Kome se priviđa Temeljni ugovor između SPC i Prištine?

Srpska pravoslavna crkva oštro je demantovala tvrdnje da su u toku pregovori o postizanju Temeljnog ugovora sa Prištinom. Spin ili „fejk njuz“, tek u pitanju su „monstruozne, istorijske laži“ i još jedan udar na srpsku crkvu tamo gde je najviše boli - Kosovo, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Đorđe Barović:

Pojedini mediji preneli su tvrdnje da su u toku pregovori u kojima učestvuju patrijarh srpski Porfirije i mitropolit bački Irinej o postizanju Temeljnog sporazuma SPC i Kosova. Ova informacije je ubrzo postala viralna, pa je čak objavljen i navodni nacrt takvog dokumenta u kome „strane ugovornice potvrđuju da su SPC i Kosovo, svako u svom polju delovanja, nezavisne i samostalne i obavezuju se da će u svojim odnosima poštovati to načelo“.

U odgovoru SPC  tvrdi se da je reč o kleveti za račun „Kurtijeve kamarile“.

„Oni koji su smislili i pustili u etar takve klevete protiv Crkve žele da za račun Kurtijeve kamarile dalje destabilizuju srpski narod na Kosovu i Metohiji“, navodi se u saopštenju SPC.

Eparhija raško-prizrenska je u dodatnom demantiju saopštila da ne postoji niti se razmatra bilo kakav „tekst, nacrt ili predlog“ pitanja statusa SPC na Kosovu.

„Nikakav tekst, nacrt ili predlog koji se bavi pitanjem statusa Srpske pravoslavne crkve kao ’ugovorne strane’ u odnosu sa vladom Kosova, niti je postojao, niti postoji u procesu razmatranja u bilo kojem telu SPC, bilo Saboru, bilo Svetom Sinodu, niti je ikada dostavljen njegovoj svetosti patrijarhu ili Eparhiji raško-prizrenskoj”, naveli su iz ove eparhije.

Jasan stav SPC

Nekadašnji koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske koji je učestvovao u pregovorima oko Temeljnog ugovora između SPC i Crne Gore, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bez obzira što SPC sa više zemalja regiona ima potpisane sporazume o položaju srpske crkve, taj „obrazac“ ni na koji način nije primenjiv sa Prištinom zbog jasnog stava SPC o Kosovu.  

„Tice na granama znaju da to uopšte nije tema u SPC. Nikakvi pregovori o navodnom Temeljnom ugovoru se ne vode, niti taj obrazac može biti obrazac koji je recimo primenjen u Crnoj Gori u čemu sam lično učestvovao, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH ili Mađarskoj. SPC ima više zaključenih Temeljnih ugovora sa državama, a znate kakav je stav SPC o Kosovu i Metohiji. I svako ko iole išta zna o crkvu, o njenom stavu o KiM, zna da je to blasfemija koja je proturena da bi se uzbunjivao naš narod na KiM, ti divni junaci koji dole stoje i opstojavaju svoju veru“, ističe Džomić.

Tvrdi da je reč o „monstruoznoj istorijskoj laži“ uperenoj protiv patrijarha, Sinoda i Sabora SPC, ali i srpskog naroda na Kosovu.

„Čitava ova konstrukcija, ova monstruozna, istorijska laž o navodnom Temeljnom ugovoru između SPC i tzv. Republike Kosovo je u funkciji borbe protiv Srpske pravoslavne crkve, otežavanja položaja Srba na Kosovu i Metohiji, sveštenstva, monaštva i ustanova SPC na KiM“, tvrdi Džomić pozivajući sve da „ukoliko već ne mogu da pomognu Srbima i SPC na Kosovu, da im i ne odmažu“.

Džomić kaže da je ključan problem Srba na Kosovu „pitanje ostanka i opstanka“.

„O čemu možemo da pričamo ako ona naša Srpkinja iz Đakovice ne može slobodno da se kreće. Pravo na život, egzistenciju, obrazovanje, na rad. To su ključna pitanja u ovom momentu. Naravno, SPC postoji vekovima na Kosovu i Metohiji, sa državom - bez države, pod okupacionim uslovima nekada i danas. Ona stoji i utemeljena je na živoj veri u vaskrsloga gospoda Isusa Hrista, u Jevanđelju, u našem sveobuhvatnom predanju“, naglasio je Džomić.

Pitanje logike

Dobar poznavalac kosovskih (ne)prilika, novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da „na terenu“ ne postoje čak ni „signali“ o navodnim pregovorima SPC i Prištine o Temeljnom ugovoru.

Ističe da se „ne može razgovarati o pravima kada su vam sva prava uzeta“.

„Koliko je nama ovde na terenu poznato, ne postoji ni najmanja naznaka da se ti pregovori ili 'signali', diplomatske aktivnosti odvijaju na tom polju da se može razgovarati o nekim ugovorima, dokumentima, papirima… S druge strane, ključno pitanje je pitanje logike. Što bi to trebalo da uradi i šta bi to trebalo SPC. To je prvo pitanje sa kojim se logički i SPC i srpski narod na Kosovu i Metohiji sudaraju“, ističe Rakočević.

Podseća da je Kosovo centralna tačka za SPC zbog čega je „apsolutno nemoguće“ da razmišlja o Temeljnom ugovoru sa Prištinom.

„Kada kažemo SPC mislimo na hiljadu godina kontinuiteta i života, neprekidnog prisustva, gde je Kosovo i Metohija centralna tačka. To nisu mrtvi brojevi, već živo iskustvo iz koga SPC nije izašla kao gubitnik. Zato je apsolutno nemoguće da se razmišlja o nekakvom Temeljnom ugovoru“, naglasio je Rakočević.

Podseća da su na osnovu Ahtisarijevog plana koji je zatim pretočen u Ustav Kosova Srpskoj pravoslavnoj crkvi omogućena neka „proširena prava“, ali da je ključan problem što se on u najvećo meri ne primenjuju i da isti model važi za prava Srba na Kosovu.

„Ne možete razgovarati o pravima kada su vam sva prava uzeta ili kada vam se ugrožavaju na različite načine. Kakav bi to razgovor bio ako se služi neka paramisa na ostacima Bogorodice Hostanske ili se ruši isposnica Svetog Petra Koriškog kod Prizrena, ili se dovodi u pitanje vaše postojanje. Sa te strane je prilično besmisleno govoriti čak i o nacrtima i idejama, ali saznanja su takva da to faktički i ne postoji“, naglasio je Rakočević.

Objašnjava da su SPC i Srbi na Kosovu suočeni sa „tri nivoa kontinuiranih problema“.

„Prvi je nestanak države Srbije u svakom mogućem obliku kao cilj Prištine. Drugi nivo je nivo napada na SPC koji je toliko širok po dubini da se kreće od isposnice Svetog Petra Koriškog negde u brdima Šar planine, pa do ugrožavanja imovinskih prava najvećih manastira i onemogućavanja dolaska patrijarha na KiM, kaže Rakočević.

Kao „treći nivo“ ugroženosti srpske zajednice na Kosovu ističe „nevine ljude u zatvorima“.

„Ovaj treći nivo je posebno opasan jer zapravo suštinski podriva sam život na KiM. I taj život kaže sebi: 'Jesam li ja sledeći?'. Ako znamo da je neko iz našeg neposrednog okruženja nevin, tri godine u zatvoru, onda kažemo: „Bože, jesam li ja sledeći?  I šta je samnom?'. Dođete u situaciju da kada imate ova tri novoa, da sve te glasine, paraglasine, informacije koje putuju sa raznih strana zapravo najteže pogađaju one koji su najslabiji i utiču na njihovu nesigurnost“, ističe Rakočević.

Poručuje da su Srbi sa Kosova zbog toga razvili „svojevrsnu vrstu otpora“.

„U geto sredinama u kojima žive Srbi na KiM razvila se jedna vrsta otpora koji jednostavno kaže: 'Njihovo je vreme i ne moram da slušam sve što dolazi sa svih strana. I uspeću nekako da selektujem informacije koje me ugrožavaju i koje me u nekom trenutku zamisle da li je naš opstanak moguć'“, objašnjava Rakočević.

Udar na jedinstvo crkve

Za profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu i sociologa Vladimira Vuletića tvrdnje tvrdnje o navodnim pripremama za potpisivanje Temeljnog ugovora između SPC i vlasti u Prištini predstavljaju pokušaj razbijanja jedinstva srpske crkve i njenog odnosa prema Kosovu.

Naglašava da Temeljni ugovor suštinski nije crkveno, već političko pitanje.

„Kada vidite ko je označen kao navodni pregovarač SPC, onda vidite da je to nastavaka, nazvao bih ga, specijalnog rata ne samo protiv patrijarha, nego protiv jedinstva crkve. Na svaki način se pokušava i u sveštenstvu, pogotovo među verujućim narodom stvoriti utisak da je crkva podeljenja, pocepana, da radi kontra interesa Srba i Srbije. I ovo je samo još jedan od načina da se taj specijalni rat nastavi“, izjavio je Vuletić za Kosovo onlajn.

Podseća da SPC sa posebnom pažnjom vodi računa o svemu što se događa na Kosovu.

„To je u svakom smislu, i istorijskom, ali i aktuelnom političkom, nešto za šta je SPC posebno zainteresovana. Nije teško, kada imate takvu situaciju pokušati da se crkva destabilizuje upravo na tom, za nju, najvažnijem pitanju“, precizirao je Vuletić.

Komentarišući mogućnosti potpisivanja Temeljnog ugovora između SPC i Prištine i šta bi prethodno trebalo da se bude ispunjeno da do toga i dođe, Vuletić smatra da takva vrsta sporazuma „nema puno veze sa crkvom“.

„Crkva ima svoje ciljeve, svoju politiku koja je nezavisna. Promenile su se mnoge vlasti, postojali su mnogi državni okviri, a crkva je uvek imala svoj stav i odnos i prema Kosovu i Metohiji i prema načinu organizovanja. Dakle, to nije suštinski crkveno pitanje“, ističe Vuletić.

Objašnjava da crkva tek nakon „političkog razjašnjenja“ ili dogovora može da uđe u, kako je rekao, neku vrstu razgovora i pregovora kako će biti rešena određena problematična pitanja.

„Suštinski, crkva nema ingerencije i otuda je čudno da neko na ovaj način spinuje i pokušava da podmetne crkvi da ona nešto politički prejudicira. To je samo po sebi besmislica“, smatra Vuletić.

Ističe da je najvažnije da se očuva status SPC na Kosovu.

„Najvažnije je da se očuva status SPC, a samim tim da se očuva ono što su naši kulturni spomenici. Jer, ono što vidimo, a mislim da će ti pokušaji biti bezuspešni, dovodi se u pitanja SPC i osnivaju neke 'alternativne' pravoslavne crkve. Takvih pokušaja je bilo i na drugim mestima gde su bili možda i izgledniji, pa nisu uspeli“, smatra ovaj analitičar.

Dodaje da je za crkvu najvažnije da sveštenstvo i verujući narod budu sigurni.

„Da žive u skladu sa onim što su univerzalna ljudska prava i ona koja se vezuju za veroispovest“, naglašava Vuletić.

Napade na SPC dovodi u vezu i sa događajima u Srbiji.

„Problem za mnoge koji sada razmišljaju o tome šta se ovde dešava jeste stav SPC koja insistira na jedinstvu. Mnogima bi ovde, i to vidimo, nejedinstvo bilo u interesu. SPC je na meti ne zato što podržava jednu ili drugu političku stranu, nego zato što insistira na jedinstvu“, naveo je Vuletić.

Modeli Vatikana ili Svete Gore

Istoričar Aleksandar Gudžić nema dilemu da je zbog sve težeg položaja potrebno obezbediti garancije za normalno funkcionisanje SPC na Kosovu i to po ugledu na Vatikan ili Svetu Goru.

„Nije reč o nekom dokumentu kao što je Temeljni ugovor, već o pokušaju da se zaštiti goli opstanak kako srpske crkve tako i naroda na Kosovu i Metohiji“, ističe Gudžić za Kosovo onlajn.

Dodaje da ključnu ulogu mora da odigra međunarodna zajednica.

„Ne dolazi u obzir bilo kakav sporazum sa vlastima u Prištini zato što su one šampionu u nepoštovanju čak i sopstvenih zakona i sopstvenog Ustava. Ovde je potrebna međunarodna pomoć i to ne samo iz zemalja zapadne demokratije koje blagonaklono posmatraju jednostrane poteze Prištine, već i onih država koje ne gledaju blagonaklono na samoproglašenu nezavisnost Kosova“, kaže Gudžić.

Prema njegovim rečima za SPC treba obezbediti trajno rešenje koje se pokazalo kao uspešno u svetu.

„To su primeri Vatikana ili Svete Gore koji su dali rezultate“, tvrdi Gudžić.