Jednostrane akcije i reakcija EU: Prete li Prištini nove kaznene mere?

Za predstavnike srpske zajednice na Kosovu gotovo naučno zasnovana skepsa: sa Trećim Njutnovim zakonom nešto nije u redu. Ukoliko svaka akcija proizvodi reakciju zašto je izostala iz EU nakon jednostranih poteza Prištine u srpskim institucijama južno od Ibra.
Doduše, u nedavnom pismu svim relevantnim organizacijama umesto fizike, predstavnici Srpske liste više su pominjali medicinske termine i zatražili od svih međunarodnih faktora na Kosovu „umesto anemičnih saopštenja - hitnu i opipljivu reakciju“. Nema tu puno veze sa fizikom ili medicinom, reč je o nešto komplikovanijoj matematičkoj jednačini bez nepoznatih, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Arsenije Vučković

Kada je 3. juna 2023. godine Evropska unija uvela sankcije Kosovu razlog su bile jednostrane akcije na severu. Od tada je istih ili sličnih poteza vlasti u Prištini bilo toliko da ih je teško i pobrojati.

Ukidanje 35 srpskih institucija južno od Ibra 15. januara poslednja je u nizu koja je izazvala još jednu lavinu oštrih saopštenja svih relevantnih međunarodnih činilaca na Kosovu.

EU je poručila da se zatvaranje struktura koje podržava Srbija protive obavezama prema EU u okviru procesa normalizacije.

„Kosovo mora da pokaže i ostane dosledno svojim obavezama u okviru dijaloga koji uz podršku EU i svom nedavnom ponovnom opredeljenju za njega“, saopšteno je iz EU.

Ambasada SAD u Prištini je bila još oštrija.

„Akcije Vlade Kosova da zatvori institucije kojima upravlja Srbija direktno i negativno utiču na građane Kosova - etničke Srbe i druge zajednice - i mogle bi potkopati težnje Kosova da se pridruži evroatlantskoj zajednici“, naveo je u pisanoj izjavi za Kosovo onlajn portparol Ambasade SAD u Prištini.

„Kada jedno telo deluje na drugo silom akcije, tada i drugo telo deluje na prvo silom reakcije. Te sile imaju isti intenzitet i pravac a suprotan smer“, definicija je Zakona akcije i reakcije Isaka Njutna.

Na ovu lekciju koja se uči još u osnovnoj školi, predstavnici Srpske liste podsetili su međurodne faktore na Kosovu 17. januara.

„Amabasorima Kvinte, EU, Oebsa i šefici misije Unmik upućeno je pismo u kome smo jasno ukazali na opasnost ovakvih akcija koje imaju za cilj progon svega srpskog sa Kosova, ugrožavanje opstanka srpskog naroda, te zahtevali hitnu i opipljivu reakciju protiv ovakvog delovanja Kurtijevog režima, a ne anemična saopštenja koja u Prištini niko ne shvata ozbiljno“, navodi se u saopštenju Predsedništva Srpske liste nakon gašenja srpskih institucija južno od Ibra.

Odgovor još čekaju.

I kosovski zvaničnici čekaju odgovor - ali kada će sankcije biti ukinute.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani veruje da će to biti tokom predsedavanja Poljske Savetom EU koje je počelo 1. januara.

„Došlo je vreme za davanje statusa kandidata i ukidanje nepravednih mera EU protiv naroda Kosova“, navela je Osmani u čestitki.

Jasne poruke

Umesto ukidanja mera, pravnik Milan Antonijević smatra da bi Kosovo zbog jednostranih akcija trebalo da čuje jasne poruke i oseti mnogo jači pritisak zemalja koje ga najsnažnije podržavaju.

„Moguće da se sada malo koristi odsustvo američke administracije u narednim nedeljama, ali Kosovo ni na koji način ne bi trebalo da dobije bilo kakvu podršku, već zaista mora osetiti jedan vid jačeg pritiska. Ne samo verbalnog, ne samo u izjavama, već i u nekim merama koje mogu ići i na Plan rasta i na mnoge druge tačke koje su značajne i za kosovsku ekonomiju, za kosovske građane i za unapređenje njihovih prava i bilo kakvog statusa kada govorimo o približavanju Evropskoj uniji“, izjavio je Antonijević za Kosovo onlajn.

Antonijević kaže da bi samo jasne poruke Prištini od strane zemalja koje joj pružaju najjaču podršku mogle da promene kurs jednostranih akcija.

„Zaista mislim da bi samo jasne poruke zemalja koje pružaju najjaču podršku Prištini, poput Nemačke i nekih drugih, mogle napraviti neki efekat. Sa ovim jasnim obraćanjem, ipak dosta oštrim saopštenjima, naravno da nekako pomerate i prištinsku javnost i nadam se, dugoročno, i samu političku scenu na Kosovu da ne mogu na ovakav način imati jednostrane mere, da je to nešto što se EU od početka bori, ujedno i SAD“, poručuje Antonijević.

Uveren je da je podizanje tenzija način na koji se na Kosovu dobijaju glasovi i da je to jasno svima koji su odlučivali o uvođenju kaznenih mera Prištini juna 2023. godine.

„Nažalost, pokazalo se da podizanjem tih tenzija dobijaju glasovi u Prištini. To nije dobro na bilo koji način i mislim da je to jasno i EU i Evropskoj komisiji, svima koji mogu uvoditi bilo kakve mere Kosovu. Ali, drugih mehanizama nema. Imate određeni nivo sankcija koje možete uvoditi, najavljivati neke recipročne mere, ali ovde sama kosovska politika to nažalost donosi“, precizira Antonijević.

Uzrok su, smatra, i dalje jako loši odnosi Srba i Albanaca zbog kojih pritisci na Srbe u kosovskoj javnosti donose glasove.

Nada se da će se to uskoro promeniti.

„Nadam se vrlo uskoro jer smo svi osuđeni da živimo u istom regionu, a dobijanje glasova na nečijoj tuđoj patnji nije ni na koji način ni moralan ni bilo kakav kvalitetan čin“, zaključuje Antonijević.

Negodovanje EU

Ipak, politički analitičar Nedžmedin Spahiu bez obzira na oštre reakcije Evropske unije ne veruje da bi Kosovu mogle da budu uvedene nove kaznene mere, a da su postojeće rezultat negodovanja zbog dosadašnjih postupaka vlade.

„Ne verujem. Činjenica da sankcije još postoje je znak negodovanja Evropske unije prema postupcima Vlade Kosova“, kazao je Spahiu za Kosovo onlajn.

EU je oštro reagovala nakon zatvaranja srpskih institucija južno od Ibra, ali Spahiu kaže da je Vlada Kosova to morala da uradi kako bi obezbedila ravnopravno predizbornu kampanju za sve stranke koje predstavljaju srpsku zajednicu.

„Ono što je tokom kampanje urađeno od strane vlade je učinjeno zato što su primetili da u kampanji Srpska lista ima prednost u odnosu na ostale političke stranke Srba na Kosovu upravo zbog toga što ima podršku tih pararelnih struktura, odosno institucija Srbije koje su na Kosovu. Kasno su se setili da bi trebalo to ukinuti da bi trka između političkih subjekata koji predstavljaju Srbe na Kosovu bila ravnopravnija, fer i korektnija“, kaže Spahiu.

Spahiu dodaje da ne treba očekivati nove akcije prištinskih vlasti usmerena na srpske institucije, ali da je izvesno da treba da usledi izbor direktora bolnica i rektora Univerziteta.

„Sve što je u okviru Ustava i zakona mislim da je urađeno. Ono što je preostalo je imenovanje direktora bolnice i rektora univerziteta, a što je u nadležnosti predsednika opštine Severna Mitrovica i Gračanica. Ali, ne verujem da će se to uraditi sve dok ovi gradonačelnici nemaju puni legitimitet“, zaključuje Spahiu.

„Soft taktika“

U nove sankcije ne veruje ni saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković.

U razgovoru za Kosovo onlajn ističe da bez obzira na oštru reakciju na jednostrane akcije vlasti u Prištini južno od Ibra ipak ne očekuje da će EU uvesti dodatni paket sankcija Kosovu.

„Kada govorimo o nekom novom paketu mera mislim da to u ovom trenutku nije izvesno imajući u vidu da EU nije spremna, ne želi da zaoštrava dodatno situaciju ni sa Prištinom ni generalno sa državama Zapadnog Balkana. Više se ide na otopljavanje odnosa, na prioritizaciji politike proširenja, na otvaranju dodatnih instrumenata finansijske podrške“, kaže Pavković.

Uveren je da će EU pokušati sa „soft taktikom“ - odobrovljavanja, zato što se pokazalo da sankcije, u slučaju Kosova, proizvode suprotan efekat.

„Verujem da će EU više ići sa tim ’soft’, lakim merama u smislu da se obezbeđuju sredstva ne bi li se odobrovoljile vlade, a ne kažnjavanje. Pokazalo se zapravo da je kažnjavanje u slučaju Kosova imalo apsolutno suprotan efekat gde je nakon uvođenja mera kosovska vlada dodatno zaoštrila situaciju i podizala tenzije“, ističe Pavković.

Komentarišući zahteve da mere budu ukinute, ovaj analitičar sumnja da će EU o tome raspravljati pre formiranja nove vlade.

„Mere su na snazi od juna 2023. i krajem prošle godine smo imali inicijativu za ukidanje. Međutim, vlada u Prištini je nastavila sa jednostranim merama i stigle su nove osude. Samim tim mislim da je stavljeno ad akta glasanje o ukidanju mera. To neće biti tema sve dok se ne završe izbori na Kosovu, formira nova vlada i onda vidi kojom dinamikom napreduje proces“, uveren je Pavković.

Kaže da je dodatno pitanje i koje bi nove mere urodile plodom, ako ove koje su na snazi ne daju rezultate.

„I to je pitanje pre svega za političare u Briselu i države EU, ali i one koje su zainteresovane za dijalog, da se razviju konkretne politike koje mogu da pokažu rezultate na terenu jer ukoliko se nastavi ovim tempom koji imamo u zadnje dve-tri godine prosto ne da se ne može očekivati napredak u normalizaciji odnosa i dijaloga Beograda i Prištine, već sasvim suprotno, mogu se očekivati dodatne tenzije koje niko ne može da predvidi čime mogu da rezultuju“, naglašava Pavković.

Uveren je da će kosovski premijer, ukoliko ne dođe do ozbiljnih promena međunarodnih aktera, nastaviti sa jednostranim akcijama.

To bi, smatra, umesto EU - mogla nova američka administracija.

„Rekao bih da su SAD te koje su uvek imale mnogo veći uticaj u Prištini nego sama EU. Imali su mnogo bolje mehanizme kontrole s obzirom da SAD ima i svoj kontigent vojske u okviru Kfora i prosto mnogo više pritiska mogu da izvrše na Prištinu“, precizira Pavković.

Američka administracija na čelu sa Džosefom Bajdenom nije pokazala želju da se time bavi, ali Pavković promene očekuje od novih ljudi u Beloj kući i činjenice da Ričard Grenel ima zadatak da se bavi različitim žarištima u svetu.

„Imajući u vidu da je Ričard Grenel ponovo u administraciji koji je veoma zainteresovan za Kosovo i sada ima tu funkciju u okviru Bele kuće da će se baviti različitim žarištima u svetu, a time se može smatrati i Kosovo i Metohija, tu možda možemo očekivati da se Amerikanci malo više uključe. Samo je pitanje koliko će potezi Vašingtona biti kordinisati sa Briselom i koliko će zapravo tu Brisel izgubiti kredibiliteta“, upozorava Pavković.