Koju cenu Kosovo plaća zbog odlaganja u formiranju institucija?

Tri izborna procesa za 16 meseci koštala su Kosovo na milione evra, a odlaganje u formiranju institucija stvorilo je dodatne gubitke za kosovsku privredu. Međutim, cena koju Kosovo plaća zbog nefunkcionalnih institucija ne ogleda se samo na polju ekonomije, već i u politici, strateškom dijalogu sa zemljama saveznicama, ali i u poverenju građana, navode sagovornici Kosovo onlajna.

Piše: Milena Miladinović

Dok se još uvek broje glasovi sa izbora 7. juna, sa Kosova ali i iz Evropske unije stižu pozivi da se institucije što pre formiraju.

Prema trenutnim rezultatima izbora, sve izvesnije je da će Samoopredeljenje imati dovoljan broj poslanika u Skupštini Kosova da formira vladu, ali glavno pitanje ostaje izbor predsednika, za šta će biti potreban kompromis među partijama, koji ranije nije postignut.

Upravo je nemogućnost postizanja kompromisa Kosovo ostavilo bez institucija u prethodnim mesecima, a ekonomisti i privrednici na Kosovu, ali i strane diplomate upozoravaju da je vreme da se Kosovo vrati u političku normalnost.

Sagovornici Kosovo onlajna navode da je cena odlaganja formiranja institucija ekonomska i politička, i u oba sektora – velika.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović istakao je da je cena odlaganja formiranja institucija na Kosovu ekonomska, koja se odražava u padu investicija i kašnjenjima u isplati sredstava iz Plana rasta, ali i politička, koja se ogleda u nezadovoljstvu građana i Evropske unije.

„Sve se svodi na jednu potrebu, a to je ispunjenje Plana rasta. Evropska unija je, kao što znamo, odobrila krajem prošle godine neka sredstva nakon što je formirana vlada Aljbina Kurtija nakon decembarskih izbora. Samim tim, oni su prihvatili određenu Mapu puta kako će se stvari rešavati. Da bi se te stvari rešavale i kako bi se ispunio Plan rasta, morate da imate vladu sa punim mandatom. Evropska unija insistira na tome da se institucije formiraju da bi imale pun kapacitet. Samim tim, možemo da svedemo političke posledice na stop integracija i strateškog dijaloga sa velikim silama, a ekonomske na gubitak novca iz Plana rasta, to jest na kašnjenje njegovih isplata“, kazao je Vujinović za Kosovo onlajn.

Još jedna cena koju će platiti političari na Kosovu ukoliko se institucije ne formiraju u zakonskom roku nakon izbora je apatija birača i još manja izlaznost na narednim izborima, za koje Vujinović predviđa da će biti organizovani u skorijem roku.

„Građani Kosova iz albanske zajednice poslali su poruku svojim političkim predstavnicima da ne prihvataju ovakav način ponašanja i ovakav način odugovlačenja formiranja institucija“, kazao je naš sagovornik.

Istakao je da su i predstavnici privrednih komora na Kosovu pozvali na brzo formiranje institucija, jer investitori ne žele da ulažu na Kosovu.

„Dakle, investicije sa ekonomske strane, a sa političke strane nezadovoljstvo birača i Evropske unije“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica, odnosno ambasadori, pre svega američki i nemački, mogu da utiču na političare u Prištini da se institucionalna kriza što pre reši.

„Oni su izuzetno iritirani ovim kašnjenjima, iritirani su skoro dvogodišnjim problemima institucija i oni su ti koji imaju najveće adute u rukama. Zašto ih ne koriste, to je pitanje svih pitanja, jer je sasvim očigledno da ne utiču na aktere da se dogovore. Da utiču, dogovor bi bio iste večeri posle izbora“, rekao je Vujinović.

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini kazao je da politička kriza na Kosovu ima veliki uticaj na privredu i da je rezultirala porastom inflacije, povećanjem uvoza, smanjenjem izvoza i padom proizvodnje.

„Ukoliko gledamo statistiku, imamo inflaciju od gotovo sedam odsto, pad izvoza, veći uvoz, pad proizvodnje, pad procenata građana Kosova, kao najsiromašnijih u Evropi posle Moldavije. Nema rasta, na Kosovu ima dosta projekata koje treba završiti, ali vlada je odlučila da blokira sve te projekte, zbog toga što oni smatraju da će na taj načinu najbolje zaustaviti korupciju“, rekao je Šahini za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, političari na Kosovu moraju mnogo da rade i da se vode svojim obećanjima iz predizborne kampanje, jer je ekonomija u padu.

„Političari sa Kosova imaju mnogo obaveza da se ponašaju u okviru svojih programa, u okviru svojih obećanja koja su dali za vreme izborne kampanje. To bi bilo dobro. Ukoliko ne urade to, onda mi ne znamo šta ćemo i kako ćemo, ali znamo da ekonomija svaki dan opada“, dodao je naš sagovornik.

Kako je kazao, izbori su protekli mirno, ali su sve partije izašle kao gubitnici.

„Svi su izgubili i to gotovo 200.000 glasova. To je poruka za sve političare da ne rade za dobro države, za dobro glasača. Oni treba da prihvate to. Ukoliko bi se vodili moralnim političkim činom, svi bi podneli ostavku. Narod je umoran od ove politike koja ne služi svom narodu, ne služi dobrobiti države, već njihovom položaju na političkoj sceni“, rekao je on.

Šahini je naveo da u narednom periodu očekuje tehničku vladu koja će dovršiti određene projekte, poput američkog gasa, ali i koja će završiti dijalog sa Srbijom, te da se nakon toga mogu očekivati novi izbori.

„Svi žele mesto premijera, niko to ne pušta. Svi žele mesto predsednika, niko nema dovoljno glasova. Tako da, ukoliko nema sporazuma, veća je mogućnost da imamo neku tehničku vladu, nego da idemo na izbore. Na kraju krajeva, može biti i novih izbora, ali će rezultat biti još gori nego sada“, poručio je Šahini.

Politikolog iz Gračanice Ivan Tomić ukazao je da je formiranje institucija na Kosovu odavno prevazišlo nivo političkog pitanja i da se sada već postavlja i pitanje ekonomske održivosti.

Podsetio je da je, prema izveštajima MMF-a za 2024. i 2025. godinu, Kosovo zabeležilo pad privrednog rasta sa 4,6 na 3,6 odsto.

„Pored te činjenice, Kosovo se suočava i sa problemom trgovinskog deficita, odnosno velikog uvoza. Imamo i inflaciju koja iz dana u dan, iz meseca u mesec, raste. Sve su to ekonomski pokazatelji da je pitanje formiranja institucija izuzetno važno za ekonomiju i njeno funkcionisanje. Što se tiče ekonomskih razloga za formiranje institucija, oni su više nego evidentni, jer su institucije neophodne kako bi se usvajali budžeti, implementirali veliki infrastrukturni projekti, ali i kako bi se uskladilo sa reformama Evropske unije i obezbedila sredstva iz njihovog Plana rasta, koja su iz tih razloga još uvek zaključana“, rekao je Tomić za Kosovo onlajn.

I politička potreba za formiranjem institucija je, kaže, više nego evidentna.

„Čak je možda i alarmantnija od ekonomske strane, jer svaki novi pokušaj formiranja institucija koji se završi neuspehom dodatno produbljuje političku krizu na Kosovu i stvara sliku u međunarodnoj zajednici da Kosovo nije sposobno da formira stabilne i jake institucije koje su u mogućnosti da sprovedu sve reforme i realizuju dogovore koji su nastajali u prethodnom periodu“, objašnjava Tomić. 

Ključno je, napominje, da se u narednom periodu svi ovi faktori donekle spoje kako bi se institucije formirale.

„Mislim da će na kraju upravo presuditi to što sa jedne strane imamo pritisak građana, sa druge strane pritisak međunarodne zajednice, a sa treće evidentnu ekonomsku potrebu da se institucije formiraju kako bi se ušlo u redovne tokove i kako bi se svi ekonomski benefiti, koji bi u daljem procesu evropskih integracija mogli da budu ostvareni, bili otključani i kako bi se na tom ekonomskom putu stalo na noge“, zaključio je Tomić.