Kosovo u međunarodnim organizacijama - želje i mogućnosti

Iako se sa gotovo svih sastanaka političara sa Kosova sa evrospkim i svetskim zvaničnicima šalje poruka podrške Kosovu za članstvo u međunarodnim organizacijama, Kosovo još uvek nije ostvarilo svoje ciljeve kao što su članstvo u SE, EU, NATO, Interpol i Unesko, a po svemu sudeći integracija Kosova uslovljena je, za početak, samo jednim pitanjem - dijalogom sa Srbijom.

Kosovo je isključenje Rusije iz Saveta Evrope videlo kao priliku da postane deo te organizacije. Zahtev za članstvo u SE podnelo je 12. maja prošle godine. Ministarka spoljnih poslova Donika Gervala sa mnogo entuzijazma rekla je tada da je "otvoreno novo poglavlje za Kosovo".

Međutim, aplikacija Kosova do danas se nije našla na dnevnom redu Komiteta ministara Saveta Evrope, a Sjedinjene Američke Države i tri članice EU zatražile su od više zemalja članica Saveta Evrope da se pitanje učlanjenja Kosova u tu organizaciju ne stavlja na dnevni red Komiteta ministara Saveta Evrope sve dok Priština ne pokaže konstruktivnost po pitanju Zajednice srpskih opština.

"Štap – a ne šargarepa, je veoma vidljiv u trenutnom stanju procesa kosovske aplikacije u Savetu Evrope", kaže za Kosovo onlajn analitičar i sociolog Artan Muhadžiri.

"Postoji mnogo direktnih i indirektnih prepreka i komplikacija. Pošto se dijalog Kosova i Srbije smatra suštinskom osnovom za istorijski sporazum i dugoročnu političku normalizaciju regiona, logično je da se sada sve svodi na kvalitet učešća u dijalogu". izjavio je Muhadžiri. 

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić kaže da je Kosovo računalo da će njegova aplikacija za članstvo u SE biti lako prihvaćena, ali da se pokazalo da ni to nije lak zadatak.

"Savet Evrope je prva institucija u kojoj Kosovo percipira da može da relativno lako stigne do članstva, ali se pokazalo da je i to u ovom trenutku teže izvodljiv zadatak, bez obzira na to što preko dve trećine članica priznaju Kosovo, što je neophodno za postupak prijema u članstvo. Ali postupak prijema u člansvo je takav da podrazumeva i ispunjavanje i drugih kriterijuma pored toga da li vas neko tumači kao državu, a Kosovo očigledno u ovom trenutku ne ispunjava druge kriterijume. Kroz inicijativu SAD da blokira članstvo Kosova u SE vidi se da su te druge stvari vrlo problematične", rekao je Krstić.

Pred kraj 2022. godine, odnosno 15. decembra kosovski premijer Aljbin Kurti je u Pragu zvanično predao kandidaturu za članstvo Kosova u EU, računajući na pomoć Češke koja je tada predsedavala Evropskom unijom. Kako nije bilo dovoljno vremena da se pitanje Kosova nađe na dnevnom redu, predsedavanje EU preuzela je Švedska koja je najavila da će rešavati zahtev Kosova za članstvo u EU uzimajući u obzir stavove države članica.

Kosovska diplomatija po pitanju članstva u EU mnogo nade polaže u Švedsku, s obzirom na to da je sledeća Španija ta koja preuzima predsedavanje EU, a koja je nedavno objasnila da ne menja stav po pitanju nepriznavanja Kosova.

Muhadžiri smatra da su putevi Kosova do ulaska u međunarodne organizacije, zbog dobro poznatih razloga, veoma problematični.

"Pet je zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, od kojih su neke i članice NATO, i one su glavni razlog za smanjenje očekivanja ka važnim pomacima po ovom pitanju. Bez promena u odnosima između Kosova i Srbije i ogromnih višestepenih pritisaka na ove zemlje, malo je verovatno da će one biti spremne da promene svoje sadašnje stavove prema Kosovu", dodao je Muhadžiri.

Za kosovskog analitičara, bez uticaja SAD i EU, Kosovo ne može da napreduje na putu ka međunarodnim institucijama.

"Značajne međunarodne organizacije funkcionišu sa mrežom odnosa moći, pa se ne može očekivati da se promene dešavaju bez odlučujućih domino efekata. Sjedinjene Američke Države i Evropska Unija – sa posebnim fokusom na Nemačku i Francusku, ključni su faktori u promeni celokupnog konteksta na bolje i ubrzavanju puta sa jednog nivoa na drugi", naveo je Muhadžiri.

Prijem Kosova u EU i NATO, smatra Krstić, blokiraju zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

"Prijem u EU I NATO bi zasigurno bilo tumačeno kao malo priznanje, ili makar kontinentalno ili makroregionalno priznanje za Kosovo, čak i ako ne postane članica UN, to bi bilo bitno za njih iz ekonomskih i vojno bezbednosnih razloga, ali je dodatni problem to što je članatvo u EU jedno komplikovano pitanje, a na sve to pet država ne priznaje Kosovo. Prijem u NATO je jednostavniji, ali ni on u slučaju Koosova nije krajnje jednostavan prvo zbog činjenice da četiri države NATO ne priznaju Kosova, a i zbog činjenice da bi to podrazumevalo još jedan element direktnog kršenja Rezolucije 12 44, morala bi da se konstituiše Vojska Kosova, onda bi se postavljalo pitanje šta bi bilo sa Kforom. To bi otvorilo čitav niz novih presedana koji u ovom trenutku verovatno ne godi onima koji se pozivaju na međunarodno pravo", rekao je Krstić.

Kako je dodao, Ujedinjene nacije su važna destinacija za Kosovo, ali je Prištini jasno da je put ka članstvu daleko teži.

Članstvo u međunarodnim organizacijama Kosovo ne traži prvi put. Dva puta je apliciralo za prijem u Interpol, a neuspešni su bili i zahtevi za članstvo u Unesko.

"Interpol i Unesko su adrese na koje gde je Kosovo tražilo prijem, ali nije uspelo u tome. Unesko je dodatno bitan zbog srpske kulturne baštine na Kosovu, pa smo imali primer kada Japan koji priznaje Kosovo nije glasalo za prijem Kosova. Mislim da je teško da će se tu situacija promeniti", dodao je Krstić.

Dok je pitanje formiranja ZSO za Kosovo postalo rampa za razmatranje aplikacije za članstvo u SE, sagovornici Kosovo onlajna smatraju da će kosovski premijer Aljbin Kurti teško odustati od svojih stavova, ni po cenu integracije Kosova.

"Premijer Kurti pokušava da se predstavi kao potpuno drugačiji lider od svojih institucionalnih prethodnika, strategija koja ponekad stiže na suprotan kraj. Iako je tačno da su bivši premijeri Kosova u nekim slučajevima pravili kompromise, a da zauzvrat nisu dobili važne institucionalne i društvene dobiti, postoje slučajevi kada Kurti deluje u nerealnom političkom stilu. Ovaj pristup se može pokazati kao rizičan ako utiče na pogoršanje odnosa između populizma i realizma. Ogromna razlika i prednost u biračkom telu trebalo bi da bude najjača garancija Kurtiju za donošenje teških odluka koje bi se pokazale vizionarskim u budućnosti", rekao je Muhadžiri.

Sa druge strane, Krtić smatra da Kurti vidi da je njegov stav o ZSO prepreka mnogim nerešenim pitanjima, ali da će držati do toga, sve dok se ne nađe u situaciju gde neće imati drugog izbora.

"Konkretno, Kurtijevo odbijanje da formira ZSO trenutno blokira put Kosova u SE. Njegova radikalizacija verovatno iz njegovog ugla  može da dovede do nekih pozitivnih efekata i on zbog toga to radi, ali verujem da i tu postoji unutar političkih faktora. On je neko ko je došao na vlast sa radikalnim pozicijqama i sada ne može da odstupi od toga. Tako da on vidi da je to prepreka za neku dobit Prištine na međunarodnom polju, ali ne verujem da će lako odstupiti, dok ne bude eventualno ucenjen ili doveden u situaciju da nema izbora", zaključio je Krstić.

Pored neuspešnih ili onih aplikacija koje još uvek nisu razmatrane, za Kosovo u 2022. godini nije bilo dobrih vesti po pitanju međunarodnih organizacija, osim one za građane Kosova da će od januara 2024. godine moći da putuju u zemlje EU bez viza.