Kakav DSK „odgovara“ Kurtiju i da li previranja u toj stranci vode Kosovo ka novim izborima?

Previranja u DSK mogu Kosovo ponovo odvesti na izbore do kraja godine, ali ono u čemu se slažu sagovornici Kosovo onlajna, jeste činjenica da ukoliko dođe do promene rukovodstva i bude smenjen aktuelni lider Ljumir Abdidžiku, to će staviti tačku na bilo kakav dogovor između DSK i Samoopredeljenja.

Piše: Veljko Nestorović 

Iz Samoopredeljenja su u više navrata napominjali da veruju u dogovor sa DSK, ali čak i ako Abdidžiku ostane na čelu stranke, on trenutno ne može da računa na podršku svih svojih poslanika u kosovskoj Skupštini.

Mnogi vide i aktuelnog gradonačelnika Prištine Perparima Ramu kao mogućeg novog lidera DSK. A kome više odgovaraju novi izbori i da li premijer u tehičkom mandatu Aljbin Kurti gura Kosovo ka izborima u decembu je tema kojom se i ranije bavio Kosovo onlajn.

Procedura je, prema tumačenju Ustavnog suda, jasna: rok za konstituisanje Skupštine Kosova je do 7. avgusta, kada počinje rok od 30 dana za formiranje Vlade Kosova i rok od 60 dana za izbor novog predsednika. U međuvremenu biće poznato i da li će DSK dobiti novog lidera ili će zadržati Abdidžikua.

Vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju saopštila je danas da će konstitutivna sednica Skupštine Kosova biti održana 6. avgusta u 10 časova.

Politički analitičar Armend Demaku za Kosovo onlajn kaže da Ljumir Abdidžiku i Vjosa Osmani deluju kao politički sateliti Pokreta Samoopredeljenje unutar DSK i da svojim postupcima slabe stranku i nanose joj štetu iznutra.

Kako objašnjava, cilj Aljbina Kurtija jeste da izazove podele unutar DSK i, preko Ljumira Abdidžikua i Vjose Osmani, nezadovoljstvo članova i pristalica stranke pretvori u glasove za Pokret Samoopredeljenje.

„Ako Ljumir Abdidžiku ostane na čelu DSK, verujem da bi to bila loša vest za stranku. Međutim, čak i ako ne bude ponovo izabran, postoji mogućnost da zajedno sa Vjosom Osmani pokrene novu političku inicijativu. Po mom mišljenju, i to bi predstavljalo štetu za DSK, iako manju nego njegov eventualni ostanak na čelu stranke“, kaže Demaku.

Naš sagovornik ističe da Ljumir Abdidžiku više služi političkim interesima Aljbina Kurtija nego interesima stranke koju predvodi.

„DSK bi trebalo što pre da preispita trenutnu situaciju i stabilizuje svoje redove. Kao što je, po mom mišljenju, Vjosa Osmani u prošlosti nanela značajnu političku štetu DSK, tako bi i Ljumir Abdidžiku mogao da nanese sličnu štetu ukoliko se situacija ne reši mudro i blagovremeno. DSK raspolaže brojnim iskusnim, uglednim i dokazanim političkim ličnostima koje mogu da obnove i ojačaju stranku. Međutim, po mom mišljenju, ni Ljumir Abdidžiku ni Vjosa Osmani ne predstavljaju rešenje za vraćanje DSK na put političkog uspeha“, zaključuje on.

Ono što Kurtiju definitivno ne odgovara jeste konsolidacija Demokratskog saveza Kosova (DSK), kaže u razgovoru za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić.

Kako ističe Gogić, ako posmatramo Kurtijeve interese, oni se mogu sagledati iz dva ugla – kratkoročnog i dugoročnog.

„Ukoliko bi DSK dobio rukovodstvo koje bi uspelo da povrati podršku koju je ta stranka nekada imala, a imajući u vidu da se pretpostavlja da je deo njenih birača prešao u Pokret Samoopredeljenje, odnosno da je za deo birača DSK to bio drugi izbor, konsolidovana stranka mogla bi da vrati deo tog biračkog tela. Zbog toga, dugoročno gledano, Kurtiju ne odgovara da se DSK konsoliduje, već da ostane u sadašnjoj kriznoj situaciji, koja traje već nekoliko godina. Kratkoročno, međutim, ukoliko dođe do promena u vrhu DSK, mogle bi biti izgubljene šanse za formiranje institucija. Delovalo je da su Ljumir Abdidžiku i Vjosa Osmani, na određeni način, pokazali spremnost za saradnju sa Aljbinom Kurtijem i da obezbede neophodne glasove u parlamentu za izbor predsednika Kosova“, kaže Gogić.

Gogić navodi i da je veliko pitanje da li bi uspeli u izboru predsednika, jer je postalo jasno da Abdidžiku više nema potpunu kontrolu nad poslaničkim klubom i da ni njegova podrška izboru predsednika možda ne bi bila dovoljna da obezbedi potreban broj glasova.

„U svakom slučaju, Kurti je, kako deluje, bio nadomak dogovora sa Abdidžikuom. Verovatno je reč i o političkim kalkulacijama Abdidžikua i Vjose Osmani, koji su računali da bi zauzvrat mogli da dobiju određene pozicije ili političke ustupke, iako to dugoročno možda ne bi bilo u interesu same stranke. To je, po svemu sudeći, dovelo do svojevrsnog preokreta unutar DSK, jer deo stranke nije želeo da dozvoli da postane politički privezak Kurtija, što bi se, praktično, dogodilo da je taj plan bio ostvaren. Dalji razvoj situacije u velikoj meri zavisi od raspleta unutar DSK – od toga ko će preuzeti rukovođenje strankom, da li će to ostati Abdidžiku ili će doći novo rukovodstvo. Od toga će zavisiti i njihov odnos prema Kurtiju, najpre kada je reč o formiranju institucija, a potom i dugoročno. Ključno pitanje je da li će DSK konačno uspeti da se konsoliduje ili će nastaviti sa unutrašnjim sukobima koji ga dugoročno slabe“, objašnjava Gogić..

O tome da li će doći do novih izbora na Kosovu do kraja godine ili ne, Gogić kaže da situacija u DSK može biti jedan od razloga za održavanje novih izbora, ali nikako presudan.

„Kurti, iako želi da konsoliduje vlast izborom predsednika, neće to učiniti po svaku cenu. Njemu pitanje političkog opstanka nije da li će biti novih izbora i neće pristati na ustupke koje nije spreman da napravi samo da bi obezbedio potrebne glasove u parlamentu.Takođe, veliko je pitanje da li bi, čak i da je Abdidžikuova linija prevagnula, svi poslanici DSK podržali kandidata za predsednika kojeg predloži Kurti ili bi uopšte učestvovali u glasanju. Zbog toga ni taj scenario nije bio izvestan. Drugim rečima, čak i da nije bilo unutrašnje krize u DSK, nije sigurno da bi ta stranka obezbedila sve glasove potrebne za izbor predsednika. Zato se može reći da je kriza u DSK samo delimično uzrok aktuelne političke situacije. Pre bi se moglo zaključiti da politička kriza na Kosovu utiče na produbljivanje unutrašnjih podela u DSK, a ne obrnuto. U stranci postoje frakcije koje smatraju da mogu uspešnije da zastupaju njene interese i da ne moraju da prihvate podređenu ulogu koju je, po njihovom mišljenju, prihvatio Abdidžiku“, kaže on.

Gogić i smatra da ukoliko bude izabrano novo rukovodstvo DSK, malo je verovatno da će pristati na dogovor sa Kurtijem bez izbora.

„Oni žele da preuzmu vođenje stranke upravo zato što veruju da mogu uspešnije da je vode na izborima, a ne da u prelaznom periodu obezbede Kurtiju glasove koji su mu potrebni. Naprotiv, cilj novog rukovodstva bio bi da političke snage odmeri sa Kurtijem na novim parlamentarnim izborima. Zbog toga bi, sasvim izvesno, bilo zainteresovano za raspisivanje novih izbora već na jesen, kako bi pokazalo da može uspešnije da vodi DSK od dosadašnjeg rukovodstva predvođenog Abdidžikuom“, završava Gogić.