Koji kandidat za predsednika bi za Kurtija bio najmanje bolan kompromis?

Uoči početka pregovora o kandidatima za novog predsednika Kosova, Samoopredeljenje je definisalo šta je za njih prihvatljivo: predložene ličnosti bi trebalo da budu nestranačke. Iz opozicije takvih predloga zasad nema, a prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, jedini kompromis na koji bi Aljbin Kurti mogao da pristane bila bi neutralna osoba iz akademskog sveta ili iz porodice Jašari.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Smernice za razmišljanja unutar opozicionih partija, ako žele da njihov kandidat bude izabran za predsednika Kosova, dala je pre nekoliko dana Arberije Nagavci, šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja u prethodnom skupštinskom sazivu. Stranački kandidati, poručila je, nisu najbolje rešenje za funkciju predsednika. 

Samoopredeljenje je, takođe je rekla, spremno da razgovara o konsenzualnom nestranačkom kandidatu.

Ako ovo ostane tvrd princip Samoopredeljenja, to bi značilo da su kandidati iza kojih stoje stranke, poput bivše predsednice Vjose Osmani, koja je na izborima bila na listi DSK ili počasnog predsednika Alijanse Ramuša Haradinaja, već otpisani.

Prema oceni političkog analitičara Iljira Dede, dobra figura za predsednika bio bi novinar i publicista Bljerim Šalja, jer sarađuje sa svim političkim subjektima, ali Šalja prošle godine nije bio zainteresovan za ovakav angažman.

Pojedini poznavaoci političke scene u Prištini mišljenja su da Kurti zapravo neće prihvatiti nijednog kandidata opozicije. 

Tako analitičar Astrit Gaši ne veruje ni u jednu varijantu po kojoj je donošenje odluke o predsedniku van Kurtijeve kontrole, a slično razmišlja i analitičarka Šćipe Pantina, po čijoj oceni Aljbin Kurti želi da izabere predsednika „po svojoj meri“ ili da se ponovo ide na izbore.

Postoji li najmanje bolan sporazum na koji bi lider Samoopredeljenja pristao, posebno u situaciji kada diplomate otvoreno poručuju da čak i kada ste najveća politička partija, kompromisi moraju da se prave?

„Jedino ime koje bi došlo iz opozicije kao kandidat za predsednika, a koje Aljbin Kurti ne bi mogao da odbije, bilo bi neko iz porodice Jašari“, rekao je za Kosovo onlajn politikolog Ognjen Gogić. 

Sam Kurti se, podseća on, ranije već izjasnio da bi mu bilo prihvatljivo neko ime iz porodnice Jašari. 

„Ukoliko bi, recimo, opozicija uspela da ubedi nekog od njih da to prihvati, Kurti ne bi mogao da bude protiv. Ali šanse za to su male“, smatra Gogić. 

Za bilo koje drugo ime, bilo da je reč o članovima opozicionih stranaka, kadrovima ili o nekim vanstrančkim ličnostima koje bi opozicija predložila, Kurti bi, veruje Gogić, našao način da ne prihvati takav predlog. 

„Ne zbog te osobe, već zbog opozicije. Ali jedino što bi bilo nepremostivo je da odbije kandidata iz porodice Jašari, ukoliko on dođe kao kandidat iz opozicionih redova“, kaže ovaj politikolog. 

Bivši diplomata Silje Ukšini ocenjuje da ako Aljbin Kurti želi dogovor o izboru predsednika, da će onda ime kandidata biti predmet sporazuma i da bi to mogla da bude neka neutralna osoba iz akademskog sveta. Važno je, kaže, i da to bude osoba koja je pouzdana, da nije poznata po korupciji i da nije imala nikakvih problema sa zakonom.

Kod dva miliona Albanaca, kako je naveo Ukšini za Kosovo onlajn, ima kandidata za političare „koliko god želite“, ali ono što se vidi po stilu vođenja politike, je da Kurti nije za kompromis.

„On kaže da je pobedio. Kurti i svi ostali treba da znaju da nijedna stranka nema glasove za izbor predsednika, tako da je potreban kompromis. On je rekao da kandidat treba da bude nestranački. Teško je razumeti o čemu priča, ali iz izjava pre izbora izgleda da ponovo želi da ide ka novim izborima sa idejom da će ponovo pobediti druge stranke i umoriti ih. Ali demokratija nije samo pobeda i umor protivničke stranke, već i sticanje poverenja birača da upravljaju zemljom“, kaže Ukšini. 

Kako dodaje, predsednik Skupštine i premijer pripadaju Pokretu Samoopredeljenje, ali oko predsednika bi bilo dobro da se pronađe kompromis. 

„Činjenica da Kurti ima više poslanika je u njegovim rukama. Ako želi da ima dogovor o izboru predsednika, ime predsednika biće predmet sporazuma i mislim da bi neutralna osoba mogla biti neko iz akademskog sveta, ali je važno da to bude osoba sa karakterom i pouzdana, da nije poznata po korupciji i da nije imala nikakvih problema sa zakonom“, zaključuje on.

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici Aleksandar Rapajić ocenjuje da u ovom trenutku Samoopredeljenje i Aljbin Kurti ne žele neku važnu političku ličnost na poziciji predsednika i da će, ako uopšte žele da predsednik bude izabran, ići sa nekom vanstranačkom ličnošću.

„Mislim da i Vjosa Osmani i Haradinaj otpadaju, jer bi se u tom trenutku napravilo neko dvovlašće, što Aljbin Kurti nikako ne želi. On ne želi da ima jaku osobu koja bi u nekom trenutku mogla da protivureči njegovim odlukama. Ako uopšte želi da izabere predsednika, onda će ići sa nekom vanstranačkom ličnošću, a ukoliko želi ponovo na izbore onda će imati čvrst stav sa nekom osobom iz njegovog okruženja koja neće biti prihvatljiva za ostale partije“, rekao je Rapajić za Kosovo onlajn.

O tome da li postoje imena na koje bi Kurti mogao da pristane, a da ne izgubi svoje birače, on kaže da Samoopredeljenje treba da izmeri koliko gubi u kom slučaju. 

Poslednji izbori, kako ukazuje, pokazali su da je broj glasača Samoopredeljenja značajno pao, što znači da bi i na sledećim verovatno bilo tako, ali ističe da nije pao broj mesta u parlamentu koje je ta stranka dobila. 

„U ovom trenutku Samoopredeljenje vaga da li je bolje da izabere predsednika i formira institucije i dođe u situaciju da mora da donosi neke možda i teške odluke za njih, ili da idu u situaciju da i dalje produžuju ovaj proces gde institucije ne postoje i nema nikakve odgovornosti za njih“, zaključuje Rapajić.

Pregovori o formiranju institucija, prema najavama premijera Kosova u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, počeće kada CIK ozvaniči rezultate izbora 7. juna.

Procedura

Predsednika Kosova bira Skupština tajnim glasanjem, a da bi neko bio nominovan mora da obezbedi potpise najmanje 30 poslanika.

Da bi kandidat bio izabran za predsednika potrebno je da dobije dve trećine glasova od ukupno 120 poslanika u prvom ili drugom krugu glasanja. Ukoliko u prva dva glasanja nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, organizuje se treće, na kom se bira između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u drugom krugu, a izabran je onaj kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih poslanika.

Prema Poslovniku o radu Skupštine iz 2022. godine, da bi prvo i drugo glasanje bili važeći, potrebno je da u njima učestvuje najmanje 80 poslanika, dok u trećem glasanju mora da učestvuje najmanje 61 poslanik.

Ako predsednik nije izabran ni trećim glasanjem, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji moraju da se održe u roku od 45 dana.