Grdžaljiu: Sankcije svrstale Kosovo uz Iran, Belorusiju i Rusiju

Ekonomski stručnjak iz Prištine Safet Grdžaljiu kaže da je šteta zbog sankcija Evropske unije prema Kosovu iz dana u dan sve veća i da će dugoročne posledice biti velike, i po ekonomiju i po imidž Kosova.

Grdžaljiu za Kosovo onlajn ukazuje da su kaznene mere Brisela integrisane, uključuju ekonomsku i političku dimenziju, i da ih treba posmatrati i iz psihološke, odnosno emocionalne perspektive.

"Kada govorimo o tome kako mogu da se osećaju građani Kosova danas, mislim da su upravo ove barijere najgore što se moglo dogoditi Kosovu ove godine. Takve barijere od strane EU imaju samo Iran, Belorusija, Rusija i druge države koje nemaju demokratiju. Da Kosovo bude u sklopu toga je najgora stvar i to treba što pre da se rešava", kaže Grdžaljiu.

Ističe da je zamrznut dijalog kada je reč o pridruživanju i pregovorima između EU i Kosova, dok su, s druge strane, zamrznuti i razni projekti i investicije.

"Gubici su iz dana u dan sve veći i veći. Možda se kratkoročno to neće videti i osetiti, ali srednjeročno i dugoročno posledice će biti velike, na štetu ekonomije i imidža Kosova. Nedavno je urađena anketa u šest evropskih država, gde su se ispitanici izjašnjavali kako gledaju na članstvo Kosova u EU. Rezultati ne ulivaju optimizam", navodi naš sagovornik. 

Dodaje da je najvažnija politička stabilnost i u tom kontekstu, partnerstvo i dijalog, ne samo na relaciji Srbija-Kosovo, nego i sa SAD i EU, jer to, smatra, nema alternativu.

"Samo uz koordinaciju sa njima možemo donositi pozitivne odluke. Ako ništa drugo, valjda smo naučili da Amerikanci imaju pravo i kad mislimo da nisu u pravu", kaže Grdžaljiu. 

Komentarišući da li su mere najviše naštetile građanima, privredi ili aktuelnoj vlasti u Prištini, Grdžaljiu kaže da kada gubi Kosovo, gube svi. 

"Moramo raditi na lobiranju, da se ispune svi zahtevi EU, da ove mere što pre budu prošlost, a ne realnost i budućnost", kaže on. 

Na pitanje da li mere EU zapravo imaju i svojevrstan politički kontraefekat, odnosno da podižu rejting Samoopredeljenja i premijera Aljbina Kurtija, jer ima i takvih tumačenja, Grdžaljiu kaže da bilo koja mera koja dolazi od EU i SAD ne može da postigne efekte u tom kontekstu.

"Građani znaju realnost i mislim da će pravo merilo svega toga biti sledeći izbori. Kada će to biti ne znam, ali uzimajući u obzir da slede izbori u SAD i EU, možda će sledeća godina biti izborna i na Kosovu. Ako se analizira budžet za sledeću godinu, određeni deo ide za socijalna davanja i mislim da je to najava da će i na Kosovu biti izbora. Neka narod glasa i kaže ono što misli", zaključuje Grdžaljiu.