavljenih modela saradnje.

“To tehnički znači da bi Severna Makedonija ili bilo koja druga država iz regiona mogla i da preskoči neke od modaliteta saradnje koji su uspostavljeni kroz Otvoreni Balkan ili da možda aktuelna vlast ne želi da se aktivno uključi, ali da bi neka sledeća u bilo kojoj državi želela da uzme učešće u okviru ove inicijative”, ističe Vladisavljev.

S druge strane, politički analitičar portala Politico iz Tirane Alfred Ljelja nema dilemu da predsednički kandidat albanskog opozicionog bloka Arben Taravari pokušava da se nametne kao “Aljbin Kurti Severne Makedonije”.

“Taravari je shvatio da je model Kurtijeve suverenističke i antisrpske politike imao izborni rezultat, uticaj, na Kosovu, a to želi da ponovi u Severnoj Makedoniji. Dakle, on ima za cilj da bude ‘Aljbin Kurti’ Severne Makedonije”, kaže Ljelja.

Ovaj analitičar naglašava da je reč o izbornoj retorici koja prati stavove i politiku kosovskog premijera.

“Mislim da je glavni razlog za ovo obećanje to što Taravari misli da ima izbornu korist. Svaki političar ima na umu biračko telo kada daje izjave. Taravari smatra da bi takvo obećanje moglo da mu donese više glasova na sledećim izborima. Ne vidim drugi razlog, osim ako bi to moglo da bude ‘diverzija’ iz razloga koje samo on zna, a koje možemo razumeti samo u budućnosti“, navodi Lljelja.

Ističe da je najveća dilema koliko će albanska koalicija "VLEN" dobiti glasova jer će to odlučiti i uticaj ovog bloka u postizbornim koalicijama.

„Taravari može da utiče i uslovljava najvećeg partnera u koaliciji samo ako je na poziciji ‘king mejkera’, odnosno onaj koji odredjuje ko će biti u vladi. U svakom slučaju, ne vidim Taravarija kao velikog partnera, već kao jednog od malih partnera. Čini se da mu je veoma teško da uslovljava svoje makedonske partnere da promene svoju politiku. To je jednačina sa nekoliko nepoznatih”, ističe Ljelja.

Analizirajući ovu “matematiku sa više nepoznatih”, Ljelja kaže da deo stranaka u Severnoj Makedoniji “ide na kartu” da inicijativa Otvoreni Balkan nije zaživela na prostoru celog Zapadnog Balkana zbog čega mnogo smatraju da je to “inicijativa Srbije”.

Zato, smatra Ljelja, albanskim biračima ovakvo obećanje deluje primamljivo.

“Na prvi pogled lici na ‘seksi’ obećanje, igra se sa Otvorenim Balkanom, koji je prihvaćen u samo polovini zemalja Zapadnog Balkana, pa čak i manje. U tu inicijativu uključene su samo Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Izgleda da je nedavno čak i Edi Rama napravio korak unazad, pa su ostale samo dve zemalje, koji su posveceni ovoj inicijativi. Time Otvoreni Balkan više liči na inicijativu Srbije. Zbog toga je veoma važno kakav će biti odnos Severne Makedonije prema ovoj inicijativi. Iz tog razloga sam rekao da je ovo jednačina sa nekoliko nepoznatih“, naglasio je Ljelja.

Potpredsednik Partije makedonaca u Albaniji Endri Fetahu ocenjuje da inicijativa Otvoreni Balkan daje konkretne rezultate i da najave o mogućem napuštanju Severne Makedonije treba posmatrati isključivo kroz prizmu predizborne retorike.

“Ne verujem da bilo koja politička partija u Severnoj Makedoniji može da ima interes da bude protiv politike Evropske Unije i SAD. Kao što znamo, Otvoreni Balkan su podržala ova dva partnera i mislim da albanskim političarima u Severnoj Makedoniji ne ide dobro ako se suprotstavljaju politici ovih saveznika”, kaže Fetahu.

Naglašava da politika jedne države ne zavisi od volje pojedinaca, pa tako ni odluka o izlasku Severne Makedonije iz inicijative Otvoreni Balkan.

„Politika jedne države ne zavisi samo od volje ili želje pojedinca. To su državne politike koje zahtevaju dublju koordinaciju jer Otvoreni Balkan već godinama funkcioniše na osnovu nekoliko sporazuma između Albanije, Srbije i Severne Makedonije. To znači da kršenje ovih sporazuma ne dolazi bez troškova“.

Fetahu ipak ne veruje da bi ovakva retorika albanskih političara mogla da ugrozi napredak Severne Makedonije, a posebno ne njen teritorijalni integritet.

“Tokom svih ovih godina, albanska zajednica u ovoj zemlji bila je faktor stabilnosti. Tamošnji Albanci su veoma svesni da su građani te zemlje i da su normalno posvećeni dobrobiti te zemlje. Naravno, postoje trenuci kada će se zbog predizbornih kampanja, da bi se dobio koji glas više, davati populističke izjave. Normalno, sve stranke daju populističke izjave uoči izbora, ali je do sada vrlo malo njih te izjave praktično sprovelo u delo”, objašnjava Fetahu.

On kaže da je makedonska zajednica u Albaniji od početka bila za Otvoreni Balkan zato što je u njoj prepoznala šansu da lakše rade, studiraju ili posluju sa ostalim članicama inicijative.

„Mi, kao makedonska manjina u ovoj zemlji, podržali smo vladinu politiku za Otvoreni Balkan jer je bila u korist pripadnika naše manjine koji rade, studiraju ili posluju sa ove dve zemlje, Severnom Makedonijom i Srbijom. Dobrodošla je inicijativa. Ove inicijative približavaju balkanske zemlje, a ako imamo za cilj da uđemo u Evropu, to je prvi korak”, zaključio je Fetahu.