Kurti nije ubedio Eskobara da je posvećen normalizaciji, hoće li uspeti Lajčaka i Borelja?

Inače male nade u pozitivan ishod današnjeg sastanka u Briselu 24 sata pred nastavak dijaloga dodatno je razvejao američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je otvoreno poručio da ga Aljbin Kurti nije uverio da je posvećen ispunjavanju obaveza ka normalizaciji odnosa dve strane. Kosovski premijer i dalje odbija da učini potrebne korake za smirivanje tenzija na severu Kosova, pa se postavlja pitanje da li će danas ostaviti bolji utisak kod šefa evropske diplomatije Đuzepa Borelja i emisara EU za dijalog Miroslava Lajčaka? Ili će se sve završiti samo na, kako je američki diplomata poručio, "Kurtijevoj spremnosti da se na sastanku pojavi".

Oko toga da bi ova runda dijaloga mogla biti prelomna, posle koje će se znati da li se ide ka smirivanju situacije ili novoj eskalaciji saglasni su analitičari i iz Beograda i Prištine. Teme koje su urgentne su brojne, od povlačenja kosovskih specijalaca iz okoline opštinskih zgrada na severu, preko raspisivanja novih izbora sa opštine sa srpskom većinom i nasilje koje se vrši na Srbima, do ključnog pitanja za opstanak Srba na Kosovu a to je formiranje Zajednice srpskih opština na koju se čeka duže od 10 godina.

Kurti je uoči današnje runde opet poručio da ga ZSO praktično ne zanima i da želi da razgovara samo o "primeni sporazuma koji u centru ima 'de fakto' priznanje Kosova".

Retoriku nije promenio ni nakon Eskobarovih upozorenja da će u slučaju nekooperativnosti Prištine uslediti nove sankcije, da SAD smatraju da bi gradonačelnici na severu trebalo da podnesu ostavke i da Vašington podržava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da ne samo da KBS ne mogu na sever bez dozvole Kfora, nego i da za svaku akcije na tom prostoru Kosovska policija mora da se konsultuje sa ovom misijom.

Uoči današnje runde oglasio se i bivši izaslanik SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel, koji je istakao je da je EU nagradila Kurtija sastankom u Briselu, uprkos Kurtijevom ignorisanju njihovih zahteva. Grenel je u pisanoj izjavi za Kosovo onlajn da je EU, koja vodi pregovore, saopštila da Kurti mora da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada, da raspiše izbore na severu Kosova što pre, i da sprovede prethodno dogovoreno opredeljenje Vlade Kosova da formira ZSO.

"Izjava EU je bila jasna, ali Kurti je ignorisao sve zahteve. Umesto da prozove Kurtijev nerad u poslednja tri meseca, EU ga je nagradila još jednim sastankom u Briselu, sa predsednikom Vučićem. Ako EU želi da bude shvaćena ozbiljno u spoljnim poslovima, onda treba da misli ono što kaže. Ne bi trebalo da bude zakazan drugi sastanak na kojem bi se razgovaralo o pitanjima dok se ne ispune zahtevi“, poručio je Grenel.

I američki kongresmen Erik Svolvel poručio je pred početak razgovora u Briselu da Srbi na Kosovu zaslužuju da imaju glas u kosovskoj vladi i istakao da je nasilje nad njima neprihvatljivo.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Zavišić kaže za Kosovo onlajn da je dobro što se iz Vašingtona čuju pozivi na poštovanje Briselskog sporazuma i to što je Eskobar konstatovao činjenicu da delovanje Kosovske policije na severu predstavlja kršenje sporazuma.

"Za dolazak bilo kakvih specijalnih jedinica na sever, neophodna je saglasnost komandanta Kfora i poziv četiri gradonačelnika, a čega nije bilo, tako da je potpuno jasno da se Kurtijevi specijalci protivpravno nalaze na severu pokrajine. Nadam se da će nakon konačnog priznanja toga od strane SAD, uslediti i reakcija, odnosno pritisak na Kurtija da se povuku. Tek kada se taj uslov ispuni i kada se prestane sa proizvoljnim hapšenjima Srba, onda se može razgovarati o ponavljanju lokalnih izbora i učešću srpskog naroda na njima. Dok su teroristi sa dugim cevima na severu i dok se srpski narod maltretira, svaka priča o novim izborima je suvišna", smatra Zavišić.

Po njemu, Eskobarove izjave pokazuje da je "Kurti uspeo da prokocka ono što su u poslednje dve decenije Albanci uvek imali, a to je blanko podrška Vašingtona".  

"Zahvaljujući radikalizmu Kurtija, njegovoj nespremnosti na dijalog i bežanju od svake vrste kompromisa, ali isto tako i mudrosti politike koju vodi predsednik Vučić, okolnosti su se donekle promenile. Danas je svima na političkom Zapadu u potpunosti jasno ko je izvor nestabilnosti i remetilački faktor. To svakako ne znači da će oni sada odustati od projekta tzv. Kosova, ali može da znači da će biti spremni da pojačaju pritisak na predstavnike privremenih institucija u Prištini, jer u krajnjoj meri nikome na Zapadu nije u interesu da dođe do nekih sukoba. Bilo bi odlično kada bi se konačno prešlo sa reči na dela, odnosno kada bi prema Kurtiju bile preduzete konkretne mere u praksi. To bi sigurno dalo pozitivan impuls u daljem dijalogu i doprinelo stabilnosti u čitavom regionu. Sankcije koje je do sada preduzela EU pokazale su se kao neuspešne, i krajnje je vreme za ozbiljnije i konkretnije mere", smatra Zavišić.

Ukazuje i da su SAD ključni igrač i jedina sila koja ima kapacitet da ozbiljno utiče na političke elite u Prištini i da ukoliko žele da se dijalog pokrene sa mrtve tačke, moraju da pokažu malo više objektivnosti i pravičnosti.

I naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić poručio je za Kosovo onlajn da da je Eskobar svestan da Kurti neće promeniti svoj stav, za koji ima podršku određenih zemalja Kvinte. On smatra da ne treba očekivati neke značajnije rezultate iz Brisela.

"Znamo zašto su Srbi izašli iz institucija prošle godine, izašli su ne samo zbog nasilja kojim su ugrožavani, već i zbog toga što ni u najavi nije bilo implementacije i sprovođenja Zajednice srpskih opština na način na koji je to trebalo da bude urađeno", rekao je Mitić, uz napomenu da Kurti na to nije spreman. 

Politički analitičar iz Prištine Gazmir Raci naveo je da je najvažnije da se u dijalogu koji sledi u Briselu pronađe rešenje, kao i da je Kurti za dijalog jer u njemu učestvuje.

"Ako je premijer Kurti uključen u dijalog, za mene to znači da je za dijalog, nije protiv. A ako je protiv, onda nije potrebno da ide u Brisel. On sutra ide u Brisel i za mene je bitno da on i gospodin Vučić nađu rešenje oko nemačko-francuskog plana i Ohridskog aneksa“, rekao je Raci za Kosovo onlajn.

Komentarišući najavu Eskobara o mogućim novim sankcijama Kosovu, Raci ističe da nije vreme za to, već da obe strane pronađu rešenje za implementaciju sporazuma. Po njemu, rešenje su lokalni izbori, što je, kaže, dogovoreno u Bratislavi između Lajčaka i šefa pregovaračkog tima Kosova Besnika Bisljimija.