Kosovo i dalje u čekaonici Saveta Evrope

Drugu godinu zaredom Kosovo nije uspelo da pređe poslednju proceduralnu stepenicu i dobije „amin“ Komiteta ministara Saveta Evrope za prijem u članstvo ove organizacije. Zahtev Kosova, zapravo se nije ni našao na dnevnom redu današnjeg ministarskog sastanka. Za zvanični Beograd ovakav scenario je jedini ispravan, najpre zbog toga što su članice SE države, a Kosovo u Ujedinjenim nacijama nema takav status, a dodatno zbog toga što se smatra da za Prištinu ne može biti mesta u organizaciji koja za cilj ima zaštitu ljudskih prava i vladavine prava, imajući u vidu njen odnos prema srpskoj zajednici.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Komitet ministara Saveta Evrope sastaje se jednom godišnje, a pitanje članstva Kosova u SE nije bilo na dnevnom redu ovog tela ni u maju prošle godine, iako je mesec dana ranije Parlamentarna skupština SE izglasala pozitivnu preporuku za prijem Kosova. Pri čemu, mišljenje PSSE nije obavezujuće, već savetodavno.

Za konačnu odluku o prijemu novog člana u SE neophodno je da se u Komitetu dobije podrška najmanje dve trećine ukupnog broja članica SE, odnosno 31 glas. Ako bi se samo računao broj zemalja članica SE koje priznaju Kosovo (34 od 46) ono bi imalo potrebnu većinu za pozitivnu odluku u Komitetu ministara, ali i među članicama SE koje su priznavači Kosova ima onih koje su mišljenja da Priština mora da pokaže spremnost da formira Zajednicu srpskih opština, barem tako što će evropski nacrt statuta ZSO poslati Ustavnom sudu na ocenu. Na to je Prištini nebrojeno puta ukazivano tokom prošle godine.  

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, koji je prisustvovao današnjoj sednici Komiteta ministara SE u Luksemburgu, naveo je da je u svom izlaganju upozorio da ne sme da bude zaboravljeno da je Srbija pre 22 godine kao demokratska država primljena u Savet Evrope u svojim granicama priznatim od strane UN. 

„Mi se zalažemo za demokratske principe, a ne za etnokratske i etnonacionalističke. U tom smislu značajno je što su zemlje Kvinte bile te koje nisu podržale to da se članstvo Prištine uvrsti na dnevni red“, izjavio je šef srpske diplomatije. 

Režim Aljbina Kurtija, kako je dodao, tokom prethodne godine je nastavio sa gaženjem kolektivnih prava Srba i očigledno su države članice to uzele u obzir, ali su, kaže, i diplomatska aktivnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, srpske diplomatije i njenih parlamentaraca ponovo dale rezultate.

Bez obzira na to što je izvestilac za Kosovo u Parlamentarnoj skupštini SE Dora Bakojani prošle godine dala predlog da se Kosovo pozove u članstvo Saveta Evrope, prema oceni bivše ambasadorke Srbije u Savetu Evrope Dragane Filipović, Komitet ministara SE to nije prihvatio, jer je ključni problem što Priština nije ispoštovala svoju međunarodnu obavezu iz Ohridskog sporazuma i ranije iz Brisela - da se konstituiše Zajednica srpskih opština.

„To je zaista bio jedan minimum minimuma. To što ne postoji politička volja da se ispoštuju manjine i prava manjina, a što je ključni princip Saveta Evrope i u odnosu na Deklaraciju o ljudskim pravima, svakako ima jako mnogo značaja“, izjavila je Filipović za Kosovo onlajn. 

Ako se gleda samo matematički, kako kaže, Priština bi u Komitetu ministara imala neophodnu većinu za izglasavanje svog zahteva, ali napominje da nije dovoljno da se samo ima potreban broj glasova, jer je ovo jako važno pitanje za Savet Evrope kao organizaciju i za države članice koje se određuju i prema političkom trenutku i procenjuju koliko je moguće članstvo „jedne ipak sporne države“.   

„Poruka koju šalje Komitet ministara je da apsolutno još uvek nije vreme za takav korak i to iz više razloga. Vidimo i unutrašnju situaciju u Prištini koja je prilično nestabilna jer ne može da se konstituiše nova skupština i vlast, a s druge strane to bi samo možda još više poremetilo stabilnost na Balkanu, koja je svima vrlo važna“, ističe naša sagovornica. 

Savet Evrope na današnjoj sednici Komiteta ministara, kako navodi, raspravljao je o svetskoj geopolitičkoj situaciji i pokušava da nađe svoje mesto u suočavanju sa svim izazovima, a takođe razmatra i predlog generalnog sekretara o Novom paktu za demokratiju. To znači, napominje, da postoje neke važnije teme i da ne treba ništa činiti što bi dovelo do nekih uznemiravanja, posebno kada se radi o bezbednosti južne Evrope. 

Profesor evropskih integracija Dritero Arifi smatra da je glavni razlog zbog kog kosovski saveznici nisu pogurali članstvo Kosova na dnevni red Komiteta ministara SE to što Ustavnom sudu nije podnet na ocenu evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština.

„Da smo imali vladu možda bi postojala neka nada da nešto može da se pomeri. Što se tiče nemačke ambasade u Prištini, ona je javno saopštila da ranije izneti uslovi ostaju na snazi i da oni ne mogu da forsiraju bilo kakvu agendu za članstvo Kosova u ovom mehanizmu dok se ti uslovi ne sprovedu“, izjavio je Arifi za Kosova pres.

Grupa za pravne i političke studije (GLPS) iz Prištine ocenila je danas da na sastanku Komiteta ministara SE nije razmatran zahtev Kosova za članstvo, kao posledica, između ostalog i toga što parlamentarne političke snage nisu sposobne da postignu kompromis oko formiranja zakonodavne vlasti i stabilne vlade nakon izbora održanih 9. februara ove godine. 

„Klizajući pristup“

Nova prilika za Kosovo da napreduje unutar SE biće, međutim, već krajem ovog meseca kada će se na Kritu održati sednica Političkog komiteta PSSE, gde ono može da pokuša da dobije status Specijalnog gosta u okviru PSSE, umesto aktuelnog „Druge delegacije“.

Status Specijalnog gosta Priština je zatražila krajem novembra prošle godine i taj zahtev se našao na dnevnom redu Političkog komiteta PSSE u martu, ali je sa njega skinut jer je za to glasala većina poslanika u komitetu, a među njima i poslanici zemalja priznavača Kosova iz Mađarske i Nemačke.

Pokušaji Prištine da se domogne statusa Specijalnog gosta, kako ocenjuje Filipović uklapaju se u njenu strategiju takozvanog klizajućeg pristupa ka članstvu u Savetu Evrope, u kom bi status Specijalnog gosta bio novi korak. Iako je Kosovo već članica nekih međunarodnih organizacija, mahom finansijskih, Savet Evrope je, ističe ona, značajna evropska politička organizacija i punopravno članstvo u njoj bi za njih bio kvantni skok u smislu političkog značaja.  

Status Specijalnog gosta, kako ukazuje, dosad je imala samo Belorusija i njega mogu da zatraže države koje su podnele zahtev za članstvo.

„Kosovo jeste podnelo zahtev za članstvo, ali je upitno kao međunarodni subjekt. Oni ipak nisu država, niti su članica UN. Kosovo već ima mogućnost da učestvuje u radu Parlamentarne skupštine SE, u statusu ‘Druge delegacije’, što je omogućeno još 2016. Nemaju pravo da glasaju, ali mogu da govore u komitetima ukoliko se tema tiče nekog pitanja koje je od interesa za njih“, navodi bivša ambasadorka pri SE.

Filipović ocenjuje da može da se dogodi da se zahtev Kosova da dobije status Specijalnog gosta pojavi na dnevnom redu Političkog komiteta PSSE ovog meseca, ali kaže da nije baš sigurno da bi on prošao 'tek tako' jer nema nikakvog pozitivnog pomaka prištinskih vlasti na osnovu kog bi mogli da kažu da su ostvarili napredak u odnosu sa manjinskim zajednicama ili u odnosu na ljudska prava, a posebno po pitanju Zajednice srpskih opština, na šta se konstantno oglušuju kao obavezu.

„Rekla bih ipak da je to na nekom dugom štapu što se tiče Političkog komiteta koji zaseda na Kritu. Srbija ima mogućnost lobiranja prema državama članicama i jako je važno da naša delegacija, u šta ne sumnjam, pri Savetu Evrope, bude aktivna u tom smislu da lobira kod članova Političkog komiteta i da da validne razloge zbog čega to ne bi trebalo da se učini“, zaključuje Filipović.