Ko može da sprovede objektivnu istragu o Banjskoj i kome će verovati i Beograd i Priština?

Istraga o događajima u Banjskoj treba da bude: kredibilna, objektivna, nezavisna, transparentna, detaljna, potpuna... Sve ovo traže strani zvaničnici kada govore o dešavanjima od 24. septembra na severu Kosova koja su za tragičan epilog imala trojicu poginulih Srba i jednog pripadnika Kosovske policije.

Na ovom slučaju, svako posebno, uveliko rade i Beograd i Priština. Pitanje je, međutim, ko, sa pravne tačke gledišta uopšte ima nadležnost da vodi istragu? Takođe, da li će Beograd verovati u rezultate istrage koju sprovodi Priština i obrnuto. I, najzad, može li da konačnu reč da neko treći, koga bi obe strane smatrale objektivnim?     

Predsednica Odbora za spoljne poslove u britanskom parlamentu Ališa Kerns izjavila je početkom ove nedelje da istragu o dešavanjima u Banjskoj, "vodi jedna strana država", ne navodeći o kojoj je državi reč. Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da “svi treba da podrže istragu koju vode kosovske vlasti”, kao i da bi bilo dobro da po ovom pitanju sa Kosovom sarađuju srpske vlasti, dok je nekadašnji pomoćnik američkog državnog sekretara Tomas Kantrimen stava da bi zbog potpuno različitih stavova Beograda i Prištine istragu trebalo da vodi Euleks.

I Evropski savet je u jučerašnjim zaključcima naveo da "EU očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu". 

Duško Čelić sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici kaže za Kosovo onlajn da istragu događaja u Banjskoj jedino mogu da vode organi države Srbije. Prema propisima Srbije, kako ukazuje, ne postoji mogućnost da se istraga nekome poverava, makar to bio i međunarodni organ.

„Strogo pravnički gledano, nema apsolutno nikakve pravne smetnje da Republika Srbija i njeni pravosudni organi vode istragu, ni u procesnim zakonima niti u materijalnim koji određuju stvarnu i mesnu nadležnost organa pravosuđa. Nigde ne postoji zabrana postupanja kada je reč o teritoriji KiM, moguće je da postupa nadležno Tužilaštvo i da vodi istragu. Ali postoje problemi dvostruke prirode. Prvi je da organi Srbije koji imaju pravnu nadležnost ne mogu da pribave jedan deo dokaza na terenu jer ne mogu faktički da postupaju na mestu događaja u Banjskoj na teritoriji KiM. A drugi problem, koji se čini krupniji, je političke prirode. Ako je pitanje ko će da veruje u objektivnost istrage, po prirodi stvari istraga mora da bude objektivna koje god nadležno tužilaštvo da je vodi. Ovde se, međutim, postavlja pitanje odnosa Beograda i Prištine. Ko god bi, teoretski gledano, vodio istragu, da li organi Republike Srbije ili organi u Prištini, tu bi postojao odnos nepoverenja, pa se postavlja pitanje da li može istragu da vodi neka treća strana“, kaže Čelić.

Kako dalje objašnjava, u krivično-procesnim propisima Srbije ne postoji mogućnost da se istraga nekome poverava, makar to bio i međunarodni organ.

„Međunarodni organi nemaju nadležnosti na teritoriji Republike Srbije i u tom pogledu ne mogu da je zasnuju, a pravosudna saradnja između Republike Srbije i Prištini ne postoji, tako da apsolutno nije moguće ustupiti taj predmet Prištini sve i kada bi teoretski gledano bio reči o nekoj državi, a Priština (Kosovo) nije država sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije, tako da je očigledno jedina mogućnost da istragu vode organi države Srbije. Možda je moguće napraviti neki ad hok sporazum da bude uključen neko od posmatrača u smislu stranih misija, i ništa više od toga. A, da li će Priština da prihvati rezulate te istrage, to je čisto političko pitanje, nije pravne prirode“, kaže Čelić.

Sve i kada bi se zanemarilo pitanje statusa, kako ocenjuje naš sagovornik, kada je reč o organima Prištine, po sredi je „kvazi pravni poredak koji je sebe diskvalifikovao da uopšte postupa po ovim stvarima“.

„Ovih nedelja, meseci, pa i godina, vidimo kako prištinsko kvazi pravosuđe postupa kada je reč o Srbima. Srbi se hapse bez naloga nadležnog tužioca ili sudije, arbitrano im se određuje pritvor, a pritvor postaje ne mera obezbeđenja prisustva osumnjičenog, nego praktično postaje kazna za Srbe. Uslovi u kojima izdržavaju pritvor su krajnje nehumani, za to postoje dokazi, izriču im se mere i iznad zakonskog maksimuma, što laik sebi ne bi mogao da dopusti. Postoji jedno diskriminatorno i neobjektivno postupanje kolega, koje čak i ne mogu da nazovem kolegama kada tako mogu da zloupotrebljavaju pravosudne funkcije čiji su nosioci. Dakle, apsolutno mi se čini da otpada bilo kakva priča da Priština bude na bilo koji način involvirana u istragu u vezi događaja u Banjskoj. U okolnostima kada se sprovodi politika sa elementima aprthejda prema Srbima na KiM naročito na severu, poverenje teško može da se zadobije. To što se tamo dešava proteklih meseci mene nažalost podseća na Pojas Gaze osim što nemamo uništavanje bombardovanjem te teritorije, ali praktično imamo gotovo istovetan arsenal kolektivnih mera prema Srbima na severu“, ukazuje Čelić.

On napominje da je Srbiji verovatno važno da međunarodna zajednica razume da će istraga biti objektivna i da bi u tom pogledu možda bilo moguće da se napravi neki ad hok sporazum sa nekom od međunarodnih misija.

„Možda bi najpoželjnije bilo da to bude nekakvo nadgledanje od strane Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244, jer jeste da se postupak vodi na teritoriji centralne Srbije ali ima veze sa događajem na severu KiM, pa se možda može iznaći mogućnost da se UN uključe u smislu posmatrača a ne da imaju izršna ovlašćenja i da se međunarodna zajednica uveri u objektivnost postupanja pravosudnih organa u Beogradu. Čini mi se da je to maksimum koji može da se postigne, a za druge opcije ne postoji pravni osnov, niti bi bilo dobro za dignitet pravosudnih funkcija u Srbiji“, zaključuje Čelić.

Priština, međutim, već sprovodi svoju istragu i najavljuje da će njene rezultate predstaviti međunarodnoj zajednici, a na pitanje koliku težinu ima to što rade kosovski organi, naš sagovornik kaže da je prema tome „krajnje sumnjičav“, iako nije upoznat sa detaljima.

„Činjenica je da nisu dozvolili našim patolozima da učestvuju u obdukciji poginulih u Banjskoj i da je krajnje upitna uloga stranog patologa koji je, i ako je, u tome učestvovao. Nemamo ni patološki izveštaj, a od toga verovatno treba da se krene. Ne znamo način na koji su ubijene tri osobe srpske nacionalosti u tom događaju. Na osnovu postupanja prištinskih organa možemo da pretpostavimo na koji način su eventualno došli do izjava uhapšenih. Da li je bilo iznude ili nije? Mogli smo da vidimo čak i na društvenim mrežama kako se postupa sa uhapšenima, mnogi od njih su bili izloženi psihičkoj i fizičkoj torturi, pa je pitanje validnosti tih izjava krajnje otvoreno. Pitanje je šta je sa materijalnim dokazima u Banjskoj, da li su oni uzeti na način kako to predviđa forenzička struka. Ne znamo ni da li su strane misije učestvovale. Za Unmik znamo da nije bio na terenu tih dana, a da li je misija Euleksa obavljala neke istražne radnje ili je samo svedočila kako kažu, što je najverovatnije slučaj? Tako da sve to ukazuje da ti rezulatati do kojih Priština bude došla i koje će javno izložiti, zaista sa stanovišta Republike Srbije i njenog pravnog poretka ne mogu da budu validni“, zaključuje Čelić.

Za otkrivanje istine o događajima u Banjskoj, prema oceni profesora Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazluma Baraljiua potrebno je da se formira međunarodna komisija, koja bi bila neutralna i koja bi uz pomoć Kfora i Euleksa dovela do verodostojnih podataka. 

„Potrebno je formiranje međunarodne komisije koja bi obuhvatila sve moguće istražne radnje i na Kosovu i u Srbiji, i da se koristi međunarodno prisustvo ovde - Kfor, Euleks i ambasade koje imaju svoje izvore informisanja. Ne mora to da bude formalno-pravno formirana komisija, ali da se sjedine svi mogući pokušaji i radnje, istražne radnje, u smislu dolaska do jedne prave i istinite slike o tome šta se događalo tog dana u Banjskoj“, rekao je Baraljiu za Kosovo online.

Iako je Ališa Kerns navela da istragu već vodi jedna strana država, Baraljiu ipak smatra da su za istragu potrebne „udružene snage“, mada ne odbacuje mogućnost da istragu preuzme neka neutralna država.

„Ako se eventulano odlukom EU, ili neke institucije, bude odlučilo da to bude neka samostalna komisija jedne verodostojne demokratske tradicije i demokratskih institucija, kao što ih na primer ima Austrija, koja bi bila neutralna prema svemu što se dogodilo i uz pokušaje da se verodostojno, autohtono i istinito sazna sve što se desilo, onda tu nema ničeg spornog, samo bi najbolje bilo da se sjedine sve snage“, smatra Baraljiu.

On ističe da Beograd i Priština ne mogu sami da sprovedu istragu usled nedostatka opreme, ali i nepoverenja dveju strana.

„Budući da postoji nepoverenje između Kosova i Srbije i budući da nije razvijen taj tehničko-tehnološki nivo, i tehnologije i aparature i instrumenata koji bi za to bili upotrebljeni da se istraga vodi po međunarodnim zakonima i zakonima Kosova i Srbije, onda mislim da to mora da bude jedna međunarodna komisija, međunarodno prisustvo koje bi moglo neutralno da vodi sve radnje i istragu i da se dođe do verodostojne istrage“, zaključio je Baraljiu.

Saradnik u nastavi na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Aleksa Škundrić kaže za Kosovo onlajn da su sa pravnog aspekta, a na osnovu Ustavnog i svih ostalih prava u Srbiji, srpski državni organi jedini nadležni da sprovedu istragu o događajima u Banjskoj od 24. septembra, budući da je reč o, kako ističe, srpskom delu teritorije.

„Sa stanovišta važećeg prava Srbije, Ustavnog i ostalog prava situacija je jasna. Srpski državni organi su nadležni za taj slučaj, budući da je, prema našem Ustavu, reč o našem delu teritorije. Tako da u tom smislu, postoji nadležnost za istragu jedino naših državnih organa, i već se i vodi postupak pred našim organima ovde u Beogradu“, objašnjava Škundrić. 

Napominje da eventualno postoji mogućnost da Euleks pomogne u sprovođenju istrage, odnosno krivičnog postupka koji se sprovodi od strane srpskih državnih organa, ali da ne postoji mogućnost, ni pravne osnove da neko drugi preuzme sprovođenje istrage.

„Tu može da bude prostora za neku vrstu saradnje i pomoći sa Euleksom. Ali ne postoji mogućnost ni pravne osnove da neko drugi sprovodi istragu, jer je reč o krivičnom postupku i tu je isključiva jurisdikcija države koja vodi taj postupak. Naravno, postoje situacije kada može više država da bude nadležno za neki kokretan slučaj, međutim, Srbija ne priznaje nezavisnost i suverenitet Kosova kao države, tu nema ni odnosa dve države, pa samim tim ni sukoba nadležnosti u krivičnoj materiji između dve strane“, pojašnjava Škundrić.

Priština je već pokrenula istragu o dešavanjima o Banjskoj, a na pitanje da li za Beograd rezultati te istrage mogu da budu pravno relevantni, Škundrić kaže da ne postoji zakonski okvir za tako nešto.

„Beograd ne priznaje ni državne organe i ni institucije Kosova, pa ni rezultate rada tih organa. Ovo je shodno važećem pravu Srbije“, zaključio je on.