Rašeta: Moguće određene ekonomske posledice zbog izraelsko-iranskog sukoba

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put izjavio je za Kosovo onlajn da bi izraelsko-iranski sukob mogao da prouzrokuje određene ekonomske posledice ako se prihvati preporuka iranskog parlamenta da zatvori moreuz kroz koji prolazi jedna petina svetske nafte, ali ističe da od tih zaliha ni Evropa, ni SAD ne zavise u tolikoj meri.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je jutros da su Iran i Izrael pristali na primirje. Rašeta ocenjuje da su SAD prethodno imale odmerenu reakciju u Iranu, targetirajući tri nuklearna postrojenja koja se nalaze pod zemljom. 

„Ukoliko je taj cilj postignut, ne verujem da ćemo da vidimo dalje američko uključenje, tako da se ne može govoriti o ratu u smislu nekih velikih stradanja i velikih političkih posledica. Svakako da može doći do određenih ekonomskih posledica jer smo videli da je iranski parlament odlučio da zatvori Ormuz. Kroz ovaj moreuz prolazi otprilike jedna petina svetske nafte, ali gotovo 80 i više procenata te nafte, ide za Indiju i Kinu, dakle ni Evropa ni SAD ne zavise u tolikoj meri od nje“, navodi naš sagovornik. 

Iran, dodaje, proizvodi oko 3-4 odsto svetske nafte, od čega je većina za domaću upotrebu, a trećina za izvoz.

„Ako pogledamo trenutno tržište nafte, postoji manje potražnje nego što ima nafte na tržištu. Tako da ne verujem da će to nešto značajnije uticati na cene fosilnih goriva, ali ostao bih rezervisan dok ne vidimo da li će se Amerikanci dublje uključivati ili je ovo bila možda samo taktika, kako bi se Iran ponovo naterao da pristane na kompromis kad su u pitanju nuklearni pregovori“, kaže Rašeta. 

Uzimajući u obzir da je Albanija godinama unazad bila izložena napadima iranskih hakerskih grupa, a poslednjih dana i pretnjama preko društvenih mreža, Rašeta ističe da je prošlo gotovo deset godina od kako se odnosi Albanije i Irana nalaze u degradirajućoj fazi, naizgled bez prestanka. 

Kako dodaje, od prvih hakerskih napada Nato je dosta pomogao Albaniji da se u toj dimenziji suočava sa iranskim napadima, koji potom nisu bili tako opasni kao u prvim talasima kada su targetirane uglavnom vladine institucije i organizacije i kada je mogla da se izazove velika šteta funkcionisanju same albanske države. 

„Od tada vidimo da se Albanija čvrsto zauzima i na poziciji SAD ali i na poziciji Izraela ako se setimo turneje izraelskog predsednika na Zapadnom Balkanu kada je posetio samo dve prestonice, Tiranu i Beograd, koji su označeni kao glavni saveznici Izraela u ovom regionu. Ali, kada pogledamo kako Iran i ajatolin režim trenutno stoji, ne verujem da postoje kapaciteti koji bi se bavili hakerskim napadima na Albaniju s obzirom da oni više nemaju ni kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom, i da je vojni, a i državni vrh skoro obezglavljen. Mislim da će se ajatola više brinuti kako će ostati na vlasti i da li će sačuvati živu glavu, nego što će se brinuti šta treba činiti sa Zapadnim Balkanom zato što podržava Izrael“, kaže Rašeta.