Kome na Kosovu odgovaraju novi parlamentarni izbori u decembru?

Nova vlada na Kosovu još nije ni formirana, a vanredni parlamentarni izbori na jesen ili zimu već su tema u Prištini. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da kosovski premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti gura Kosovo u novi izborni maraton kako bi obezbedio komforniju većinu u parlamentu i potpuno neutralisao opoziciju, koja mu, bez ideje i kreativnosti, dozvoljava sve to.

Piše: Milena Miladinović

Sa 53 osvojena mandata za Samoopredeljenje i osam glasova poslanika iz nesrpskih nevećinskih zajednica, Kurti ima potrebnu većinu da formira vladu, ali ne tako stabilnu kao u prethodnom sazivu skupštine kada je imao 57 svojih poslanika u parlamentu.

Ali, broj mandata u kosovskom parlamentu biće nevažan ukoliko se Samoopredeljenje i opozicija ne dogovore po pitanju izbora predsednika Kosova, jer će u tom slučaju Kosovo ponovo ići na parlamentarne vanredne izbore već pri kraju ove godine.

I dok sve strane pozivaju na neophodan kompromis, za sada nema pomaka, a predviđanja analitičara su da Kurti može da prolongira nove izbore do decembra, u nadi da će ponoviti rezultat iz 2025. godine.

Građani bi možda i pristali da ponovo izađu na izbore u velikom broju ako to donosi razrešenje političke situacije, ali da li je to zaista cilj političkih partija, ili je u pitanju borba za više mesta u parlamentu, stabilniju vladu, ili „zauzimanje“ Predsedništva Kosova po svaku cenu?

Kurtiju odgovaraju novi izbori

Politikolog Ognjen Gogić kazao je da Kurti ima jake razloge da ponovi parlamentarne izbore na jesen ili zimu, uprkos tome što možda neće imati dvotrećinsku većinu i nakon njih.

Kao jedan od razloga zašto bi Kurtiju odgovarali novi izbori, Gogić navodi taj što bi sa više dobijenih glasova njegovo Samoopredeljenje osvojilo više mandata u kosovskom parlamentu, pa Kurtijeva vlada ne bi zavisila od poslanika nevećinskih nesrpskih zajednica.

„Njegova većina, ako bi formirao vladu sada, je tesna. Ona bi zavisila od jednog ili dva poslanika iz zajednica, što zapravo znači da je ona manje stabilna i da je podložnija pritiscima. Vrlo lako može biti situacija da međunarodna zajednica utiče na tu vladu time što bi vršila pritisak na neke od pripadnika tih manjinskih zajednica, da ih ucenjuje, pa bi ta vlada teže možda dobila i kvorum potreban za usvajanje budžeta i nekih odluka koje zahtevaju veći nivo podrške u parlamentu. On je svakako premijer u tehničkom mandatu, ali za njega bi bilo bolje da ima vladu koja ima više poslanika Samoopredeljenja“, rekao je za Kosovo onlajn Ognjen Gogić.

Kako je dodao, ukoliko se zamisli situacija da se ode na nove izbor u decembru i da Kurti dobije veći nivo podrške i više mandata, biće manje uslovljen od strane drugih zajedinca.

„Makar ta vlada trajala i dva meseca, ali ona bi imala komforniju većinu. I prethodni saziv Skupštine Kosova, koliko god on kratko trajao, doneo je neke zakone i odluke, ali tu je Kurti imao veći komfor, nije zavisio od manjina“, kazao je politikolog.

Drugi razlog je, kaže Gogić, da Kurti računa na podršku dijaspore, čiji bi ga glasovi približi željenoj dvotrećinskoj većini.

„On možda ne može da ima dve trećine u skupštini nakon izbora, ali može da bude dovoljno blizu tome da, uz neku kupovinu mandata iz opozicije, dostigne taj nivo, i da se približi toj magičnoj granici“, izjavio je naš sagovornik.

Kako je dodao, Kurti zna i da čestim izborima duguročno slabi opoziciju i iscrpljuje je.

„Za razliku od Samopredeljenja, opozicija ima sve slabije resurse za izbore, dok se Samoopredeljenje oslanja na sopstvene resurse koje ima kao partija, velike donacije koje dobija od dijaspore, ali i na javne resurse. On vodi kampanju sa mesta premijera i koristi javne resurse za to. On zna da u tom maratonu sa opozicijom izlazi kao pobednik i da će opozicija biti sve manje sposobna da izdrži pritisak koji izbori nose. Dakle, Kurti ima jake razloge da ponovi izbore na jesen ili zimu, uprkos tome što možda neće imati dvotrećinsku većinu i nakon tih izbora“, dodao je on.

Besmisleno ići na izbore

Bivši diplomata Silje Ukšini istakao je da je besmisleno održavati izbore, pobediti, a zatim ih ponovo raspisati, navodeći da u takvoj situaciji nema pobednika.

Ukšini je, povodom mogućnosti da parlamentarni izbori na Kosovu budu ponovo održani u decembru ako se ne izabere predsednik Kosova, kazao da demokratija funkcioniše tako što se održavaju izbori, a zatim se formiraju institucije.

„Besmisleno je održavati izbore, pobeđivati na njima i ponovo ići na izbore. Niko ne bi bio pobednik u opštem smislu. Ljudi su umorni od izbora“, rekao je Ukšini za Kosovo onlajn.

Kako je dodao, slaba opozicija je dozvolila kosovskom premijeru u tehničkom mandatu Aljbinu Kurtiju da se ponaša tako kako se ponaša.

„Nema lidera opozicije. Nije jaka, bez ideje i političke akcije. Da je Kurti danas u opoziciji, iskoristio bi demonstracije u Albaniji da sruši vladu na Kosovu. Zahtevi demonstranata u Tirani su isti kao i zahtevi građana na Kosovu. Opozicija na Kosovu nema kreativnosti, nema ideja. Svi čekaju da im Kurti ponudi Predsedništvo. Tako je Kurti shvatio da opozicija želi da ima poziciju u vladi zemlje, ne da obavlja svoju dužnost kao opozicija“, kazao je naš sagovornik.

Prema rečima nekadašnjeg diplomate, čovek koji je najviše ubio duh opozicije je lider DSK Ljumir Abdidžiku.

„Inertan, kukavica, neznalica i nekreativan političar“, zaključio je Ukšini.

Izvršni direktor nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Dušan Radaković mišljenja je da Kosovo ide ka novim izborima koji bi bili u decembru, možda i u novembru.

Na eventualne nove izbore, kako ocenjuje, politički uticaj mogla bi da ima odluka Specijalnog suda u Hagu, posebno u slučaju eventualnog oslobađanja bivših lidera DPK, koja bi doprinela skoku DPK.

Radaković je ocenio da je na izborima 7. juna bio primetan pad broja glasača u odnosu na prethodne izbore u decembru i februaru prošle godine, što, kako kaže, ukazuje na zamor biračkog tela.

Naveo je da među građanima postoji sve veće nepoverenje, uz ocenu da nedostatak konkretnih političkih rezultata i planova dodatno doprinosi takvom raspoloženju.

„Definitivno će biti manje glasača, jer su ljudi preumorni od izbora. Vlada nepoverenje, jer se ništa ne dešava, nema konkretnih planova, samo se priča prazna priča, neka ultranacionalistička priča što se tiče severa, a ništa konkretnije. U prethodnih nekoliko dana imao sam više sastanaka i sa međunarodnom zajednicom, ali i sa nekim političkim predstavnicima partija. Meni je veoma žao, mislim da idemo ponovo u nove izbore negde u decembru, možda čak i u novembru“, naveo je Radaković za Kosovo onlajn.

On je ocenio i da premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti vodi politiku koja uključuje čekanje slabljenja međunarodnog uticaja, posebno SAD, dok istovremeno pred buduću vladu postavlja teške političke odluke.

„Pored toga, među prvim stvarima koje bi morao da uradi ako formira vladu bila bi Zajednica srpskih opština, ili da se pošalje statut Ustavnom sudu, mapa puta za priključenje EU, sigurno još mnogo gorkih pilula koje bi moralo Samoopredeljenje, odnosno vladina struktura, da proguta. Vlada bez vlade, vlada kako hoće, vlada na administrativnim uputstvima, a na štetu svih, uključujući Albance. Tako da mislim da je ovaj način samo politički koristan Samoopredeljenju“, istakao je on.

Radaković smatra i da bi na eventualne izbore veći politički uticaj mogla da ima odluka Specijalnog suda u Hagu, posebno u slučaju eventualnog oslobađanja bivših lidera DPK.

„I tu zavisi ko će biti pušten, da li Kadri Veselji, da li Hašim Tači, da li sva četvorica, u šta ne verujem. Tako da će to više značiti. Mislim da je Vjosa (Osmani) pokazala svoj trenutni maksimum. Sada je velika priča oko toga šta će biti sa Osmani i nekim odborima koji se ne slažu sa odlukom Abdidžikua. Mislim da se generalno stanje neće mnogo promeniti. Ogroman uticaj može da ima odluka Specijalnog suda u Hagu. Ako budu pušteni, pre svega Kadri Veselji, a možda i Hašim Tači, mislim da će DPK sigurno skočiti, možda čak i deset odsto“, zaključio je Radaković.