Ko to zaista narušava bezbednost na Zapadnom Balkanu i ima li razloga za zabrinutost?

Svetske diplomate često su umele da Zapadni Balkan nazivaju „buretom baruta“ tokom prethodnih decenija, ali koliko takav opis ima uporište u sadašnjosti i da li će SAD i EU dozvoliti da ovaj deo Evrope ponovo utone u nestabilnost i oružane sukobe. Sagovornici Kosovo onlajna su uvereni da Vašington i Brisel tako nešto neće dozvoliti.

Piše: Veljko Nestorović

Situacija je u potpunosti drugačija u odnosu na kraj 20. veka kada smo videli raspad Jugoslavije, ali često se mogu čuti zapaljive izjave regionalnih lidera u dnevno političke svrhe da eto neko narušava bezbednost na Zapadnom Balkanu.

Naravno, ne treba zaboraviti i da je aktuelni predsednik SAD Donald Tramp u više navrata izjavio da je „sprečio rat između Kosova i Srbije“.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani nedavno je na Samitu EPC poručila da je prevencija destabilizujućih taktika Srbije ključ za sigurnu i stabilnu Evropu, ali ako se uzme u obzir da su izjave predstavnika zvanične Prištine o dronovima iz Srbije, gomilanju trupa....uvek po pravilu demantovane od strane Natoa, takve izjave smatra analitičar Risto Nikovski treba posmatrati kao deo političke retorike Prištine.

On smatra da je Vašington krojač sudbine i situacije na Balkanu i za Kosovo onlajn ocenjuje da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti nikakvu destabilizaciju regiona.

„Ne zaboravimo da je ovde počeo svetski rat, upravo na Balkanu. Ali kontekst koji onа daje je van svake pameti. Naprotiv, Srbija na sve načine pokušava da pronađe rešenje za Kosovo, koje je nezakonito otcepljeno od Srbije, to se mora naglasiti. Međutim, nema razumevanja sa kosovske strane. Dakle, njena retorika je apsolutno u pogrešnom kontekstu i Srbija najmanje od svih ugrožava bezbednost Balkana“, kaže analitičar iz Skoplja.

Prema njegovim rečima, izjave Osmani da je nakon Rusije Srbija najveća pretnja po bezbednost Zapadnog Balkana i Evrope deo su retorike zvanične Prištine.

„To je deo njihove politike koja de fakto više ne važi. Znamo šta se dešava sa SAD koje obustavljaju određene važne stvari i projekte koje sprovode sa Kosovom, ali ključna činjenica je da se na Balkanu stvaraju osovine, novi sporazumi za neku vrstu navodnog mira, i to apsolutno u smislu stvaranja pretpostavki za rat, kada tri zemlje naprave sporazum za neku vrstu vojne saradnje, a protiv Srbije. To je potkopavanje mira na Balkanu na račun dugoročnih interesa svih zemalja, a mene najviše intrigira uloga Hrvatske. Znamo za nesporazume i probleme i istoriju između Hrvatske i Srbije i sklapanje neke vrste pakta protiv Srbije je van pameti. Na ovaj način se diriguju mir i bezbednost Balkana i cele Evrope u celini“, ističe on.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da bezbednost Evrope podrazumeva i da situacija na Zapadnom Balkanu bude mirna, a česte optužbe i tvrdnje predstavnika zvanične Prištine da je Srbija ta koja ugrožava sigurnost u ovom delu Evrope su samo zamena teza.

On ističe da takav narativ kosovska predsednica Vjosa Osmani i premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti koriste kako bi opravdali „ponašanje prema srpskoj zajednici kojoj se na Kosovu krše pre svega politička, ali i ljudska prava“.

„Tvrdi se da su Srbi zaslužili takav odnos. Zaslužili su zbog svojih grehova iz prošlosti. A pred Evropskom unijom mi imamo greh iz sadašnjosti, a to je naše ponašanje u međunarodnim odnosima trenutno, gde ne želimo da uvedemo sankcije Rusiji i gde želimo da prosto imamo jedan neutralni status“, kaže Vujinović.

On ističe da pored Kurtija i Osmani isti narativ koriste i različiti lideri u BiH, Crnoj Gori i regionu.

„Dakle, po onoj narodnoj - drž’te lopova - pokušavamo da dokažemo da je ono što se sad dešava krivica koja će tek doći“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li je bezbednost Zapadnog Balkana zaista ugrožena ili bi to tek mogla biti, Vujinović kaže:

„Mislim da nema mesta strahovanju. Dakle, suština je u tome da vidimo da se Bliski Istok polako smiruje. To će voditi sigurno ka umirenju i na ukrajinskom frontu, što Evropi odgovara, te će ona biti zauzeta nekim drugim stvarima, a ne da se bavi regionom Zapadnog Balkana. Moje uverenje je da će evropski lideri naterati, ako smem da upotrebim taj izraz, kosovske Albance da prestanu sa nasiljem koje čine, da će obuzdati gospodina Šmita u Bosni i Hercegovini koji čini nasilje tamo, i da će ih prosto ohrabriti da se ponašaju prema srpskoj zajednici na pravi način, čime ćemo izbeći tu eskalaciju neke bezbednosti ili nebezbednosti. Ono što moram da napomenem jeste da je Srbija tu glavni igrač i da dokle god je Srbija trpeljiva i ne želi da dalje eskalira situaciju, nećemo imati pravu eskalaciju“.

Profesor evropskog prava sa Univerziteta u Prištini Avni Mazreku za Kosovo onlajn navodi da niko sa Zapadnog Balkana ne odbija članstvo u Natou i EU, osim Republike Srpske i Srbije.

„Srbija je neutralna u pogledu članstva u Natou, ali nije neutralna u izboru oružja. Logično pitanje bi bilo zašto se toliko ulaže u naoružavanje zemalja Zapadnog Balkana? Protiv koga će se to oružje koristiti? Postoje neke indikacije koje se prezentuju građanima ili zvaničnicima ovih zemalja, uključujući Kosovo i šire, o tome kakav je interes država za ulaganje u vojnu oblast? U Istočnoj Evropi videli smo izjave lidera pojedinih država poput Poljske, Estonije, Litvanije, Belorusije i Rusije koje su za rat. Ovakva situacija u celoj Evropi se dešava prvi put od završetka Drugog svetskog rata. Nemamo tako oštru retoriku i određene akcije u vezi sa nestabilnošću Evrope uopšte“, kaže Mazreku.

Profesor dalje ističe i da se „u ovom kontekstu, Srbija može kvalifikovati kao ona koja igra destruktivnu ulogu u funkciji mira na Zapadnom Balkanu“.

„I sve dok Srbija nije konstruktivna, smatra se konfliktnom državom, gde je proizvela sukobe i razlikuje se od Evrope. U ovom slučaju složio bih se da bi trebalo da ovaj deo nazovemo Jugoistočna Evropa, a ne Zapadni Balkan, jer je konotacija takva. Dakle, Srbija mora da manifestuje održivi mir, a to se postiže priznavanjem Kosova, približavanjem Srbije takozvanom „transatlantskom kišobranu“. Ideja je da Srbija bude punopravni deo EU, ali i punopravni deo Natoa jer je Nato od 1949. godine jedini garant mira i bezbednosti na evropskoj teritoriji“.