Eskobar: Rešenje za normalizaciju odnosa – formiranje ZSO

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Garbijel Eskobar, istakao je pred Komitetom za spoljne poslove Predstavničkog doma u Vašingtonu, da je rešenje za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije formiranje Zajednice srpskih opština.

Na pitanje kongresmena ima li nade da se do kraja ove godine sprovedu sporazumi iz februara i marta, Eskobar je rekao da "ne vidi volju ni na jednoj strani".

Tokom diskusije, kongresmen Darel Isa ukazao je da su dokumentovane jednostrane mere kosovskog premijera Aljbina Kurtija, te upitao kako SAD mogu da deluju na njega, jer nije deo rešenja.

Eskobar je odgovorio da su EU i SAD objavile jasne zahteve, da je Brisel uveo mere, a Vašington preduzeo akcije, poput isključenja Kosova sa velike zajedničke vojne vežbe.

„Zabrinuti smo zbog toga što Kurti ne koordinira sa evroatlantskom zajednicom. To uključuje Kvintu, ali i susede Kosova, Albaniju i Severnu Makedoniju. Tražimo načine da uverimo vladu u Prištini da posmatra SAD kao glavnog partnera, jer bi to bilo od korist”, rekao je Eskobar.

On je naglasio i da su SAD glavni garant sigurnosti i stabilnosti kroz kontingent u Kforu.

Kongresmen Isa je upitao i zašto diplomate EU ne idu na sever Kosova da razgovaraju sa predstavnicima Srba, na šta je Eskobar uzvratio da je išao u Severnu Mitrovicu svaki put kada je posetio Kosovo, a da je poslednji put na severu bio prošle jeseni, te da je od tada sa liderima Kosova, uključujući i Srbe, razgovarao u drugim delovima regiona i Kosova.

“Redovno razgovaramo. Evo, dok sada razgovaramo ovde, jedna grupa kosovskih Srba, predstavnika nevladinih organizacija je u Vašingtonu“, rekao je Eskobar, navodeći da SAD imaju značajan kontakt sa kosovskim Srbima.

Na pitanje Ise da li postoji ustavno rešenje problema na Kosovu, Eskobar je kazao da smatra da je rešenje ZSO.

„Mislim da bi rešenje bila ZSO. To bi omogućilo Srbima da uživaju svoja prava. Oni su često dvojni državljani. Imamo evropske modele koje bi mogli primeniti. Samo je potrebna volja“, rekao je Eskobar.

Kongresmen Majl Louler upitao je da li je Briselski sporazum, 10 godina posle potpisivanja, još uvek važan, na šta je Eskobar odgovorio da je Briselski sporazum dobar, i predstavlja osnovu za Ohridski dogovor.

„On daje mogućnost za približavanje i normalizaciju odnosa. Obe strane treba da odustanu od etnonacionalizma i sagledaju priliku koja im se pruža kroz priključenje multietničkoj zajednici kakva je EU“, dodao je on.

Eskobar je naveo i da ZSO, čije formiranje je predviđeno sporazumom, neće minirati funkcionalnost Kosova.

„Ta Zajednica bi bila institucija koja bi pružala komunalne usluge na srpskom jeziku, srpskom stanovništvu u većinsko srpskim opštinama, i ništa više“, podvukao je Eskobar.

Podsetio je da je Albanija čak ponudila da izradi statut, i izrazio nadu da će Kosovo razumeti da ima obavezu koju mora da ispuni, a da će ta obaveza biti u saglasnosti sa evropskim standardima.

Upitan šta Stejt department čini na uveravanju pet zemalja EU da priznaju Kosovo Eskobar je rekao da te države ne priznaju Kosovo, jer smatraju da bi to dovelo do nestabilnosti.

„Ali, Ohridski sporazum predstavlja najveću priliku za napredak. Te zemlje bi želele da vide dobru volju Kosova na implementaciji sporazuma“, dodao je on.

Kongresmen Bred Šnajder interesovao se za evropsku integraciju Zapadnog Balkana, a Eskobar je objasnio da bi bila greška gledati na region kao na celinu.

„Tri zemlje - Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija su napredovale na evropskom putu. Računamo da nam te zemlje pomognu na stabilizaciji regiona. Imamo dalje tri zemlje, Srbiju, Kosovo i BiH, koje zaostaju u evropskoj integraciji. Sve te tri zemlje imaju slični problem da nisu dostigle potreban nivo, jer je domaća politika obeležena etničkim rivalstvom. Radimo na pronalaženju načina za etničko pomirenje“, dodao je Eskobar.

On je istakao da bi integracija u EU bila od ogromne koristi za region, ali i da te zemlje imaju ogroman potencijal.

Rekao je da je na tom putu potrebna ekonomska saradnja regiona, i da su SAD upravo zbog toga podržale ekonomsku integraciju.

Na pitanje kongresmena Tomasa Kina da li Kosovo iskreno pristupa deeskalaciji i primeni sporazuma, Eskobar je rekao da poslednji sporazumi, posebno Ohridski, nude mogućnost obema stranama da normalizuju svoje odnose.

On je rekao da taj sporazum predviđa da Srbija prizna dokumenta Kosova i odustane od blokiranja članstva u međunarodnim organizacijama.

Na drugoj strani, dodao je, od Kosova se zahteva formiranje ZSO.

„Obe zemlje treba što pre da primene sporazume, bez odlaganja. Svako treba da sprovede svoje obaveze, nezavisno od druge strane. Treba što pre da krenu u primenu i postignu napredak“, objasnio je Eskobar.

Na pitanje kongresmena Kina šta Kurti treba da učini da se ukinu sankcije, Eskobar je uzvratio da ne bi govorio o sankcijama, već o posledicama.

Podsetio je da postoji zajednički plan EU i SAD od tri tačke, koji predviđa povlačenje specijalne policije sa severa, ukidanje protesta i održavanje izbora, a zatim povratak dijalogu.

„To su uslovi. Dobili smo uverenje od Srbije da će povući demonstrante i da će Srbi učestvovato na izborima. Slažemo se sa Kosovom oko demokratskih standarda, kao i da treba da budu kažnjeni svi oni koji su bili nasilni. Ali želimo veće usaglašavanje Kosova sa međunarodnom zajednicom“, rekao je Eskobar.

On je kazao da su SAD priznale legimititet izbora na severu, iako je svega tri odsto glasača izašlo, i pored protivljenja Srbije, da je Vašington i pored protivljenja priznao nove gradonačelnike.

„Međutim, bili smo protiv nasilnog uspostavljanja gradonačelnika na novu dužnost“, naglasio je on dodajući da to nije umanjilo legitimitet kosovske vlasti.

Istakao je da će SAD raditi sa EU na primeni zajedničkog plana za deeskalaciju situacije na severu Kosova.

Kongresmen Bil Hjuzenga interesovao se za to što Srbija kupuje oružje od Rusije, ali i iz Kine i upitao je da li je Srbija upozorena da ako želi da bude deo EU, mora se usaglasiti i sa evropskom politikom na tom polju.

"Ima nekih tehničkih komplikacija, kada govorimo o Srbiji ima uticaja iz Rusije, ali i iz Kine. Na sastancima im govorimo da ako žele da budu deo EU, moraju biti deo i evropske politike naoružavanja", kazao je Eskobar.

Hjuzengu je upitao Eskobara da li je ikada dobio odgovor od nekog zvaničnika iz Srbije da će stati sa tim, na šta je Eskobar odgovorio negativno.

Kongresmen Džim Kosta je podsetio na sporazum i aneks sporazuma dogovoren u martu ove godine i navodeći na šta je sve Srbija pristala tim sporazumom, te konstatujući da je već jul, upitao da li može biti išta primenjeno pre kraja ove godine.

Eskobar je iskreno odgovorio da ne vidi dobru volju ni sa jedne strane.

Kako kaže, pozvali su obe strane da se vrate dijalogu i primeni dogovorenog, kao i da se trenutno radi na deeskalaciji situacije.

"Srbija bi trebalo da prizna nacionalne simbole Kosova, da se ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, a Kosovo bi trebalo da formira Zajednicu srpskih opština. To je dogovoreno, ali poslednjih 60 dana smo radili na smirivanju tenzija", kazao je Eskobar.

Kongresmen Kosta je izrazio i zabrinutost zbog etnonacionalizma u regionu, na šta je Eskobar odgovorio da se radi na reformskim procesima koji će dovesti do veće zaštite manjina.

Na zabrinutost kongresmena u vezi uticaja Kine i Rusije u zemljama regiona, Eskobar je kazao da SAD i EU bi trebalo da povećaju ekonomske investicije, kao i da rade na smanjenju energetske zavisnosti od Rusije.

Kako kaže, mnoge zemlje u regionu su napravile korake ka smanjivanju te zavisnosti. Ističe i da se ruski uticaj manifestuje preko dezinformacija i preko energetike. Navodi i da je Rusija izgubila uticaj u većini zemalja u regionu, ali da se mora nastaviti rad sa vladama.

Kongresmen Kejt Self rekao je da "nema sumnje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić inicirao bojkot izbora na severu Kosova", te da Srbija nije Ukrajina, koja je zemlja na granici NATO, već zemlja okružena NATO, pa je potencijalna opasnost veća, i upitao zašto nema sankcija protiv Srbije, kada se zna da uvozi oružje iz Rusije.

Eskobar je odgovorio da se ne bavi sankcijama vezano za naoružanje iz Rusije.

On je istakao da SAD imaju velike mogućnosti za sankcionisanje onih koji podrivaju stabilnost na Balkanu, i da te mogućnosti koriste.

Kazao je da je pogrešna konstatacija nekadašnjeg kongresmena Eliota Engela da SAD vode pomirljivu politiku prema Srbiji.

On je podsetio da su u proteklih 60 dana SAD podržale mnogostruko Kosovo.

„Priznali smo legitimitet izbora na kojima je izlaznost bila manja od tri odsto, sankcionisali smo šefa obaveštajne službe Srbije. I same vlasti Kosova kažu da izbori na severu nisu ključ stabilnosti. Neki članovi nove vlasti imaju samo jedan glas, svoj. To nije stabilnost“, rekao je Eskobar.