Pavković: Ljimaj vidi šansu da sebi isposluje nešto više od mesta opozicionog poslanika

Saradnik Centra za evropske politike iz Beograda Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da na iskazanu spremnost Fatmira Ljimaja da sarađuje sa bilo kojom strankom kako bi se formirala nova vlada, pa i sa Pokretom Samoopredeljenje, treba gledati kao na ličnu ambiciju Ljimaja da bude deo vlade i da za sebe isposluje nešto više od mesta opozicionog poslanika.

„Gledao bih kroz tu prizmu. Ljimaj je dugogodišnji političar, bio je više puta u vladi, bio je i potpredsednik vlade u jednom mandatu, tako da verujem da ovo potiče od njegove lične ambicije“, kaže Pavković. 

On dodaje da Ljimajeva izjava nije iznenađujuća, poznajući politički život na Kosovu i imajući u vidu da su eksperti iz Prištine ukazivali na mogućnost „preletanja“ poslanika koji bi pružili podršku Kurtiju da formira i sledeću vladu. 

„Da li će doći do vlade Samoopredeljenja kojoj će podršku pružiti Ljimaj zavisi od konačnih rezultata i procene koliko Kurtiju tačno mandata fali. Sada je borba za svako mesto. Kurti trenutno ima 47 mandata i ukoliko uračunamo deset mandata manjina, i dalje mu treba četiri poslanika koji bi mu pružili podršku da postane premijer. Nakon što se izbroje glasovi iz inostranstva, možda dođe do promene u vidu jednog ili dva mandata u korist Kurtija, što će mu olakšati situaciju“, navodi Pavković. 

U ovoj kalkulaciji, kako napominje, bitno je i koliko će poslanika na osnovu konačnih rezultata imati Ljimaj i njegova stranka.

„Pitanje je da li će on imati dovoljno mandata da podrži vladu u koju bi on ušao kao član, jer bi to onda značilo mandat manje za njegovu listu, a mandat više za Alijansu za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja. Različite brojke su u igri, ali na ovo gledam pre svega kao neku vrstu opipavanja terena i od strane Samoopredeljenja, dok na drugoj strani imamo nuđenje nekih poslanika za vladu, koji su još uvek formalno opozicioni, ali očigledno da imaju težnju da uđu u vladu i podrže vladu Aljbina Kurtija“, navodi Pavković.

Potencijalna vlada „Kurti 3“, dodaje, u političkoj teoriji bi bila nazvana minimalnom, jer bi to bila vlada koja ima 61 poslanika od 61 potrebnog, koja bi konstantno bila na ivici, vrlo nestabilna i koja bi potencijalno mogla da bude oborena. 

„Dovoljno je da jedan poslanik promeni mišljenje, a znamo da se na Kosovu često dešavalo i preletanje poslanika i promena mišljenja pod različitim pritiscima, tu prvo svega mislim na međunarodnu zajednicu. Takva vlada bi vrlo verovatno bila ograničena na neki period od maksimalno godinu jer u narednih godinu dana predstoje dva velika izazova za bilo koju vladu na Kosovu - lokalni izbori koji dolaze u oktobru ove godine, i nakon toga u januaru 2026. predsednički izbori“, kaže naš sagovornik. 

Predsednik Kosova, podseća, bira se iz parlamenta dvotrećinskom većinom u prva dva kruga glasanja, a već sada je, kaže, sasvim jasno da nijedna stranka i nijedna koalicija nema dvotrećinsku većinu. To će se, ocenjuje, takođe uzeti u obzir prilikom formiranja vlade i to može da bude značajan faktor u raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora ili na jesen ili početkom sledeće godine.