Jačanje saradnje Turske i Kosova: Šta su interesi Ankare na Zapadnom Balkanu?

Nepunih nedelju dana pošto je donirala KBS-u milion dolara, ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan posetio je juče Kosovo. I dok neki mediji spekulišu da se iza svega krije nedavno hapšenje kosovskog Albanca optuženog da je špijun izraelskog Mosada, za sagovornike Kosovo onlajna ta poseta je dokaz da su odnosi Turske i Kosova u zamahu i da odražavaju jasne interese Ankare da učvrsti i proširi svoju „meku moć“ na prostoru Zapadnog Balkana.

Piše: Arsenije Vučković

„Građani Kosova nisu samo prijatelji Turske, već su i njihova braća i sestre. Želimo da se snažne veze među nama razvijaju na najbolji mogući način", izjavio je juče turski Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan

Predsednik Tajip Erdogan je 2013. godine bio mnogo precizniji.  

"Draga braćo i prijatelji, imamo zajedničku istoriju kulture i civilizacije. Nemojte zaboraviti, Turska je Kosovo i Kosovo je Turska, mi smo toliko bliski tako da je i autor turske himne, Mehmet Akif Ersoj sa Kosova, iz Peći", poručio je 2013. godine u Prizrenu predsednik Turske Tajip Erdogan.

Deset godina kasnije Kosovu je isporučena prva tura vojnih dronova „bajraktar“.

"U arsenal naše vojske dodali smo bespilotne letelice Bajraktar ​​TB-2 koje smo kao vlada kupili od Turske. Za dve godine vladavine povećali smo broj vojnika za preko 80 odsto, a budžet za vojsku za više od 100 odsto. Kosovo je sada bezbednije nego ikada", kazao je tada premijer Aljbin Kurti.

U međuvremenu, Turska je snabdela Kosovo i protivoklopnim raketnim vođenim sisteima dometa četiri kilometara, minobacačima 120 milimetara, raznim tipovima pešadijskih vozila...

"Turska i Kosovo grade bratstvo po oružju u ovom trenutku“, poručio je početkom ove godine za Kosovo onlajn vojni analitičar Aleksandar Radić.

Naoružavanje Kosova, istakao je, deo je šireg političkog projekta kojim Turska gradi most i mostobran prema zemljama Zapadnog Balkana, tamo gde procene da im je politički oportuno.

Kao svojevrsni „mostobran“ mogla bi da se protumači i prošlonedeljna donacija od milion dolara Kosovskim bezbednosnim snagama.

„Ova donacija je deo programa spoljne vojne podrške turske vlade. Odnosi naše dve zemlje su uvek bili na najvišem nivou i doprinos Republike Turske u podizanju kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga je kontinuiran, kako u pogledu obuke, tako i u pogledu vojne opreme“, naglasio je ministar odbrane Ejup Maćedonci.

Neosmanizam i soliranje

Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković smatra da je naoružavanje Kosova način da Turska ojača svoju neoosmansku strategiju na Zapadnom Balkanu i da u mnogim segmentima „solira“ u odnosu na EU i Nato.

„Time zapravo Turska šalje poruku da jača svoje veze sa Kosovom i sa muslimanskim državama na Balkanu. I to je neka politika neosmanizma u 21. veku gde Turska pokušava da nađe partnere i da ojača svoje prisustvo na Balkanu. Tu su pored Kosova i Albanija i BiH, ali ono što je posebno važno za Kosovo jeste da se turski interesi, iako jedna članica Natoa, ne poravnavaju često sa interesima EU i Natoa na samom području Kosova i Metohije, i na taj način čini mi se da Turska malo i solira i pokušava na svoju ruku da igra u većem uticaju na Balkanu“, kazao je Pavković za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima „soliranje“ Turske u ovom trenutku najviše odgovara premijeru Aljbinu Kurtiju.

„To soliranje se ogleda pre svega u podršci za vladu u Prištini i za sve jednostavne poteze koje vlada vuče. Dakle, to su poteze koje je osudila i Europska unija, i Kvinta, i SAD, sve glavne članice Natoa, a Turska je podržava i radi na jačanju vojske Kosova. Samim tim to su suprotni, različiti interesi. Na taj način, Kurti je trenutno neophodna podrška sa strane. S obzirom na to da ne može da je dobije nigde na Zapadu, Turska mu u ovom trenutku dolazi kao idealan partner.

Samim tim i Turska je tu videla priliku da ojača odnose sa Kosovom i samim tim ojača svoje prisustvo i na Kosovu i na Balkanu u celosti“, kaže Pavković. 

Posledice (ne)integracija

O neoosmanizmu i aspiracijama Turske na Zapadni Balkan razmišlja i politički analitar iz Prištine Afrim Hoti.

„Može se govoriti o neoosmanizmu. To je uticaj Turske na Balkanu. Ako se vratimo u istoriju vidimo prisustvo Turaka na Balkanu. Dok Balkan gleda ka EU integracijama, u isto vreme, zbog brojnih prepreka sa kojima se suočava na tom putu, za neke zemlje, pre svega Kosovo i BiH, kao druga opcija se vidi mogućnost potpadanja pod uticaj Turske. Srbija je tu u drugačijoj poziciji i od toga ima najviše koristi. Kao jednu od najvećih zemalja, Turska je vidi kao pravog i najozbiljnijeg partnera na Balkanu“, kazao je Hoti za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da su odnosi Turske i Kosova istorijski, kulturni i verski.

„Mislim da su odnosi Turske i Kosova istorijski. Svi mogu da govore o istorijskim aspektima, kao i o kulturnim, verskim stranama i svemu, ali pored toga ja vidim i ekonomsku saradnju i ekonomske mogućnosti koje obe zemlje razvijaju poslednjih decenija i poslednjih godina“, kaže Hoti za Kosovo onlajn.

On je naglasio da Turska doprinosu Kosovu i u drugim aspektima i apostrofira sektor bezbednosti.

„Kosovske bezbednosne snage smatraju se najbližim partnerima uporedo sa zapadnim zemljama“, naglasio je Hoti.

Istorija i „meka moć“

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenjuje u razgovoru za Kosovo onlajn da Turska ima veoma razvijenu „meku moć“ na prostoru Zapadnog Balkana, a da je sve bliža saradnja i sve otvorenije naoružavanje Kosova rezultat politike koja traje poslednjih 15 godina.

„To je nastavak odnosa koji se razvija već 15 godina. Turska je od samog početka bila među prvim zemljama koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost. Turska pomaže razvoj kapaciteta u sistemu odbrane kroz ustupanje i prodaju različitih oklopnih vozila za potrebe oružanih snaga, pa do sada sve sofisticiranijih sistema poput ’barjaktara’“, ističe Savković.

Naglašava da Turska na prostoru Zapadnog Balkana ima dva ključna interesa.

Prvi je, ističe, da ceo region uđe u Nato.

„Dugo već proklamovani interes Turske jesu evro-atlanske integracije, zaokruženje, ulazak celog Zapadnog Balkana u Nato. Jer, Nato je zapravo za Tursku taj okviru jer kao što znamo ona nema nekih velikih izgleda da postane članica EU u skorijoj budućnosti“, smatra Savković.

Kao drugi ključni interes Turske navodi utvrđivanje njenog uticaja u regionu koji sprovodi kroz jačanje ekonomskih, obrazovnih, kulturnih i istorijskih veza.

„Turska uvek ističe mir, stabilnost, dobre međudržavne i međuetničke odnose. Često se poziva na svoje nasleđe, koje jeste jedan, da kažemo, važan faktor identifikacije. Turska ima veoma razvijenu meku moć na prostoru Zapadnog Balkana, jednu moć privlačenja, zahvaljujući i svom obrazovnom sistemu koji veliki broj mladih ljudi pohađa. Isto tako, vrlo razvijenoj ekonomiji, ali i tom istorijskom nasleđu. Turska na jedan dosta pametan način pomaže obnovu različitog kulturnog nasleđa. I najzad, kroz ekonomsko prisustvo. Konkretno sa Prištinom, Turska je sedmi ekonomski partner i ona zapošljava oko 10.000 ljudi koji žive na prostoru Kosova“, naglašava Savković.

Prema njegovim rečima nedavna donacija od milion dolara za proširenje „kapaciteteta“ KBS- a predstavlja iznenađenje samo u delu što Ankara želi podjednako dobre odnose i sa Prištinom i sa Beogradom.

„Uzimajući u obzir dosta dobre odnose Ankare i Beograda neko bi mogao da  kaže da ovo sad deluje kao jedna vrsta problema za Beograd. Ali, verujem da će Ankara nastaviti da vodi računa o tome da i sa Beogradom, koliko je moguće, zadrži dobre odnose“, ocenjuje Savković.

Dodaje i da u nabavci vojne opreme i naoružanja ne treba zaboraviti da je, kao u slučaju „bajraktara“ reč o privatnoj firmi u okviru namenske industrije Turske koja se rukovodi profitom, a da je njihovom nabavkom Kosovo poslalo poruku da prati trendove „modernog ratovanja“.

„To je jedna platforma, ako govorimo o 'barjaktaru' koja se izvozi u više zemalja sveta. Smatra se jednom od najboljih na svetu u ovom trenutku. Toliko dobrom da je čak i Srbija razmišljala, ne znam da li razmišlja i dalje, da je nabavi. Prati se trend gde sve oružane sile koje to mogu, gledaju da nabave platforme, bespilotne letilice sa kojima mogu da dejstvuju. Vidimo da u Ukrajini jedna od najvažnijih lekcija jeste zapravo značaj takvih platformi i koliko su one promenile moderno ratovanje“, objašnjava Savković.

Ipak, ne smatra da bi naoružavanje Kosova, ali i sve veći uticaj Turske na Zapadnom Balkanu nužno mogao da proizvede i dodatne tenzije u regionu.

„Ne mislim nužno. To je prosto jedan, da kažem, složen, jedan miks odnosa, ako hoćete, gde imate i puno saradnje, konkurencije, suprostavljenih stavova po nekim pitanjima, ali ne vidim nužno da je to konflikt, da je to budući izvor konflikta“, zaključuje Savković.