Božinović: Dobro je da se članicama SE još jednom ukaže da bi prijem Kosova bio suprotan pravilima te organizacije

Diplomata u penziji Milovan Božinović kaže povodom „mobilizacije“ srpske diplomatije uoči glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope povodom zahteva Kosova za učlanjenje i slanja članicama SE non-pejpera sa stavovima Srbije po ovom pitanju, da je dobro da se još jednom o ovome razgovara i da se države podsete, pre svega na to da prijem Kosova ne bi bio u skladu sa pravilima i procedurama Saveta Evrope i da je sve to kršenje pravila.

„Kada bismo živeli u svetu, a mislim da smo iz njega izašli, u kojem se poštuju pravila, ovo ne bi bilo moguće i zamislivo, ali svet se menja i politički razlozi pobeđuju pravo i to je jedna od istina sa kojom morate živeti“, kaže Božinović.

On dodaje da je non-pejper jedan od klasičnih instrumenata diplomatske komunikacije koji sadrži viđenje stvari strane koja ga šalje i u kom se navode činjenice za koje se smatra da treba da budu pomenute.

„Plašim se da će domet takvog dokumenta biti dosta ograničen jer ako je nešto specifično za situaciju oko SE, to je da sve države koje su potvrdile da će podržati Kosovo u suštini znaju te činjenice. Mi nismo u prilici da u non-pejperu otkrivamo nešto što te države već ne znaju. Tako da nećemo doneti ništa tako bitno novo što bi promenilo njihov stav. To jeste nešto što svaka diplomatija treba da uradi, ali bih rekao da pre spada u domen rutine koja je nedovoljno snažna u finišu ove situacije“, ocenjuje Božinović.

Navodi i da je ubeđen da su srpske diplomate ovu temu mnogo puta već raspravljale sa svojim sagovornicima u raznim ministarstvima pravde ili spoljnih poslova u državama članicama i da je naša argumentacija već prezentovana.

Ukoliko Kosovo bude primljeno u SE, Božinović kaže da će jedna povoljnost za one koji najviše trpe na Kosovu, odnosno za članove srpske zajednice, biti mogućnost obraćanja neutralnom sudu ako imaju zbog nečega da se žale.

„Budimo realni, mali su izgledi da ćete na sudu u Gnjilanu ili u Prizrenu nešto dobiti ako ste Srbin i ako prijavljujete kršenje svojih prava. Međutim, ako pratimo odjeke u štampi, te povoljnosti koje će se pojaviti za sve građane Kosova, pre svega se razumeju kao prilika kosovskim vlastima da započnu talas tužbi za neistražene ili nekažnjene zločine Srba od pre 20 i više godina. Kod pravnika koji procenjuju šta će se posle toga dogoditi veći je strah da ćemo se suočiti sa bujicom tužbi sa kosovske strane. To ne može automatski da vodi do optužbe Srbije za genocid, o čemu se takođe razgovara, jer Kosovo kao teritorija prihvaćena u SE neće imati to pravo, ali može biti jedno taloženje novih dokaza i presuda na osnovu kojih onda neka druga država ima pravo da nas tuži“, kaže Božinović.

U međunarodnom pravu, kako dodaje, dopušteno je da neka treća država, a u ovom slučaju, ističe, svi ukazuju na Albaniju, mogla bi da kaže ’sad je ovaj sud u Strazburu toliko toga dokazao i sakupio, da mislimo da tužba za genocid ima smisla’. To je sve, navodi Božinović, domen hipoteza, ali mora da se računa i na takvu opciju.