Kosovo u „raljama“ tranzicione pravde: Zbog čega je u porastu antisrpski narativ?

Etnonacionalizam, antirodni narativ, verski ektremizam i antisrpski narativ na Kosovu su međusobno povezani i beleže porast, te doprinose podelama u društvu, saopšteno je na regionalnoj konferenciji u Prištini održanoj krajem prošlog meseca. Za sagovornike Kosovo onlajna uzroke treba tražiti u nekažnjivosti takvog ponašanja prema srpskoj zajednici, ali i nacionalističkoj retorici koja je i dalje dominantna u javnom diskursu na Kosovu.

Piše: Arsenije Vučković

U studiji „Borba protiv ekstremizma na Kosovu: trendovi, izazovi i kontramere“ koju je finansirala Ambasada Holandije, a realizovala nevladina organizacija Sbunker, autorka Adeljina Hasani ocenila je da je etnonacionalizam na Kosovu posledica nerešenih pitanja iz 90-ih godina i ratnih dešavanja, te da tu dominira i politički diskurs usled nedostatka rešavanja tranzicione pravde.

Samo u prvih deset dana ovog meseca na Kosovu se dogodilo više odvojenih incidenata u kojima su na meti bili pripadnici srpske zajednice.

U poslednjem, 10. februara je kamenovana kuća porodice Đorić iz Lipljana.

„Dešavalo se i ranije da bacaju petarde, da gađaju kamenicama. Suprug je prijavljivao policiji i oni su dolazili, ali ništa, kažu to su mala deca, ne možemo im ništa. Godinama se ovo dešava od 2000. godine. Da li vrše pritisak na nas jer smo Srbi i u želji da im prodamo kuću...“, ispričala je Ljiljana Đorić reporterima Kosovo onlajna.

Objasnila je da je u Lipljanu do rata živelo 10.000 Srba, a da ih je danas tek oko 300.

„Ja radim u školi, veoma je mali broj učenika. Svi smo mi pod pritiskom, ne samo naša porodica, već svi koji su ostali“, objasnila je Đorić.

U dvorištu osnovne škole u srpskom delu Orahovca 6. februara postavljenne su zastave Albanije i bivše OVK, a istog dana na zidu porodične kuće Nikole Jankovića u Kosovskoj Kamenici osvanuo je grafit „UČK“.

„Kuća u kojoj ja živim u selu Bušincu, spaja dve opštine - Novo brdo i Opštinu Kosovska Kamenica. Jutros kada sam krenuo na posao video sam da mi se na fasadi nalaze grafiti sa natpisom UČK. Neko ih je iscrtao. Takođe, iškrabali su plakate Srpske liste. Nakon toga, pozvao sam policiju i oni su došli kod nas kući, uzeli su izjave i slučaj je pod istragom“, rekao je Janković za Kosovo onlajn.

Ne isključuje mogućnost da je to učinjeno zato što mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krstio sina Lazara - hiljaditu bebu rođenu u porodilištu u Pasjanu.

Konstanta

Naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Aleksandar Mitić smatra da je reč o „konstanti“ odnosa prema srpskoj zajednici na Kosovu.

„Antisrpski narativ koji postoji u albanskoj populaciji na Kosovu i Metohiji je nešto što je konstanta, nešto što je dovelo i do eskalacije krize i osamdesetih, devedesetih godina, do sukoba i do etničkog čišćenja Srba sa KiM nakon juna 1999, do pogroma marta 2004. Naravno i ove poslednje runde etničkog čišćenja, pre svega na severu Kosova i Metohije poslednjih nekoliko godina pod rukovodstvom Aljbina Kurtija. Nažalost, to je nešto što je konstanta i ne možemo da kažemo da je taj antisrpski narativ tek sada nastao“, izjavio je Mitić za Kosovo onlajn.

Mitić kaže da je dobro što se upozorava na ovaj problem, ali smatra da je reč o prekasnoj reakciji.

„To je jedan narativ koji se gradio u široj albanskoj populaciji. Nažalost, potrebno je jako puno vremena i biće potrebno jako puno napora da se on promeni“, naglašava Mitić.

Precizira da „srpsko pitanje“ za političke elite na Kosovu danas služi da se defokusira pažnja sa drugih, mnogo važnijih problema.

„Problemi koji postoje na Kosovu i Metohiji, pogotovo ekonomski, nešto je što je zaista fundamelno pre svega za albansku populaciju. Stalno prebacivanje fokusa na pretnje koje dolaze od strane Srba, od strane Beograda, posebno poslednjih nekoliko godina na pretnje koje dolaze navodno od nekih ruskih dezinformacija ili srpsko-ruskog hibridnog pritiska je nešto što je postalo jako popularno, pre svega od 2022. godine u diskursu Aljbina Kurtija“, ističe Mitić.

Ovakav narativ, ističe, ne rmože da prikrije ključne probleme na Kosovu.

„To je nešto što ne može da prikrije probleme sa kojima se suočava pre svega ekonomija na Kosovu i Metohiji. Činjenica je da ni SAD ni EU nisu uspele da učine dovoljno da se ekonomska situacija na KiM popravi dovoljno da bi se taj dosta ekstreman i antisrpski narativ primirio“, upozorava Mitić.

Etnonacionalizam

S druge strane, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da je pojačani antisrpski narativ rezultat entonacionalizma koji je obeležio mandat aktuelnog premijera Aljbina Kurtija.

„Etnonacionalizam je osnova na kojoj je Kurti došao na vlast. On je u albanskom biračkom telu svakako došao na vlast i u stavovima borbe protiv korupcije, ali je kroz svoj etnonacionalizam, jednostranim akcijama na severu Kosova tu vlast konsolidovao i učvrstio u biračkom telu“, kaže Mijačić za Kosovo onlajn.

Uveren je da će, ukoliko Kurti ponovo samostalno formira vladu, nastaviti sa politikom koja narušava međuetničke odnose na Kosovu.

Tu najviše apostrofira četiri opštine na severu.

„Trenutno stanje je zaista neodrživo. Imamo specijalne policijske snage koje patroliraju do zuba naoružani u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova, imamo albanske gradonačelnike koji vode te opštine. Imamo uništavanje institucija koje su se gradile svih ovih godina, čak i institucija međunacionalne saradnje. Takve okolnosti ne treba forsirati u narednom periodu. To će dosta zavisiti i od toga ko će formirati vladu, ali i od međunarodnog faktora koji je bio prilično blag prema svim onim potezima koje je ova vlada do sada sprovodila“, naglašava Mijačić.

Nekažnjivost

Za istoričara iz Gračanice Aleksandra Gudžića nekažnjivost je ključna reč u odgovoru na pitanje zbog čega je na Kosovu u porastu antisrpski narativ.

„Kosovski Albanci nisu kažnjeni za svoju, najblaže rečeno, ’nestašnu’ prošlost“, kaže ironično Gudžić u razgovoru za Kosovo onlajn.

„Nisu kažnjeni za otvoreni fašizam i saradnju sa fašističkom Italijom i nacističkom Nemačkom tokom Drugog svetskog rata. Ali, nisu kažnjeni za strahovito i strašno nasilje počinjeno nad Srbima tokom celog 19. veka. O tom nasilju nad Srbima koje su sproveli Albanci govore brojni izveštaji međunarodnih diplomata koji su boravili na Kosovu i koji su sve samo ne bili naklonjeni Srbima“, precizira ovaj istoričar.

Komentarišući zaključke regionalne konferencije u Prištini, Gudžić smatra da sve nevladine organizacije i borci za ljudska prava na Kosovu kopiraju nemačko-francuski model i govore o pomirenju, ali da istovremeno ne žele da se suoče sa činjenicama iz bliže istorije kosovskih Albanaca o kojima postoje pisani tragovi i izveštaji.

„O nasilju nad Srbima tokom 19. veka govori austrougarski izveštaj. Austrougarska je sve samo ne naklonjena Srbiji i Srbima. O stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata od strane albanskih kvislinga govore brojni nacistički izveštaji, a nacistička Nemačka je bila sve samo ne naklonjena Srbiji i Srbima“, podseća ovaj istoričar.

Naglašava da Albanci nisu kažnjeni ni nad nasilje nad Srbima tokom devedesetih godina, a zatim i proterivanje 200.000 Srba 1999. godine.

Problem nekažnjivosti, naglašava, najizraženiji je bio nakon Martovskog pogroma 2004. godine.

„U trodnevnom pogromu nad Srbima učestvovalo više od 50.000 ljudi, kosovskih Albanaca. To je bilo etnički motivisano nasilje. Za pogrom nad Srbima je samo par stotina Albanaca osuđeno na neke zatvorske kazne“, navodi Gudžić.

Rešenje vidi u oštrom sankcionisanju svakog oblika nacionalizma i govora mržnje.

„Istorijsko iskustvo je pokazalo da se etnički motivisano nasilje kosovskim Albancima isplati i da će oni za to proći nekažnjeno. Upravo zbog toga jedini način je da kod svakog oblika nacionalizma i govora mržnje reaguju pravosudne institucije i da najstrožije moguće kazne počinioce tih dela. Jedino tako u budućnosti se možemo osloboditi tih etnonacionalizma i od svakog oblika nasilja“, naglašava Gudžić.