Kako je EU nagazila na "minu" i šta Lajčakovo priznanje govori o pristupu Zapada krizi na Kosovu?

Poruka specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, da su aprilski lokalni izbori u četiri opštine na severu Kosova bili "nagazna mina" jer su održani bez učešća Srba i njihovi rezultati su samo zakomplikovali situaciju, po sagovornicima Kosovo onlajna, ukazuje na neozbiljan pristup međunarodnih predstavnika pitanju Kosova i pokušaju normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Lajčak je naveo da zbog "izborne nagazne mine" fokus u odnosima dve strane nije na normalizaciji, već na rešavanju krize. Za Lajčaka je dogovor u Briselu 27. februara, a zatim i u Ohridu 18. marta, istorijski trenutak, ali je, kaže, put ka njegovoj implementaciji potkopan.

Nakon ove izjave Lajčak je zajedno sa ostalim evropskim zvaničnicima otišao na kolektivni letnji odmor, na kojem su institucije EU do septembra, i kako sada stvari stoje, nema naznaka da EU i SAD imaju rešenje za krizu koja je nastala tako što su "nagazili na izbornu minu na severu". 

Na listu pogrešnih političkih procena međunarodnih posrednika, kada je reč o dešavanjima na severu Kosova, naši sagovornici ne ubrajaju samo izbore 23. aprila, već i rešenost EU i SAD da priznaju rezultate tog glasanja na koje je izašlo samo oko 3,5 odsto birača. Odluka kosovskog premijera Aljbina Kurtija da nasilno, uz do zuba naoružane kosovske policajce, nametne nelegitimne albanske gradonačelnike u opštinama u kojima u apsolutnoj većini žive Srbi, dovela je do tenzija, koje odbijanjem Kurtija da promeni politiku i danas prete da odvedu u ozbiljne sukobe na severu.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević smatra da je Lajčakova izjava priznanje da nisu bili neutralni u dijalogu, da su išli na ruku Prištinskoj strani, posebno time što su unapred priznali rezultate glasanja preko kojih su pokušali da nametnu političko rešenje.

"Drugo, priznali su nesposobnost EU i nemogućnost da oni posreduju na jedan aktivan i efikasan način u prilog traenja političkog rešenja na bazi kompromisa. Indirektno su priznali da se bez Srbije i srpske strane ništa na Kosovu ne može rešiti i da se moraju uzeti u obzir srpski interesi", navodi Milivojević.

To što je Lajčak već tri godine zadužen za dijalog, u kojem nema nikakvog napretka već samo novih kriza, ukazuje Milivojević, sve govori o njegovom uspehu kao specijalnog izaslanika EU. 

"Umesto pomaka u normalizaciji, bave se kriznim menadžmentom. Oni, naravno, neće priznati odgovornost za krizu na severu, ali su zapravo priznali nesposobnost i nemogućnost da se to reši bez Srba. Izbori su potvrdili da se ništa na silu ne može i da, ako žele da vode dijalog koji ima smisla, moraju da uvaže i srpske interese, činjenice da je deeskalacija povlačenje kosovskih snaga sa severa, puštanje na slobodu uhapšenih Srba i formiranje Zajednice srpskih opština. to je jedina platforma koja omogućava suštinsku deeskalaciju i nastavak pregovora. Sve drugo je apsolutno na pogrešnim pozicijama i to je Lajčak priznao", ističe diplomata. 

Dodaje da i EU i SAD uvažavaju interese Prištine od početka i metode koje primenjuje Kurti.

"Oni vrlo dobro znaju o čemu se radi, ali su pristrasni, jer su njihovi i ciljevi Prištine isti - da se nametne političko rešenje, da Srbija odustane od svojih državnih i nacionalnih interesa i da učini ustupke u korist kosovske nezavisnosti. Zapad i njegovi predstavnici, počev od Lajčaka pa redom, moraju da imaju u vidu da Srbija neće odustati od državnih i nacionalninh interesa i da neće promeniti stav oko KiM. Neće priznati i neće odustati od traženja političkog rešenja dijalogom, na bazi kompromisa", navodi Milivojević.

Smatra da u narednom periodu može doći do pomaka sao ako se izvrši pritisak na Prištinu da koriguje svoju politiku, da odustane od represije i da vratimo političkom dijalogu o normalizaciji na bazi kompromisa i sa ključnom tačkom ZSO.

"Oni znaju šta im je činiti. Moraju da promene poziciju, da uvaže srpsku poziciju i srpske interese, da se ispoštuju ranije postignuti dogovori, da se vrate real-politici i da utiču na prištinsku stranu da odustane od maksimalističkih stavova i od metodologije silom nametanja rešenja, strateških ciljeva i političke volje", zaključuje naš sagovornik. 

Politički analitičar Nedžmedin Spahiu u Lajčakovim rečima vidi priznanje da su se stvari održavanjem izbora - pogoršale. Dodaje da je verovatno da je EU u celu priču oko izbora ušla zbog pogrešne političke procene oko toga šta može da se desi ukoliko Srbi na njima ne učestvuju. 

"Verovatno su izbori bili rezultat pogrešne političke procene. Sama činjenica da oni još nisu u stanju da zatvore sukob znači da oni nisu baš dobro upućeni, inače, do sada bi ova stvar trebalo da bude završena. Umesto da političke poteze vuku na osnovu procena stanja na terenu, više se baziraju pokušaje da se neke stvari reše u dijalogu u Briselu između predstavnika Srbije i Kosova, što često može da odvede u pogrešnom pravcu, jer ne znaju istoriju i suštinu problema, odnosno sukoba, i zbog toga greše. Zapravo nisu u stanju da okončaju ovaj sukob i sklope mir", smatra Spahiu.

Na pitanje kako dalje vidi rasplet krize na severu, šta je plan SAD i EU, Spahiu odgovara: "Šta će se desiti, jedino Bog zna. Mogu da kažem šta bi, po meni, trebalo da se desi: da posrednici Eskobar i Lajčak i njihove ekipe pripreme predlog za Nacrt statuta za Zajednicu opština sa srpskom većinom na Kosovu i da napišu da Zajednica treba da stupi na snagu istog dana kada se u Prištini i Beogradu otvore ambasade Kosova i Srbije, i da to bude takav dogovor koji će precizirati sve stvari i koliko će biti tog osoblja i gde će biti otvorene te ambasade. Da u Nacrtu statuta sve to do detalja da bude precizirano i onda se ostavi stranama da uzmu ili ostave. Tako ćemo znati da li će da bude dogovora ili neće, i koja će strana prihvatiti, a koja neće. Jedino ako to urade onda možemo da kažemo da smo blizu okončanja ovog sukoba, odnosno da stvaramo primirje u regionu", poručuje Spahiu.

On očekuje nove izbore na severu, uz napomenu da je na njih pristao i kosovski premijer Aljbin Kurti, ali i dodaje da samo oni neće biti rešenje problema. 

"Izbori nisu problem, problem je dogovor oko Nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, šta će biti ovlašćenje te Zajednice i naravno i datumi, kako će se i kada to sprovesti. To su stvari koje su dogovorene na osnovu francusko-nemačkog plana. Na to bi trebalo da se fokusiraju oni koji posreduju u pregovorima. Verujem da bi premijer Kurti pristao na Zajednicu opština sa srpskom većinom koja bi davala solidnu autonomiju Srba na Kosovu, koja ne bi mogla da bude sredstvo Beograda preko kojeg će diktirati politiku na Kosovu, preko koje ne bi mogla da vrši svoj uticaj na Kosovu, mogla bi biti prihvaćena. Naravno, bilo šta što bi nalikovalo Republici Srpskoj, preko koje bi Srbija stalno vršila uticaj na Kosovu, ne bi moglo biti prihvaćeno od strane Kurtija, niti bilo kog kosovskog lidera", ističe Spahiu. 

Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Zijad Bećirović kaže za Kosovo onlajn da je Lajčakovo priznanje da su izbori na severu bili greška pokazatelj očiglednog odsustva ozbiljnog pristupa i vizije da se zaista reše prisutni problemi, a pre svega da se građanima osigura bolji život, a da se pri tome ne ugrožavaju mir i stabilnost. 

"Dan uoči vanrednih lokalnih izbora je i američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio da će priznati lokalne izbore u četiri opštine sa srpskom većinom iako nisu bili ni održani. Nažalost, takvi ljudi se bave nama i šta onda dobro očekivati. Zbog toga sam pristalica da se okrenemo jedni drugima u regionu i pronađemo rešenje kako da živimo i da osiguramo bolju budućnost za sve nas. Vreme brzo polazi, a mi smo manje-više na istim pozicijama i bavimo se istim pitanjima. Ovo ne vodi ničemu", ističe Bećirović.

To što su, osim što su što su na izborima na severu insistirali, EU i SAD i priznali rezultate tog glasanja na kojima je izlaznost bila samo oko 3,6 odsto, za Bećirovića spada u "rubriku verovali ili ne". 

"I još neverovatnije je da nekoliko dana posle fijaska na održanim lokalnim izborima, kažu da treba organizovati nove izbore i da traže rešenje kako da se to izvede. Sve to vređa zdrav razum ljudi na ovim prostorima", smatra naš saagovornik. 

On nema dilemu da je Lajčakova izjava o izborima zapravo priznanje EU, ali i SAD da snose veliki deo odgovornosti za krizu na severu Kosova. On ukazuje da postoje sporazumi koji su potpisani i koji njih obavezuju da se pridržavaju tih sporazuma, da ih primenjuju, Briselski i drugi sporazumi, i da poboljšaju situaciju na terenu, da stvore novi ambijent, bolji, a "ne da daju nebulozne izjave".

Povodom toga što je Lajčak već nekoliko godina izaslanik EU za dijalog Srbije i Kosova, u kojem praktično nema nikakvih rezultata, već se od dijaloga o normalizaciji prešlo na krizni menadžment, Bećirović naglašava da gde god je u svetu EU uključena u neki problem - tu nema rešenja. 

"EU nije subjekt međunarodnih odnosa, ona ne odlučuje, može dati sredstva za nešto što pre svega dogovore SAD ili eventualno UN. EU je kao integracija poprilično neefikasna, a i sam Lajčak se ne može time pohvaliti. Procene su u EU da čak 300 milijardi evra godišnje ode na sivu ekonomiju. To je slika današnje EU", kaže Bećirović.

Na pitanje da li EU i SAD imaju i plan za krizu na severu ili ćemo ostati na duže u zamrznutom konfliktu, s obzirom da su evroppske institucije sada na odmoru, a da se od jeseni praktično ulazi u predizbornu predsedničku kampanju u SAD, a zatim i za institucije EU, Bećirović poručuje da ozbiljan pristup daje i ozbiljne rezultate. Ovde imamo odsustvo ozbiljnog pristupa i vizije. Imamo parcijalan pristup što daje i parcijalne rezultate uglavnom nakaradne. Nema rešavanja pitanja Kosova sve dok se ne pronađe rešenje za ukrajinsku krizu", kaže on.

On smatra da su projekcije koje je izneo Eskobar da bi do rešenja moglo da dođe do kraja godine - nerealne.

"Od toga nema ništa. Da bi se nešto moglo rešiti oni moraju promeniti pristup i mora se zaustaviti rat u Ukrajini. Posle Ukrajine može se nastaviti tražiti rešenje u nekom razumnom roku. Imamo situaciju, koja je u mnogome promenila planove, a to je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo nametnuti paradigmu 'ne mogu oni dobiti sve, a mi ništa' i to je sada izazov za sve, jer je uspeo da Srbija koja je bila objekt dešavanja kada je u pitanju Kosovo postane subjekt i bez koje se ništa ne može rešiti", zaključuje naš sagovornik.