Koliko će britansko pojačanje Kfora doprineti objektivnom smirivanju tenzija na severu Kosova?

U krizi na Kosovu poslednjih meseci, ali i ranijih godina, zvanični London primetno je držao stranu Prištine ili u najmanju ruku, za razliku od EU i SAD, bio vrlo oprezan u kritici kosovskih vlasti i Aljbina Kurtija zbog odbijanja da deeskaliraju situaciju. Paralelno sa tim, iz te zemlje godinama stiže značajna logistička i sva druga pomoć u opremanju i obuci pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti, pa se zato nameće logično pitanje koliko će britansko pojačanje Kfora doprineti objektivnom smirivanju tenzija nakon događaja u Banjskoj.

Nakon tragičnih događaja od 24. septembra tokom kojih su stradala trojica Srba i albanski policajac, NATO je najavio pojačano prisustvo Kfora na Kosovu, a prvi kontigent, 200 dodatnih vojnika stiže iz Britanije. 

Inače, samo tri dana pre događaja u Banjskoj, pukovnik Pol Moris, komandant Britanskog vojnog savetodavnog i tima za obuku, obišao je Jezerce kod Uroševca kako bi posmatrao obuku pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga koja se odvija u okviru višegodišnjeg sporazuma sa ovim timom.

Da Britanija ima poseban interes i odgovornost da doprinese uspehu Kosova posle Banjske ukazala je i predsednica Odbora za spoljne poslove u engleskom parlamentu Ališa Kerns, koja je pozvala je da se na Kosovu rasporedi dodatnih 4.500 vojnika Kfora kako bi to, prema njenim rečima, doprinelo održavanju mira. Prema njenim rečima, Velika Britanija, kao članica Kvinte, treba da preuzme aktivnu ulogu u dijalogu Kosova i Srbije. Inače, Kerns je, pre nekoliko meseci izjavljivala optužbe na račun Srpske pravoslavne crkve i poznata je po svojoj otvorenoj podršci politike Kurtija. 

Istoričar Aleksandar Rastović smatra da treba biti vrlo oprezan kada je reč o prisustvu britanskih vojnika u okviru Kfora na Kosovu, dodajući da ih Srbi u prošlosti nisu baš zapamtili po dobru, a predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun smatra da će dodatne snage, posle Banjske, biti najviše koncentrisane u potezu administrativne linije.  

Obaveza međunarodne zajednice i po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija jeste da obezbedi mir i sigurnost za srpski narod na Kosovu, ukazuje Rastović komentarišući najavljeno pojačavanje Kfora britanskim vojnicima, ali izražava i skeptičnost po pitanju objektivnosti tih trupa, s obzirom na, kako navodi, ranije iskustvo koje je pokazalo da London favorizuje Albance.

Rastović za Kosovo onlajn ukazuje da je obaveza međunarodne zajednice da obezbedi mir, sigurnost za srpski narod kao i za sve ostale građane koji žive na Kosovu i ističe da se Kfor prethodnih dana, kao i Misija Euleksa potpuno nalazila po strani u svim dešavanjima u Banjskoj od 24. septembra.

Navodeći da je generalno dobro da se Kfor ojača, Rastović izražava svojevrsnu zabrinutost znajući, kako kaže, ulogu Britanije i u jugoslovenskoj krizi devedesetih godina i čitavu njihovu prisutnost na Balkanu u poslednjih 150-200 godina.

"Pristrasnost tih jedinica se pokazala i 1999. godine, kada su se jugoslovenska vojska i policija po Kumanovskom sporazumu povukle sa Kosova i Metohije, a britanski kontigent bio raspoređen u prištinskom sektoru. I kada su se, umesto da obezbede objektivnost prema svim građanima, pristrasno ponašali, odnosno favorizovali Albance u odnosu na srpski narod koji je posle toga i počeo masovno da se iseljava", kazao je Rastović.

Kako kaže, skeptičan je i jer se boji da je čitava eskalacija sukoba na prostoru Kosova poslednjih nekoliko nedelja rezultat neuspeha NATO prisustva u Ukrajini.

"Očigledno im tamo ne ide dobro, makar ne onako kako su zamislili i potrebno je da opravdaju i pred domaćom i pred međunarodnom javnošću neuspeh neke akcije i uvek se nađe jedna vrsta žrtvenog jarca. Bojim se da je u ovoj situaciji to upravo Balkan gde mogu ponovo da se razbukte ti stari sukobi i nesporazumi i da se stvori jedna nova krizna situacija", navodi on.

Rastović ukazuje da je Srbija zainteresovana za mir i ističe da je to jasno pokazano prethodnih nedelja, meseci, godina.

Kako kaže, ako je kome u interesu mir, to je Srbija, kao što je Srbiji interes da se situacija na Kosovu vrati koliko-toliko u normalu i da se umesto ratnih bubnjeva u koje kosovske vlasti i kosovski premijer Aljbin Kurti udaraju poslednjih nedelja i meseci, ponovo vode razgovori.

"Mir je u interesu i Srba i Albanaca, a srpska strana to dobro zna jer smo bili izloženi i ratnim situacijama, bombardovanju 1999. i vrlo dobro znamo šta je rat, šta su sankcije. Bilo bi dobro da oni budu objektivni, ali posmatrajući situaciju poslednjih godina, decenija, pa čak i vekova i ulogu Velike Britanije na prostoru Balkana, izražavam veliku skepsu u objektivnost tih britanskih trupa koje će biti raspoređenje na Kosovu", zaključio je Rastović.

Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da će pojačanje snaga Kfora biti usmerena ka administrativnoj liniji, i da Kfor nije bio zadovoljan tom odlukom, jer ona znači da će preuzeti poslove koje je do sada na severu obavljala Kosovska policija.

On je, povodom najave da će novi broj vojnika britanskog i nemačkog kontingenta Kfora biti raspoređen na Kosovu, za Kosovo onlajn rekao da je to bio zahtev Beograda.

"Beograd je sam tražio da se poveća broj pripadnika Kfora na severu Kosova i da poslove koji sada obavljaju pripadnici specijalizovanih, militarizovanih jedinica na severu, a koje isključivo terorišu Srbe, preuzme Kfor", rekao je Drecun.  

Podsetio je da Kfor nije odreagovao na taj zahtev Beograda. 

"Naravno iz komande Kfora nisu zadovoljni zahtevima Beograda da preuzmu poslove koje obavlja takozvana Kosovska policija, ali je očigledno u štabu NATO doneta odluka da se zbog aktuelne situacije poveća broj pripadnika Kfora, da određene zemlje daju dodatne snage koje su pripremljene u rezervi kada to potrebe zahtevaju.  Imajući u vidu da politički zapad, odnosno NATO, a samim tim i komanda Kfora, smatraju da su tragični događaji u Banjskoj zapravo neka vrsta terorističkog akta, oni postepeno sve više nažalost upiru prst u zvanični Beograd i ako imamo priznanje osobe koja je organizovala tu grupu, pripremila i ušla sa tom grupom i ako je rečeno da država Srbija sa tim nema veze. U NATO smatraju da treba da pojačaju svoje prisustvo i to posebno uz administrativnu liniju da bi zatvorili sve moguće pravce za eventualno ubacivanje novih takvih grupa", navodi Drecun.

Ističe da će pojačanje koje stiže biti, pre svega, usmereno na obezbeđivanje administrativne linije. 

 "Tako da će to pojačanje koje stiže biti prvenstveno usmereno ka administrativnoj liniji, a to jednostavno sve ove druge aktivnosti koje su policijske prirode prepušta takozvanoj Kosovskoj policiji i sebe svrstava u neki treći bezbednosni prsten na Kosovu i Metohiji. Prva je Britanija odlučila da pošalje deo bataljona od 200 ljudi da bi pojačali prisustvo. Vidimo da Nemačka otvara mogućnost da pošalje dodatne snage i mislim da su u pripremi i neke druge snage kao što su recimo turske i još nekih zemalja", kaže Drecun. 

NATO će sada, kako navodi,  iskoristiti situaciju da pojača prisustvo Kfora na administrativnoj liniji da bi sprečili, kako oni kažu, pokušaje nove destabilizacije. 

"To će biti neka vrsta zaštite za Aljbina Kurtija i njegove militarizovane policijske jedinice da može nesmetano da obavlja teror pod izgovorom vršenja nikle antiterorističke akcije koje je on proglasio na celom severu Kosova", istakao je Drecun. 

Kako je u intervjuu za Kosovo onlajn poručio Žak Ogar, penzionisani francuski pukovnik, u interesu NATO je da Kfor preuzme bezbednosnu kontrolu nad severom Kosova, a na činjenicu da je Velika Britanija već poslala dodatni kontigent od 200 vojnika kaže "da se ništa nije promenilo".

"NATO je naoružana ruka američkih interesa, a Velika Britanija je odani vazal svoje bivše kolonije Amerike", smatra Ogar.