Kako vladati bez odgovornosti: Da li je tehnički mandat povoljan za Kurtija?

Od odluke Ustavnog suda po pitanju dekreta predsednice Kosova Vjose Osmani zavisi i „sudbina“ kosovske vlade. Ukoliko krajem ovog meseca sud odluči da Kosovo ide na vanredne parlamentarne izbore, vlada „Kurti 3“ biće u tehničkom mandatu do održavanja istih. Da li ograničena vlast odgovara kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju – mišljenje naših sagovornika po tom pitanju je različito. Dok jedni smatraju da bi takva situacija bila povoljna po njega, jer bi izbegao obaveze u dijalogu sa Beogradom i ZSO, drugi misle da bi vlada u tehničkom mandatu dugoročno išla na Kurtijevu štetu.

Piše: Milena Miladinović

Pitanje izbora predsednika Kosova ponovo je poljuljalo političku scenu u Prištini u trenutku kada je sa 51 odsto glasova i stabilnom većinom u Skupštini Kosova, kosovski premijer Aljbin Kurti formirao vladu i treći put preuzeo mandat.

U kratkom periodu „stabilnosti“ usvojen je budžet za ovu godinu koji iznosi gotovo četiri milijarde evra i ratifikovani su međunarodni sporazumi, a koji se tiču finansiranja iz evropskog Plana rasta za Zapadni Balkan.

Nedugo zatim, usledila je nova turbulencija. Konsenzus po pitanju izbora predsednika Kosova nije postignut. Dok je opozicija zahtevala stranački dogovor po tom pitanju, Kurti je na toj poziciji želeo „svog čoveka“, iako do poslednjeg trenutka nije bilo poznato njegovo ime, pa su se tako u medijima pojavljivala imena razičitih ljudi, od Murata Jašarija, Andina Hotija, Vetona Suroija…. Da bi se na kraju došlo do Gljauka Konjufce.

„Političke igrice“ nastavile su se i u poslednjem danu, kada je predsednica Skupštine Kosova Aljbuljena Hadžiju istakla da ne može sazvati sednicu za izbor predsednika jer ne postoji drugi kandidat osim Konjufce, iako je Samoopredeljenje sa 66 sigurnih glasova u parlamentu moglo da predloži još jednog kandidata, s obzirom da je za kandidaturu potrebno 30 potpisa poslanika.

Po „kalendaru skupštine“ ispostavilo se da ipak ostaje još jedan dan za izbor predsednika, pa je samo tri sata pre isteka roka Samoopredeljenje predložilo još jednog kandidata, Fatmire Kolčaku.

Na neuspeloj sednici Skupštine Kosova iste večeri nije odabran novi predsednik. Usledilo je raspisivanje izbora od strane predsednice Vjose Osmani, ali i žalba Samoopredeljenja, kao i upit Aljbuljene Hadžiju. O svemu tome, Ustavni sud će odlučiti do 31. marta.

Dve su situacije u kojima se Kosovo nakon tog dana može naći: Vraćanje sednice za izbor predsednika na početak, ili raspisivanje vanrednih izbora.

Ukoliko dođe do novih izbora, kosovska vlada će do održavanja istih biti u tehničkom mandatu, pa se postavlja pitanje da li je Kurti „srušio“ svoju vladu zarad postavljanja nekoga iz svoje partije na predsedničku poziciju i da li mu odgovara da bude premijer u tehničkom mandatu koji može da upravlja novcem iz budžeta, projektima, tenderima… ali ne mora da preuzme teške odluke kao što su formiranje Zajednice srpskih opština i ostalih obaveza iz dijaloga sa Srbijom?

Mišljenje naših sagovornika je različito.

U tehničkom mandatu bez obaveza i odgovornosti

Dušan Radaković iz nevladine organizacije Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC)  izjavio je za Kosovo onlajn da Kurtiju odgovara vlada u tehničkom mandatu, jer nema odgovornosti, kao ni dijaloga sa Beogradom u kome bi, kako ističe, Kurti morao da „proguta i gorku pililu“.

Radaković navodi da su sve stvari koje se tiču Srba u poslednjem periodu na Kosovu urađene kroz administrativna uputstva.

Prema njegovim rečima, da je kosovska vlada bila u punom mandatu, i pritisak na Kurtija bi bio veći.

„Da ima vladu u potpunosti, sigurno bi i dijalog krenuo, sigurno bi morao Zajednicu srpskih opština da pošalje Ustavnom sudu, sigurno bi mnogo veća presija bila na njega i na kompletnu vladu. On je imao funkcionalnu vladu deset dana, usvojio zakone koji su mu potrebni za Evropsku uniju, skinuli su mu sankcije, i sada on dalje funkcioniše, i dalje će da funkcionisati“, kazao je Radaković.

Naš sagovornik smatra da Kurti priprema teren da se izbori održe u letnjem periodu, kada će dijaspora ponovo u velikom broju biti na Kosovu, iako je, kako kaže Radaković, time što nije pružio predsednici Kosova Vjosi Osmani podršku za još jedan mandat, izgubio i glasove dijaspore.

„Mislim da se priprema teren da izbori opet budu u nekom letnjem periodu, zato imamo jedan, drugi, treći zahtev Ustanom sudu, da izbori budu krajem juna, ili početkom jula, kada je opet tu dijaspora. Do tada - on je na funkciji, on vlada, postavlja ministre, zamenike ministra, kako on to hoće - da li je po zakonu ili ne. Kurti dve godine vlada pod administrativnim upustovima i u tehničkoj vladi. Mislim da mu je minus bio po pitanju predsednice, jer ona ima dosta veliku podršku u Švajcarskoj,  Austriji, Nemačkoj i tako dalje, tako da je pitanje koliko će dobiti podršku“, dodao je Radaković.

Do tada, navodi Radaković, Kurti nema odgovornost ni u dijalogu sa Srbijom, dodajući da je to najvažnije za kosovskog premijera.

„U dijalogu u Briselu sigurno neke stvari neće biti jednostrane, nego će morati da proguta neke gorke pilule zbog nekih stvari koje će morati da se potpišu. Na ovaj način, on ima tehničku vladu, nema dijalog, vlada kako želi, funkcioniše... Priprema teren za nove izbore, a onda će sigurno biti mnogo veća presija na njega“, naglasio je Radaković.

ZSO ne zavisi od kosovske vlade

Sa druge strane, analitičar Nedžmedin Spahiu rekao je da bi kosovska vlada u tehničkom mandatu išla na štetu Kurtiju, kao i da formiranje Zajednice srpskih opština ne zavisi od toga da li će Vlada Kosova biti u punom ili tehničkom mandatu.

Spahiu je za Kosovo onlajn izjavio da pitanje formiranja ZSO zavisi od Briselskog sporazuma.

„Zajednica opština sa srpskom većinom ne zavisi od toga da li je Kurti u tehničkom ili punom mandatu. On to pitanje nije rešio ni kada je bio u punom mandatu. To se odnosi na Briselski sporazum, i Kurti čeka da Zajednica opština sa srpskom većinom bude istovremeno sa otvaranjem stalnih diplomatskih predstavništava Kosova u Beogradu i Srbije u Prištini, što znači defakto i dejure priznanje Kosova“, kazao je naš sagovornik.

Spahiu navodi da Kurti u prethodnom periodu nije regularno koristio tehnički mandat, s obzirom da nije bilo reakcije opozicionih partija.

„On je koristio taj vakuum da napravi stvari koje su njemu bile potrebne, a zapravo nije smeo to da radi“, dodao je on.

Kako je istakao, Kurti je smatrao da će se opozicija uplašiti novih izbora, pa je na predsedničku funkciju po svaku cenu želeo da postavi nekoga iz svoje partije.

„Njemu odgovara da završi pun mandat, jer je dobio izbore sa 51 odsto glasova. On je blefirao, mislio je da će se opozicija uplašiti izbora i hteo je da izabere svog čoveka za predsednika, međutim, opozicija nije pala na to. Sada će morati, po svemu sudeći, na izbore, a najverovatnije neće dobiti rezultatat kao 28. decembra“, zaključio je Spahiu.

Sa tehničkom vladom na teškom terenu

Direktor strategije u Centru za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković istakao je da bi kosovska vlada u tehničkom mandatu dijalog sa Srbijom stavila van agende, ali da Kurtiju takva vlada ne bi odgovarala na dugoročnom planu.

Pavković za Kosovo onlajn navodi da bi za Kurtija, ukoliko nakon odluke Ustavnog suda kosovska vlada bude u tehničkom mandatu do vanrednih izbora, to bio dobar izgovor da se ne bavi pitanjem dijaloga i Zajednice srpskih opština.

„Kurti trenutno nije u tehničkom mandatu, s obzirom na odluku Ustavnog suda da zamrzne ceo proces do kraja marta, to zapravo znači da postoji mogućnost da bude u tehničkom mandatu ukoliko dođe do raspisivanja vanrednih izbora. Međutim, ukoliko do toga ne dođe, on će nastaviti da bude premijer u punom mandatu. Ukoliko dođe do tehničkog mandata, on će imati dobar izgovor da se ne bavi pitanjem dijaloga, normalizacijom odnosa i pravljenjem srpske zajednice“, kazao je Pavković.

Ipak, dodaje naš sagovornik, Kurti bi vladom u tehničkom mandatu ušao na vrlo težak politički teren.

„Svaki izbor nose određenu vrstu neizvesnosti. Mislim da će on ipak težiti tome da ostane u punom mandatu i da se izbegnu vanredni izbor i tehnički mandat, što je i signalizirao u nekim izjavama. Tehnički mandat bi definitivno značio da se sve stvari koje se tiču dialoga stavljaju van agende i to bi pogodovalo Kurtiju, međutim, generalno, tehnički mandat mu ne bi išao u prilog dugoročno“, navodi Pavković.