Koketiranje Ljimaja sa Samoopredeljenjem: Da li bi ovaj savez imao budućnost?

Na izborima pre četiri godine ostali su van parlamenta, daleko ispod cenzusa. Posle glasanja 9. februara, sa trenutno sigurna tri mandata, mogli bi da budu jezičak na vagi za formiranje vlade „Kurti 3“. Spremnost Fatmira Ljimaja, lidera Nisme, da sarađuje sa Samoopredeljenjem, iako je bio njihov nimalo blag kritičar, neki pripisuju pragmatizmu, drugima je neshvatljiva. U svakom slučaju, vladi koju bi činili Samoopredeljenje, nesrpske manjine i Nisma, analitičari ne predviđaju dug vek.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Izjava lidera Socijaldemokratske inicijative (Nisma) Fatmira Ljimaja da je spreman da sarađuje sa bilo kojom strankom kako bi se formirala nova vlada, uključujući i Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, jer su interesi Kosova iznad svih političkih podela, kosovsku političku javnost nije ostavila ravnodušnom.

Nisma je na izbore 9. februara izašla u koaliciji sa Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, i prema preliminarnim rezultatima izbora ova koalicija je osvojila 7,46 odsto ili 62.588 glasova. 

„Ne moramo nužno da glasamo na isti način o različitim pitanjima“, poručio je Ljimaj, govoreći o odnosima unutar koalicije sa ABK, naglašavajući da su Nisma i ABK ipak dve stranke.

„Jesmo dve stranke u koaliciji, ali ipak je pošteno i fer da se konsultujemo kako bismo imali zajednički stav“, uzvratio je  kandidat za poslanika ABK Ahmet Isufi, navodeći da je  neshvatljivo da se, dok još nema konačnih rezultata, daje izjava koja stvara konfuziju i pokazuje interesovanje za ulazak u vladu.

Pre izbora, Ljimaj nije štedeo reči kritike prema Kurtiju i njegovoj vladi. Problemi u dijalogu, kako je govorio, pokazuju koliko je kosovska vlada neozbiljna, dok je Kurtija nazvao „prvoklasnim prevarantom“. Pre mesec dana izjavio je da Kosovu ne treba premijer koji vlada kroz traume, pretnje i izmišljene strahove“.

Na signal koji je javno poslao Samoopredeljenju, od šefice poslaničke grupe ovog pokreta u prethodnom sazivu parlamenta Mimoze Kusari Ljilje dobio je komentar da je o bilo kakvoj mogućnosti saradnje još rano govoriti, jer rezultati nisu potvrđeni.

Politički analitičar Artan Muhadžiri kaže za Kosovo onlajn da je za javno mnjenje na Kosovu poruka Ljimaja bila iznenađujuća jer opozicija ima šansu da napravi zajedničku vladu u kojoj bi bile DPK, DSK, ABK i Nisma.
Ove stranke, kako dodaje, imaju mnogo bolje odnose sa manjinama i bilo bi mnogo lakše da one naprave vladu ako bi pokazale volju i političku inteligenciju da sarađuju i pronađu zajedničke tačke za saradnju. 

„Gospodin Ljimaj i gospodin Kurti su imali veoma oštre i uvredljive svađe tokom godina. Kurtijevi ministri su imali mnogo jako loših reči o Ljimaju. Tako da je to bilo veliko iznenađenje. Međutim, u kosovskoj politici više ne treba da se čudimo jer svako može da ide sa svakim, a ovo je neka vrsta plana B“, ocenjuje Muhadžiri.

Ipak, kako smatra, ako bi došlo do vlade u kojoj bi Ljimajeva inicijativa bila sa Samoopredeljenjem, ona ne bi bila dugoročna zbog nesrazmernosti koja postoji između te dve stranke, jer će Samoopredeljenje verovatno imati 48 poslanika, a Nisma tri ili eventualno četiri. 

„Ljimaj je veoma iskusan političar, bio je ministar i veoma važna figura, poznaje institucionalni život. Ako Ljimaj može da posluži kao most za Kurtija da poboljša odnose sa strancima, Amerikancima i sa EU, onda ćemo možda imati drugačiji rezultat takve vlade. Ipak, verujem da će ona 99 odsto biti kratkoročna, posebno zbog predstojećeg procesa izbora novog predsednika Kosova, što će sa ovakvim odnosima biti veliki problem. Za izbor predsednika je potrebno 80 glasova, a sa ovim jazom između Samoopredeljenja i drugog dela, posebno DPK i DSK, to će biti veoma teško, tako da ćemo ući u još jednu krizu“, zaključuje Muhadžiri.

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da na iskazanu spremnost Fatmira Ljimaja da sarađuje i sa Pokretom Samoopredeljenje, treba gledati kao na ličnu ambiciju Ljimaja da bude deo vlade i da za sebe isposluje nešto više od mesta opozicionog poslanika.

„Gledao bih kroz tu prizmu. Ljimaj je dugogodišnji političar, bio je više puta u vladi, bio je i potpredsednik vlade u jednom mandatu, tako da verujem da ovo potiče od njegove lične ambicije“, kaže Pavković. 

Ljimajeva izjava, dodaje, nije iznenađujuća, poznajući politički život na Kosovu i imajući u vidu da su eksperti iz Prištine ukazivali na mogućnost „preletanja“ poslanika koji bi pružili podršku Kurtiju da formira i sledeću vladu. 

„Da li će doći do vlade Samoopredeljenja kojoj će podršku pružiti Ljimaj zavisi od konačnih rezultata i procene koliko Kurtiju tačno mandata fali. Sada je borba za svako mesto. Kurti trenutno ima 47 mandata i ukoliko uračunamo deset mandata manjina, i dalje mu treba četiri poslanika koji bi mu pružili podršku da postane premijer. Nakon što se izbroje glasovi iz inostranstva, možda dođe do promene u vidu jednog ili dva mandata u korist Kurtija, što će mu olakšati situaciju“, navodi Pavković. 

U ovoj kalkulaciji, kako napominje, bitno je i koliko će poslanika na osnovu konačnih rezultata imati Ljimaj i njegova stranka.

„Pitanje je da li će on imati dovoljno mandata da podrži vladu u koju bi on ušao kao član, jer bi to onda značilo mandat manje za njegovu listu, a mandat više za Alijansu za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja. Različite brojke su u igri, ali na ovo gledam pre svega kao neku vrstu opipavanja terena i od strane Samoopredeljenja, dok na drugoj strani imamo nuđenje nekih poslanika za vladu, koji su još uvek formalno opozicioni, ali očigledno da imaju težnju da uđu u vladu i podrže vladu Aljbina Kurtija“, navodi Pavković.

Potencijalna vlada „Kurti 3“, dodaje, u političkoj teoriji bi bila nazvana minimalnom, jer bi to bila vlada koja ima 61 poslanika od 61 potrebnog, koja bi konstantno bila na ivici, vrlo nestabilna i koja bi potencijalno mogla da bude oborena. 

„Dovoljno je da jedan poslanik promeni mišljenje, a znamo da se na Kosovu često dešavalo i preletanje poslanika i promena mišljenja pod različitim pritiscima, tu prvo svega mislim na međunarodnu zajednicu. Takva vlada bi vrlo verovatno bila ograničena na neki period od maksimalno godinu jer u narednih godinu dana predstoje dva velika izazova za bilo koju vladu na Kosovu - lokalni izbori koji dolaze u oktobru ove godine, i nakon toga u januaru 2026. predsednički izbori“, kaže naš sagovornik. 

Predsednik Kosova, podseća, bira se iz parlamenta dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, a već sada je, kaže, sasvim jasno da nijedna stranka i nijedna koalicija nema dvotrećinsku većinu. To će se, ocenjuje, takođe uzeti u obzir prilikom formiranja vlade i to može da bude značajan faktor u raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora ili na jesen ili početkom sledeće godine.

Inače, Ljimaj je bio potpredsednik u vladi Ramuša Haradinaja, od 2017. do 2020. godine. Bio je jedan od komandanata bivše OVK, koji je 2003. optužen pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina i oslobođen svih optužbi dve godine kasnije. 

Na listi sa kojom su izašli na izbore 9. februara, prvi je bio lider ABK Ramuš Haradinaj, koji je bio i kandidat koalicije za premijera, dok je ime Ljimaja bilo pod brojem dva.