Manevarski prostor Srbije uoči glasanja u SE: Priština matematički u prednosti, Beograd računa na argumente

Savet Evrope.jpg
Izvor: coe.int

„Manevarski prostor Srbije jeste minimalan, ali, kako je jednom rekao Ivo Andrić, njega za diplomatiju uvek ima“, kaže za Kosovo onlajn profesor i diplomata u penziji Darko Tanasković, povodom predstojećeg glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o zahtevu Kosova da postane član ove organizacije. Iako je zvanični Beograd svestan da Priština unutar PSSE ima matematičku prednost, nastojanja da se argumenti srpske strane još jednom čuju neće posustati do utorka, a ni posle, jer konačnu reč o tome da li se Kosovu otvaraju vrata najstarije panevropske organizacije daće Komitet ministara čije je zasedanje sredinom maja.

Prethodnih dana srpska diplomatija upregla je sve svoje snage po ovom pitanju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić jutros je poslao pisma liderima velikih zemalja, između ostalih i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. Ambasadorka Srbije pri SE Suzana Grubješić još jednom je razgovarala sa svim ambasadorima, liderima poslaničkih klubova, predsedavajućim Političkog komiteta, a svim šefovima delegacija u PSSE predsedavajuća srpskom delegacijom Biljana Pantić Pilja poslala je pisma. U pripremi je i non-pejper koji će Beograd dostaviti na adrese članica SE.

U ovim diplomatskim aktivnostima, ističu se razlozi zbog kojih Srbija smatra da članstvo Kosova u SE nije prihvatljivo. Pantić Pilja je u poslatim pismima šefove parlamentarnih delegacija pozvala da pre 16. aprila još jednom razmisle da li Kosovo treba da postane član SE, imajući u vidu da nije država, norme međunarodnog prava i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, a akcenat je stavljen na svakodnevno kršenje ljudskih prava na Kosovu i na to da Priština i dalje nije učinila ništa da bi bila formirana Zajednica srpskih opština, dogovorena još 2013. godine.

Profesor i diplomata u penziji Darko Tanasković kaže za Kosovo onlajn da je korisno da Srbija svim članicama Saveta Evrope argumentovano, jasno i nedosmisleno iznese svoje viđenje situacije nastale „ovim, ko zna kojim po redu, kršenjem međunarodnog prava i grubim, diskriminatornim primenjivanjem dvostrukih standarda ’prijatelja Kosova’ u odnosu na Srbiju“.

„Važno je delovati prema podnosiocima i kosponzorima inicijative za prijem ’Kosova’, zatim se pouzdano obavestiti o stavu svake pojedine države, kako bi se pripremili diplomatski nastup i taktika na sednici na kojoj se bude konačno odlučivalo, a neophodno je, naravno, i posvetiti posebnu pažnju državama za koje se procenjuje da bi mogle biti protiv prijema “Kosova”, iako su ga priznale, jer je i uzdržavanje bolje od pozitivnog glasa“, navodi Tanasković.

Na pitanje kakvu snagu ima non-pejper koji Beograd priprema, Tanasković se poslužio latinskom poslovicom "Scripta manent!"  (Napisano ostaje prim.aut).

"To je važno i zbog koraka koje Srbija ima nameru da preduzme u slučaju prijema Kosova u Savet. Kako da Srbija ravnopravno sedi u jednoj međunarodnoj organizaciji sa delom svoje teritorije? Da se ne kaže da nisu znali, premda, naravno, svi dobro sve znaju. Primanje 'Kosova' kao države u Savet Evrope nikako nije neutralno za status samog Saveta i njegovu buduću aktivnost i kredibilitet. A što se argumenata naše strane tiče, mislim da ih doista nije potrebno ponavljati. Verujem da bi valjalo na neki način saopštiti i to da one koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost 'Kosova' nije svrsihodno ubeđivati da ono u međunarodnopravnom smislu ne može biti država, jer su svesno to pravo prekršili, već naglasiti da, i kad bi bilo država, što za Srbiju nije, iz niza razloga na osnovu prihvaćenih kriterijuma Saveta Evrope, usled skandaloznog i neodgovornog ponašanja privremenih vlasti u Prištini, ne bi ispunjavalo uslove za članstvo. To je onaj aspekt koji je naprasno 'zaboravila' Dora Bakojani“, navodi Tanasković.

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže za Kosovo onlajn da Beograd članicama SE treba da predoči sve probleme sa kojima se Srbi na Kosovu godinama suočavaju - od neispunjavanja obaveza predviđenih Briselskim sporazumom preko uzurpiranja imovine do ukidanja dinara, čime je dovedena u pitanje egzistencija Srba.

„Tu su i tajne optužnice, montirani procesi koji se vode protiv Srba i niz drugih stvari. Bez rešavanja problema sa kojima se suočavaju Srbi, mislim da Kosovu nije mesto u Savetu Evrope“, navodi Gudžić.

On kaže, međutim, da je Kosovo do sada, nažalost, bilo nagrađeno za sve svoje zločine i greške iz prošlosti.

„Ne treba imati prevelika očekivanja od međunarodne zajednice, naročito od onog dela koji je pokrovitelj kosovske nezavisnosti, ali to naravno ne znači da mi treba da odustanemo od bilo kog vida borbe za svoja prava. Ukoliko bi Kosovo postalo član SE to bi bila za njih još jedna nagrada za neispunjene obaveze i nagrađen zločin“, poručuje Gudžić.

Povodom „mobilizacije“ srpske diplomatije uoči glasanja u PSSE diplomata u penziji Milovan Božinović kaže za Kosovo onlajn da je dobro da se još jednom o ovome razgovara i da se države podsete, pre svega na to da prijem Kosova ne bi bio u skladu sa pravilima i procedurama Saveta Evrope i da je sve to kršenje pravila.

„Kada bismo živeli u svetu, a mislim da smo iz njega izašli, u kojem se poštuju pravila, ovo ne bi bilo moguće i zamislivo, ali svet se menja i politički razlozi pobeđuju pravo i to je jedna od istina sa kojom morate živeti“, kaže Božinović.

On navodi i da je ubeđen da su srpske diplomate ovu temu mnogo puta već raspravljale sa svojim sagovornicima u raznim ministarstvima pravde ili spoljnih poslova u državama članicama i da je naša argumentacija već prezentovana.

Navodeći da je non-pejper jedan od klasičnih instrumenata diplomatske komunikacije koji sadrži viđenje stvari strane koja ga šalje i u kom se navode činjenice za koje se smatra da treba da budu pomenute, Božinović ipak ističe da se plaši da će domet takvog dokumenta u ovom slučaju biti dosta ograničen jer sve države koje su potvrdile da će podržati Kosovo u suštini već znaju te činjenice.

U non-pejperu Beograda, prema mišljenju programskog koordinatora Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefana Vladisavljeva akcenat će biti stavljen na to da Kosovo faktički ne ispunjava osnovne preduslove za članstvo u SE i da bi trebalo da se ovi preduslovi ispune pre nego što do članstva dođe, a ne da prvo dođe do članstva a da se onda očekuje da će preduslovi biti ispunjeni.

„Čini mi se da će fokus biti na položaju srpske manjine na severu Kosova koja je u nezavidnoj poziciji zbog institucionalnog nedostatka političke volje da se aspekti onoga što je postignito kroz Ohridski sporazum sprovedu na terenu. Podizanje svesti o uspostavljanju Zajednice srpskih opština kao mehanizma zaštite prava, sloboda i položaja Srba može da se dodatno pojača kroz diplomatske aktivnosti i kroz potencijalno osporavanje članstva Kosova u SE“, kaže Vladisavljev za Kosovo onlajn.

Srpska diplomatija u ovom trenutku, ipak, kako ukazuje Vladisavljev, vodi „bitku uzbrdo“ jer su figure na šahovskom polju postavljene tako da će jako teško bilo koja od država koje su se inicijalno izjasnile za članstvo Kosova promeniti svoje pozicije.