Kosovo pola godine pod sankcijama: Zašto Kurti i dalje ne ispunjava zahteve EU i SAD?

Zbog odbijanja deeskalacije na severu, Kosovo je skoro punih šest meseci pod sankcijama Evropske unije, vlada i premijer Aljbin Kurti na meti su kritika da nanose štetu građanima, privredi i imidžu Kosova, ali i dalje ne odstupaju od svoje politike. Nijedan od ključnih zahteva Brisela i Vašingtona, među kojima su i održavanje novih izbora za lokalne samouprave u četiri srpske opštine i formiranje Zajednice srpskih opština, nije ispunjen, pa se postavlja pitanje koliki je realan ekonomski i politički efekat kaznenih mera, da li su one naškodile Kurtiju ili, naprotiv, dodatno učvrstile njegove pozicije u albanskom biračkom telu.

Brisel je sankcije Kosovu uveo krajem juna, a one su obuhvatile ekonomske i političke mere. Privremeno je obustavljen rad u radnim telima u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Kosova i EU, blokiran je pristup sredstvima iz evropskih fondova, a uveden je i svojevrstam embargo na pozive prištinskim zvaničnicima za učešće na sastancima visokom nivou i obustavljene su bilateralne posete. 

Ta politička izolacija kosovskih lidera vremenom je počela da se "topi", pa su i predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Kurti ipak počeli da dobijaju pozivnice za regionalne i međunarodne skupove. 

Iako suštinski nisu sproveli korake u pravcu deeskalacije, kosovski lideri već mesecima šalju poruke da je Priština ispunila sve što je od nje traženo, sankcije nazivaju nepravednim, traže da se ukinu i da se - kazni Srbija. Ukidanje sankcija Kosovu nedavno je tražila i grupa evropskih političara, predvođena predsednicom Komiteta za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije Ališa Kerns.

Iz EU, pak za sad poručuju da mere ostaju na snazi, a američka kongresmenka Klaudija Teni, predsedavajuća Srpskim kokusom, i zvanično je podnela predlog zakona kojim bi se obustavila sva pomoć Kosovu do ispunjenja obaveza, odnosno dok ne povuku snage sa severa, okončaju progon Srba i formiraju Zajednicu srpskih opština. Navela je da ovaj odražava posvećenost SAD "negovanju mira i pozivanju premijera Albina Kurtija i Vlade Kosova na odgovornost".

Prema nekin procenama, Kosovo je zbog kaznenih mera do sada pretrpelo štetu od nekoliko stotina miliona evra, ali i ozbiljan udar na imidž, zbog pogoršanih odnosa sa ključnim saveznicima, EU i SAD. 

Međutim, sagovornici Kosovo onlajn iz Beograda i Prištine različito gledaju na to koliko su sankcije EU zaista "zabolele" u praksi. 

Tako politikolog Ognjen Gogić smatra da kaznene mere EU nisu imale značajnijeg efekta jer nisu ni primenjene na dosledan način. 

On za Kosovo onlajn podseća da su sankcije podrazumevale, pre svega, embargo na razgovore na visokom nivou između zvaničnika Prištine i predstavnika međunarodne zajednice, kao i suspendovanje učešća Kosova na određenim regionalnim forumima, bilateralnim i multiratelarnim susretima.

"Međutim, to se nije dogodilo. Predstavnici kosovske vlasti nastavili su da imaju susrete na visokom nivou i sa ambasadorima u Prištini i da učestvuje u svim skupovima koji su u međuvremenu organizovani i koji su bili regionalnog karaktera. Tako da se to, čini mi se, nije ni sprovodilo", ističe Gogić.

Dodaje da je druga mera podrazumevala da se suspenduju izdvajanja iz pojedinih fondova i pristup finansijskim sredstvima koja su bila namenjena Kosovu.

"Generalno, se svi ti fondovi koji su namenjeni regionu vrlo sporo se koriste. I tu postoje brojne prepreke sa obe strane, i sa strane regiona i sa strane EU koje dovode do spore apsorbcije tih sredstava. Pitanje je koliko se uopšte realno usporila realizacija tih ta nekih davanja prema Kosovu. Tako da su te sankcije uvedene Kosovu ostale da figuriraju kao jedna nominalna stvar koja nikada, zapravo, nije ni primenjena, pa samim tim nije mogla dati ni rezultate", kaže Gogić.

Po njemu, ono što obesmišljava pitanje sankcija, jeste vizna liberalizacija za građane Kosova koja treba da stupi na snagu od 1. januara.

"Kosovo tada konačno dobija pristup 'belom šengenu' i potpuno je kontradiktorno s jedne strane govoriti o nekim kaznenim merama, a s druge davati im tako veliki ustupak. Da su te kaznene mere podrazumevale, recimo, odlaganje primene, odnosno, suspenziju te vizne liberalizacije, to je nešto što bi 'zabolelo', pomrsilo račune političkim elitama u Prištini i navelo ih da preispitaju svoje postupke", smatra on.

Ali pošto se to nije desilo, praktično je između redova poslata poruka da te kaznene mere uopšte niko ozbiljno ne shvata, dodaje Gogić.

"Te sankcije su ostale u dokumentima EU kao jedna čista birokratska lenjost i inercija, a ne kao realna politika. Tako da se zapravo tu EU igrala dobrog i lošeg policajca prema Kosovu. S jedne strane se govorilo o kaznenim merama i postavljeni su zahtevi, a s druge je zapravo data nagrada Kosovu. A da je ona bila uskraćena, realno bi mogla da utiče na postupke Prištine. To je ostalo u nekom procepu i te sankcije zapravo nisu ni primenjene, niti su dale rezultate i situacija na terenu je ostala ista, nijedan od tih zahteva koje je EU dala Kosovu nije ispunjen", zaključuje Gogić. 

S druge strane, ekonomski stručnjak iz Prištine Safet Grdžaljiu kaže da je šteta zbog sankcija Evropske unije iz dana u dan sve veća i da će dugoročne posledice biti velike, i po ekonomiju i po imidž Kosova.

Grdžaljiu za Kosovo onlajn ukazuje da su kaznene mere Brisela integrisane, uključuju ekonomsku i političku dimenziju, i da ih treba posmatrati i sa psihološke, odnosno emocionalne perspektive.

"Kada govorimo o tome kako mogu da se osećaju građani Kosova danas, mislim da su najgore što se moglo dogoditi ove godine upravo ove barijere. Takve barijere od strane EU imaju samo Iran, Belorusija, Rusija i druge države koje nemaju demokratiju. Da Kosovo bude u sklopu toga je najgora stvar i to treba što pre da se rešava", kaže Grdžaljiu.

Ističe da je zamrznut dijaloga kada je reč o pridruživanju i pregovorima između EU i Kosova, dok su, s druge strane, zamrznuti i razni projekti i investicije.

"Gubici su iz dana u dan sve veći i veći. Možda se kratkoročno to neće videti i osetiti, ali srednjeročno i dugoročno posledice će biti velike, na štetu ekonomije i imidža Kosova. Nedavno je urađena ankete u šest evropskih država, gde su se ispitanici izjašnjavali kako gledaju na članstvo Kosova EU. Rezultati ne ulivaju optimizam", navodi naš sagovornik. 

Dodaje da je najvažnija politička stabilnost i u tom kontekstu partnerstvo i dijalog, ne samo na relaciji Srbija-Kosovo, nego i sa SAD i EU, jer to, smatra Grdžaljiu, nema alternativu.

"Samo uz koordinaciju sa njima možemo donositi pozitivne odluke. Ako ništa drugo, valjda smo naučili da Amerikanci imaju pravo i kad mislimo da nisu u pravu", kaže on. 

Komentarišući da li su mere najviše naštetile građanima, privredi ili aktuelnoj vlasti u Prištini, Grdžaljiu kaže da kada gubi Kosovo, gube svi. 

"Moramo raditi na lobiranju, da se ispune svi zahtevi EU, da ove mere što pre budu prošlost, a ne realnost i budućnost", kaže on. 

Na pitanje da li mere EU zapravo imaju i svojevrstan politički kontraefekat, odnosno da podižu rejting Samoopredeljenja i premijera Aljbina Kurtija, kakva tumačenja postoje, Grdžaljiu kaže da bilo koja mera koja dolazi od EU i SAD ne može da postigne efekte u tom kontekstu.

"Građani znaju realnost i mislim da će pravo merilo svega toga biti sledeći izbori. Kada će to biti ne znam, ali uzimajući u obzir da slede izbori u SAD i EU, možda će sledeća godina biti izborna i na Kosovu. Ako se analizira budžet za sledeću godinu, određeni deo ide za socijalna davanja i mislim da je to najava da će i na Kosovu biti izbora. Neka narod glasa i kaže ono što misli", zaključuje Grdžaljiu. 

Analitičar iz Prištini Artan Muhadžiri kaže da su se sankcije koje je Evropska unija uvela Kosovu mogle izbeći, ali da premijer Kurti nije hteo da bude konstruktivan u vezi sa severom Kosova i Zajednicom srpskih opština. On smatra da kaznene mere neće biti ukinute sve dok se ne sprovedu novi izbori na severu.

"Efekti sankcija koje je Evropska unija pre pola godine uvela Kosovu su veliki, i u praktičnom i u simboličkom smislu. Blokirane su stotine miliona evra iz IPA i drugih EU fondova. Sa druge strane, u simboličkom smislu, kada je reč o imidžu Kosova, to se loše odrazilo, jer je ovo prvi put da je Kosovo pod sankcijama, koje su apsolutno mogle da se izbegne. Ali premijer Kurti nije hteo da bude konstruktivan kao što se tražilo od njega u vezi sa severom Kosova i Zajednicom. To je bio rezultat toga što nije iskorišćena mogućnost da se nastavi sa dijalogom i zbog blokada koje je Kurti hteo da nametne u pregovorima", kaže Muhadžiri za Kosovo onlajn.

Dodaje da je "ovo je veoma oštra lekcija za Kurtija".

"Nadam se da on to neće ponavljati u budućnosti, jer odgovor iz Brisela će uvek biti isti, bez obzira o kom je lideru reč, ako pokuša da blokira normalizaciju, imaće sankcije, izolaciju i neće biti istog nivoa kooperacije kao ranije", smatra naš sagovornik.

Na pitanje da li su sankcije politički nanele štetu Kurtiju, ili naprotiv, da li su dovele do toga da mu poraste podrška u biračkom telu, Muhadžiri smatra da su one politički bile loše po premijera.

"Politička moć na Kosovu zavisna je od odnosa koje lideri imaju sa međunarodnom zajednicom. Nama je i dalje potrebna podrška međunarodne zajednice, SAD i moćnih država u EU, posebno Nemačke. Kada je ova saradnja 'oštećena', Kosovo će patiti. Ljudi su počeli da shvataju da premijer Kurti mora da napravi kompromise, da mora da postane mnogo pragmatičniji, a ne da bude tvrdoglav kada je reč o odnosima sa EU. Uvek će biti političkog i finansijskog kažnjavanja ako su njegove odluke totalno protiv geostrateškog i gepolotičkih projekata za Kosovo i Balkan u celini", navodi Muhadžiri.

Povodom toga što Kurti i zvaničnici u Prištini stalno pozivaju da se sankcije ukinu i poručuju da je Kosovo ispunilo sve zahteve EU, iako i dalje nema izbora na severu i Zajednice srpskih opština, Muhadžiri kaže da su "izbori na severu jedan od najvažnijih kriterijuma za ukidanje kaznenih mera".

"To je veoma važan korak za normalizaciju situacije, posebno za srpsku manjinu. Oni treba da imaju svoje predstavnike koji će odražavati njihovu političku volju. Sve dok se ovi izbori odlažu, sve dok ne bude normalnog izbornog procesa na severu, sankcije neće biti ukinute", zaključuje Muhadžiri.