Koja je uloga Nemačke i Velike Britanije u Kurtijevoj politici eskalacije i suprotstavljanja SAD?

Za razliku od jasnih poruka američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i evropskog šefa diplomatije Đuzepa Borelja da je prištinska strana "zaslužna" za neuspeh poslednje runde dijaloga i produžavanje krize na severu, zvanični Berlin i London i ovoga puta su propustili da se direktno oglase o odgovornosti premijera Kosova Aljbina Kurtija, izražavajući samo razočaranje jer nije postignut dogovor.

To je još jednom otvorilo pitanje da li iza toga što Kurti uporno ne odstupa od politike eskalacije, bez obzira što ga to vodi i u sve veću konfrontaciju sa SAD i EU, odakle se najavljuju još oštrije kaznene mera za Kosovo, stoji prećutna podrška koja mu stiže iz Nemačke i Velike Britanije. 

Da Kosovo i Nemačka neguju bliske političke odnose, nije tajna, a na Berlin se gleda kao na najvećeg saveznika Prištine u okviru EU. "Tvrd" stav Kurtija kada je reč o krizi na severu Kosova poslednjih meseci i njegov sve lagodniji stav kada je reč o ljutnji Amerike, odakle mu sada stižu već ozbiljna upozorenja, često se pripisuje zaštiti koju dobija iz Nemačke, ali i Velike Britanije.

Upravo je Nemačka bila ta koja je nedavno otvoreno stala u zaštitu Kosova, kada je francuski predsedijk Emanuel Makron zapretio preispitivanjem vizne liberalizacije ukoliko Priština ne sprovede koraka ka deeskalacije i ne započne primena dogovorenih sporazuma. Iz Berlina su nedvosmisleno poručili da to za njih nije opcija i da će Kosovu vize biti ukinute od 1. januara. 

Bivši ambasador u Berlinu Milovan Božinović kaže da je sve očiglednije da se gubi unisonost politike prema Kosovu koja je vladala između Nemačke, Britanije i SAD, i da se američki pristup pokazuje kao sve pragmatičniji, posebno od izbijanja poslednje krize na severu koja je izazvana nasilnim akcijama Prištine.

On tu kao primer navodi i poruke koje su od američkih i nemačkih zvaničnika stizale pre poslednje runde dijaloga u Briselu. Ističe da dok Eskobar nije ostavio dilemu na kome leži "krivica" zbog toga što nije došlo do deeskalacije na severu, poručujući da ga "Kurti nije uverio da je posvećen normalizaciji", nemački izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Zaracin imao je drugačiju retoriku.

Tako je Zaracin rekao da Kurti nije sledio EU i zato su usledile mere prema Kosovu, ali odmah zatim i dodao da se "ne može reći da je samo Vlada Kosova kriva ili da samo ona ne radi dovoljno da bi se situacija smirila". 

"To je ta razlika. Nemci i kad kritikuju Kurtija, a on zaista daje toliko povoda za tu nju, oni uvek osećaju potrebu da ga nekako i opravdaju. Slično postupaju i Britanci. Dok god budemo imali takav odnos iz Berlina i Londona prema Kurtiju, male su šanse da će on promeniti politiku i ponašanje", kaže Božinović. 

Ukazuje i da se Nemci hoće da povrate svoje pozicije koje su imali na Balkanu. 

"Tu treba uzeti u obzir i istoriju, tradiciju pogleda Nemačke i Britanije na balkanske prilike. Amerikanci tome ne robuju, oni kažu, hajde da vidimo kako može da se tamo živi pristojno, imamo i drugih muka, većih i potencijalno ozbiljnijih na drugim stranama. A Nemci i Britanci imaju istoriju svojih pogleda na Balkan, pa i svoje 'simpatije' na ovim prostorima. Mi smo navikli da od Britanije ne očekujemo ništa dobro, oni Srbiju načešće vide na rusku ispostavu na Balkanu i to je dovoljno da vas odmah u svakoj stvari seku kada je reč o Kosovu. A Nemci su se, po mom mišljenju, od početka tog konflikta između Srba i Albanaca postavili suviše 'tvrdo'. I jedni i drugi traže da se ceo taj proces na kraju završi međusobnim priznanjem zavađenih strana. A Amerikancima to nije urgentno, i to je stvar koja može da pričeka", zaključuje Božinović. 

Politički analitičar iz Prištine Gazmir Raci kaže za Kosovo onlajn da Kosovo sebi ne sme da dozvoli probleme u saradnji sa SAD, jer, za razliku od Srbije, "nema drugu opciju".

"Srbija ima Rusiju, mi nemamo. Za Kosovo i njegove građane je bitna strateška saradnja sa SAD i EU i mi smo na putu da postanemo članica Unije. Sada ima nekih poteškoća oko pregovora zbog situacije, ali ne vidim takav problem da Kosovo promeni strateškog partnera ili napravi problem sa SAD. Bitno je da je Kosovo u dijalogu, u kojem premijer Kurti treba da brani interese Kosova. On nije tu da brani druge interese zato što je dobio 51 odsto glasova građana Kosova", kaže Raci.

On ne smatra da se Kosovu treba sada da bira između Nemačke ili Velike Britanije na jednoj strani, i SAD, na drugoj, kao ni da Prištini podrška stiže samo iz Berlina, a ne i iz Vašingtona.

"Mi imamo jasan kurs, zvanični, a to su evropske integracije i članstvo u NATO. Pokušavamo da sledimo taj pravac, to je bitno za nas i naše institucije svaki dan rade na tome da ispune standarde i za NATO i za EU. Sada oko toga ima problema i iz EU ne znaju da li će se otvarati vrata za nove članice. Sada imamo ovaj novi plan koji je predstavio predsednik EU, ali to još nije zvanično na papiru za ovaj naš region. Bitno je za naš region da ima otvorena vrata za integraciju u EU, sada, ako mi hoćemo u EU onda treba zajedno da gradimo mir, stabilnost", navodi Raci.

Po njemu, sada je vreme da i "posrednici koji su uključeni u dijalog, ne provociraju nijednu stranu, Prištinu ili Beograd, i ne prete sankcijama", jer kako kaže, "nije vreme za sankcije, već za sporazum".

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, smatra da Kurti možda nije pod direktnom zaštitom Nemačke, ali da svakako uživa njenu podršku za svoju politiku od koje tako uporno ne odustaje

Smatra i da Berlin ne deluje tu u potpunosti samostalno, imajući u vidu, kako navodi, da se Nemačka više puta dokazala kao jedan od najpouzdanijih i najlojalnijih partnera Vašingtona. 

"Mislim da je nemačka politika prema Kosovu i Kurtiju zapravo sledi jedan od krakova američke politike koja preko Berlina nastoji da ostvari svoje interese na Balkanu. Tu imamo i druge krakove, preko Londona, a tu su i zvanični izaslanici Vašingtona koji u poslednje vreme, čini se, kritički nastupaju prema potezima vlasti u Prištini. Tako da ne možemo govoriti o jednoj unisonoj američkoj politici prema i Kurtiju i prema pitanju o KiM, doduše možemo govoriti u tom smislu da svi ti krakovi imaju jedan te isti cilj da Kosovo bude nezavisno i da Srbija to prihvati", rekao je Graovac.

Prema njegovim rečima, postoji očigledno razlike kako do toga doći i koliko snažno treba vršiti pritisak na Srbiju, i tu vidi razlike kada je reč o potezima i porukama koje se šalju iz Berlina i SAD.